Nedelja
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Stan
Nakon šest godina suđenja, 20 održanih, dvanaest odloženih ročišta i šest promena sudija, Četvrti opštinski sud doneo je odluku da porodica Barbalić ima pravo na stan u Zemunu u koji se 1997. godine uselila Ljiljana Mijoković-Mihajlović, tadašnja sekretarica Vojislava Šešelja a danas šef kabineta Srpske radikalne stranke. Danica Barbalić je nakon udaje za Dragutina došla iz Zagreba u Zemun gde su živeli od 1941. godine. U julu 1997. godine, dok su bili na odmoru u Hrvatskoj, stan im je obijen, a u njega se uselila Mihajlovićeva. Iako su nakon pokretanja postupka za vraćanje stana dobili rešenje u svoju korist, Barbalići nisu mogli da se usele jer, kako kaže advokat porodice Milica Litera, policija nikada nije bila prisutna. Posle toga je Okružni sud preinačio rešenje u korist šefice kabineta SRS-a koja je tvrdila da Barbalići nisu živeli u stanu. Ljiljana Mijoković-Mihajlović tvrdi da još nije dobila obaveštenje o presudi, ali i da je stan dobila i otkupila legalno, da je stan bio prazan i da za to ima fotografije kao dokaz. Iako je 1. jula 1997. godine zasnovala radni odnos, dobila stan i otplatila ga u roku od devet dana, Mihajlovićeva kaže da to nema nikakve veze sa strankom, već se odazvala na konkurs za prazne stanove u Zemunu, a službe su bile ekspeditivne.
Milica Litera je podsetila da je 1997. godine, dok su radikali bili na vlasti, Vojislav Šešelj pred TV kamerama mahao hrvatskim pasošem Ivana Barbalića i uzvikivao da ustaše neće moći da idu u zemunske srpske škole.
Perspektiva
Prema rezultatima istraživanja stavova studenata Beogradskog univerziteta, koje je sprovela Marketing radionica Udruženja studenata Ekonomskog fakulteta, od 1282 anketirana studenta 84 odsto njih želi da napusti zemlju. Razlog za to većina pronalazi u niskom životnom standardu (36,6 odsto) i nedostatku perspektive (24,17), a radi sigurnijeg života u inostranstvo bi otišlo 16,99 odsto. U zemlje Evropske unije otišlo bi 59,24, a u SAD 1,77 odsto studenata. Ocenama od jedan do pet studenti su vrednovali rad državnih organa i stanje u privredi: najvišu ocenu dobili su školstvo i zdravstvo – 2,7, poreska uprava, policija i lokalna vlast – 2,5, sudstvo 2,4, stanje u privredi 1,65, stanje u društvu 1,89, rad Vlade 2,07, sopstveni standard 1,55 i sigurnost 2,61. Ekonomska situacija u zemlji je teško podnošljiva za 58 odsto ispitanika, nepodnošljiva za 31, a podnošljiva za deset odsto. Da se u našim sudovima ne sudi pravedno i pošteno misli 68 odsto studenata, a 71 odsto smatra da postoji jedan zakon za bogate, a drugi za siromašne. Poverenje u Vladu nema 23 odsto, a podržava je 13 odsto ispitanih. Prema mišljenju šest odsto anketiranih, Srbija i Crna Gora će u Evropsku uniju ući do 2007. godine, 13 odsto misli da će se to dogoditi do 2010, a 36 odsto studenata smatra da će to biti 2012. godine. Ipak, većina (45 odsto) misli da ćemo u EU ući posle 2012. godine. Polovina veruje da se sa Haškim tribunalom mora sarađivati, dok četvrtina nije za tu saradnju. Budućnost Kosova i Metohije 26 odsto ispitanika vidi u podeli na srpski i albanski deo, 22 odsto u stvaranju nezavisne države, a 20 odsto kao upravu Ujedinjenih nacija sve do ulaska u EU. U roku od tri godine Srbija i Crna Gora biće suverene države prema mišljenju 44 odsto studenata, a 27 odsto njih vidi SCG kao zajedničku državu.
Povratak
Advokat Mirjane Marković, Zdenko Tomanović, najavio je da se supruga bivšeg predsednika uskoro vraća u Srbiju. Tomanović je objasnio za „Kurir“ da povremeno kontaktira sa svojom klijentkinjom koju zastupa u procesu pokrenutom povodom spornog dodeljivanja stanova iz fonda Vlade Srbije. On je rekao i da ga policija do sada nije kontaktirala niti mu je uručila poziv za vraćanje u zemlju Mirjane Marković. U Ministarstvu unutrašnjih poslova kažu da su detalji vezani za lica sa poternica službena tajna, a Tomanović nije želeo da otkrije trenutno prebivalište predsednice JUL-a.
Kafa
Vlasnik jedne od kompanija koje se bave preradom i distribucijom kafe u Srbiji tvrdi za „Glas javnosti“ da je šverc gotovo svih vrsta kafe, stranih alkoholnih pića i cigareta u protekla dva meseca znatno uvećan. Razlog za to je, kako tvrdi, odluka Ministarstva finansija i ekonomije da višestruko poveća akcize na pomenute proizvode. Iz istog razloga naplata ovih dažbina od domaćih firmi znatno je opala, pa se u budžet sada sliva manje novca nego što je to bilo u vreme nižih iznosa akciza. Izvor „Glasa javnosti“ tvrdi i da će zbog uvođenja dodatne akcize na uvoznu sirovu kafu, zbog koje je svaka pržionica u obavezi da nakon prerade plati još 40 odsto akcize obračunate na prodajnu cenu, kafa na tržištu Srbije u narednih desetak dana poskupeti za 80 do 100 dinara po kilogramu. Sledeći problem je taj što je Ministarstvo finansija odlučilo da se akcize uvećaju samo za kafu koja se prži u domaćim pržionicama, dok će uvozna ostati pod starim akciznim režimom i samim tim znatno konkurentnija od domaće. Uprava carina saopštila je 9. avgusta da je tokom vikenda na graničnim prelazima otkriveno više pokušaja krijumčarenja robe. Bivši ministar finansija i ekonomije Božidar Đelić kaže da je povećanjem akciza vlast pokušala da „skrpi“ budžet na politički naizgled lak način, ali da je time proizvela samo niz teških problema.
Plata
Član obezbeđenja Predsedništva Crne Gore, policajac Milomir Vujković (30), kako prenosi Beta, izrešetao je u noći između 7. i 8. avgusta džip Gorana Sita Rakočevića, savetnika predsednika Crne Gore za spoljnu politiku. Vujković je tokom noći obezbeđivao zgradu predsednika Republike. Njegov kolega s kojim je bio u smeni kaže da je Vujković izašao iz stražarske kućice i iz čista mira ispraznio šaržer na automobil a nakon toga praznim pištoljem razbio šoferšajbnu. Prema rečima očevidaca, Milomir Vujković je prokomentarisao: „Neka ga neko drugi čuva za 200 evra, ja neću.“
Nadničari
Nakon promene viznog režima između Srbije i Crne Gore i Rumunije, poljoprivrednici iz okoline Čačka suočili su se s velikim problemom. Posle uvođenja viznog režima, sezonski radnici koji iz Rumunije dolaze u ovaj kraj moraće pri prelasku granice da plate vizu i takse koje iznose oko 50 evra. Bugarskih i rumunskih radnika u jeku sezone ovde ima nekoliko stotina. Gvozden Ilić, povrtar iz Trbušana, godinama angažuje po nekoliko Rumuna kako bi pomogli u polju i plastenicima. „Pošto dozvola za boravak važi jedan mesec, Rumun mora da napusti našu zemlju i ponovo se vrati posle nekoliko dana, i opet da plati 50 evra. Sa ovakvom cenom poljoprivrednih proizvoda, nama se ne isplati da dodatno snosimo i te troškove, a i za njih je to i suviše skupo jer osetno umanjuje njihovu skromnu zaradu. Ako se ništa ne promeni, zbog nedostatka radne snage biću iduće godine primoran da prepolovim plasteničku proizvodnju. To će, kako su mi rekli, morati da urade i mnogi drugi“, kaže Ilić za „Čačanski glas“.
Komšije
Fond za humanitarno pravo, Centar za prava manjina i Evropski centar za prava Roma iz Budimpešte podneli su Okružnom tužilaštvu u Nišu krivičnu prijavu protiv šestorice meštana sela Lužane i protiv dvojice policajaca koji su nepravilno postupili prilikom incidenta kada je iz Lužana proterano 36 članova romske porodice Halić. Halići su, pod pretnjom da će biti linčovani, 9. avgusta 2003. godine napustili svoje kuće. Njihovi problemi sa komšijama počeli su još 1999. godine, kada su im upućivane otvorene pretnje i provokacije na nacionalnoj i verskoj osnovi. Tog 9. avgusta u dvorište Halića „upale“ su četiri osobe i počele da bacaju kamenje na kuće. Nakon rasprave krenuli su da napuštaju dvorište, ali je Ž.S., jedan od osumnjičenih, povikao: „Gde ćete! Sad ili nikad! Evo vam kočevi, evo vam šipke, ubijte ih! Palite! Da završimo jednom s njima!“ Nakon toga sve četvoro nastavilo je da letvama od ograde udara Haliće – žene, decu, muškarce. Policajci su stigli kada je sve bilo završeno. U izveštaju su naveli da se incident dogodio na putu, a izostavljeno je da je jedan od osumnjičenih zatečen u kolima kraj kuće, dok se Ž. S. uopšte ne pominje.
Brbljivac
Boško Grujić, konobar iz Nove Pazove, priveden je na psihijatrijsko lečenje u zatvorsku bolnicu u Beogradu, a po nalogu Opštinskog suda tog grada. Grujić je dobio dijagnozu „paranoidna psihoza“ tokom procesa koji je protiv njega pokrenut zbog „ugrožavanja javnog reda i mira“.
Dijagnozi su prethodila tri premlaćivanja, bar tako tvrdi majka pritvorenika Ružica Grujić, koja su, sudeći po lekarskim izveštajima, „stručno“ obavili lokalni policajci: Grujiću su izbijeni zubi i nagnječeno teme, a konstatovani su i brojni podlivi po ekstremitetima. U policijskom saopštenju povodom slučaja navedeno je da je povređeni „udario glavom u zid“.
Po priči koju je plasirao „Balkan“, uzrok nesrećne Grujićeve sudbine je njegov „dugačak“ jezik. On je, naime, javno govorio o tome da je radeći kao konobar u lokalnom striptiz-baru Ket klub bio svedok trgovine belim robljem, pretežno devojkama iz Rumunije, Moldavije i Ukrajine. Tvrdio je da je od 1996. do 2001. godine kroz ovaj bar prošlo između 500 i 700 devojaka koje su dobijale papire za boravak u Srbiji preko „gazdinih“ veza u Opštinskom sudu. Osim toga, on je izneo teške optužbe i na račun lokalnog inspektora Dragutina Poprtnjaka da je primio mito od 300 evra nakon čega je i usledilo premlaćivanje.
Grujićeva majka tvrdi da joj ne dozvoljavaju da vidi sina, kao i da mu nije omogućena adekvatna odbrana. Odbor za odbranu Boška Grujića obavestio je o slučaju nadležna ministarstva i ambasade nekoliko evropskih država.
Koliko je poznato javnosti, policija Nove Pazove nije preduzela ozbiljnije mere da bi proverila Grujićeve navode, već se izgleda bavila samo njime lično.
Na drugoj strani, beogradska policija je objavila da je u opsežnijoj akciji sprovedenoj u prvih šest meseci ove godine podnela 18 krivičnih prijava protiv 49 lica za 50 krivičnih dela iz oblasti trgovine ljudima. Za poslednjih nekoliko godina u glavnom gradu su zatvorene 63 agencije za poslovnu pratnju koje su po policijskim saznanjima bile glavna sedišta prostitucije i trgovine ženama. Podatke je plasirao pukovnik Dušan Zlokas, nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima.
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve