Ne mogu se tačno setit’ leta, ali se zato dobro sećam da sam ime Džejsona Borna prvi put čuo u Milni, na Braču, dok sam sa roditeljima čekao čamdžiju koji nas je svakodnevno nosio do omiljene plaže. Četrdesetogodišnja gospođa koja je iznajmljivala sobe turistima, a koja se svakoj smeni, iz godine u godinu, žalila kako je „danas“ teško pronaći dobrog muža, raširila je ruke i praskavim glasom, apsolutno melodramatično, zavapila: „E, lipo more, što meni u marinu ne ispliva kakvi Born.“ Ne znam da li se toj simpatičnoj gospi dopada rimejk Bornovog identiteta u kome Met Dejmon baš ne može da se seti, ali sam siguran da je bila oduševljena prvom ekranizacijom popularnog romana Roberta Ladlama sa Ričardom Čemberlenom u glavnoj ulozi.
Tumačio ga Met ili Ričard, danas ili pre dve-tri decenije, Džejsonu Bornu se isto hvata. Sudbina se s njim nije igrala. Život mu je udarao ćuške. On je, ipak, bio fajter i dočekao hepiend. Do sledećeg nastavka! Tu je krenulo iz početka. Naopako. No, Džejsonu Bornu je pošlo za rukom ono što nije uspevalo ni najveštijim političarima. Born je pobedio sebe. Born je pobedio svoju biografiju.
Nakon dva metka koja je zaradio na brodu, skočio je u hladno more. Malo se davio, a onda je izgubio svest. Talasi su ga izbacili na zabačenu obalu kao Sviftovog Lemjuela Gulivera. Umesto Liliputanaca, pronašli su ga ribari, i tu smo stigli do glavnog problema čitave Bornove priče. Džejson Born nije mogao da se seti! Tu se rodila najpoznatija svetska amnezija. Njegova amnezija bila je kratkotrajna, iako postoji dugotrajna, a obe nastupaju zbog fizičke povrede ili nekog drugog organskog patološkog procesa. Zaboravljaju se događaji koji su se desili u određenom periodu. A glavnom junaku Bornovog identiteta, u tom određenom periodu, dogodilo se svašta. On se budi, oporavlja i pokušava da živi normalno, ali, njegova mračna biografija, koje se na svu sreću ne seti odmah, predstavlja opasnost za druge epizodiste Ladlamove priče. Pokušavajući da izvuče živu glavu, Born se, osim sa svojom službom iz prošlog života, sukobljava sa glavnim negativcem u ovoj literatno-filmskoj priči: sa svojom mračnom prošlošću. Noćne more iz prošlosti ne daju mu mira. Bio je savršeno oružje, a sada je savršena meta. Iako je poređenje sa Sviftovim Lemjuelom Guliverom bilo sasvim slučajno, pojedini parčići sviftovske i ladlamovske priče mogli bi se poklopiti. Baš kao što liliputanska „državna služba“ pokušava da iskoristi Lemjuela Gulivera u svoje svrhe, čemu se on suprotstavlja iako će kasnije u Brobdingnagu promeniti svoj stav, tako i Džejson Born, brodolomnik, zapljusnut talasom, pokušava da živi sasvim normalno, ali ga „veliki mehanizam“ uzima na zub.
Otac fenomena zvanog Bornov identitet je Robert Ladlam. On je autor 21 novele, a do sada je odštampano 210.000.000 primeraka njegovih knjiga. Preveden je na 32 jezika. Ušao je u istoriju žanr književnosti, držeći se krilatice „prvenstveno pišem kao zabavljač“. Posebno se specijalizovao za politički triler. Ladlam je svoju prvu novelu objavio 1971. godine kada mu je bilo četrdeset četiri. Pre toga se bavio glumom i bio producent. Pisao je sve do smrti 2001. godine.
„Bez obzira na to da li pišete komično ili dramatično, pišete kao čovek kome nešto smeta, kao čovek koga nešto plaši ili vređa. To upravo ja činim. Priznajem da sam ponekad uplašen, najviše zloupotrebom moći od fanatika ili ekstremista bilo kojih boja. Mrzim nasilje, zato me ono boli. Kad su moji junaci pogođeni, oni pate i umiru, a ne vraćaju se u akciju, poput Džona Vejna.“
Robert Ladlam je napisao i objavio tri knjige u čijem naslovu stoji prezime Born: Bornov ultimatum, Bornova nadmoć i krajnje svođenje računa Bornov identitet. Teško da će se misterioznost Bornovog identiteta sa Ričardom Čemberlenom, u režiji Rodžera Janga, ikada ponoviti, ali je zanimljivo pratiti kinematografsku evoluciju ovog fenomena. Limanov rimejk sa Metom Dejmonom gubi na misterioznosti, ali dobija na akciji i opasnim scenama.
Ono što nas očekuje jeste Bornova nadmoć, u režiji Paula Greengrassa, opet sa Dejmonom u glavnoj roli. Glavnu žensku ulogu, kao i u Limanovom rimejku, igra Franka Potente, trećemilenijumska heroina iz Tikverovog ostvarenja Trči, Lola, trči. Franka Potente, kao i Dejmon, daju fenomenu Born jedan novi imidž. No, stari je šmeker Čemberlen i videćemo koja će verzija posle svega prevagnuti na filmskoj vagi.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
