Prvi put na glasanju

Ekskluzivno za „Vreme“ iz Kabula

Dane uoči izbora u Avganistanu pratila je neka jeza. Stranci u službi UN-a i drugih humanitarnih organizacija sklonili su se u svoje kuće. Agencije UN-a pojačale su obezbeđenje svojim radnicima i naložili im da ne izlaze iz kuća. Strani novinari sjatili su se u Kabul a fotografi su kružili gradom, nesrećni što ne nalaze ništa eksplozivno da fotografišu. Svi su razgovarali samo o tome da li će se „nešto“ desiti tokom izbora i da li će avganistanski lider Hamid Karzai pobediti već u prvom krugu i postati predsednik. Niko nije znao šta da očekuje. U petak 8. oktobra ulice Kabula bile su puste i gradom je vladala tišina. Mula Omar, bivši lider talibana, iz svog skrovišta je izdao saopštenje upozoravajući Avganistance da ne izlaze na izbore jer će biti napadnuti. U izborno predvečerje nad gradom se spustila izmaglica od prašine, a zatim je snažan vetar zatresao vrata i prozore na kućama.

Sledeće jutro Kabul je ličio na grad duhova. Kroz izmaglicu od prašine nazirale su se prilike vojnika raspoređenih na raskrsnicama, koji su kontrolisali i ispitivali putnike, i svi prilazi gradu bili su već zatvoreni. Za razliku od bivših avganistanskih vojnika, oni svojim oružjem nisu nonšalantno mahali, već su ga čvrsto držali na gotovs. Na putu ka jugu, do Gardeza, grada udaljenog oko 150 km od Kabula, jedina vozila koja su se mogla videti na inače veoma prometnom putu bila su ona koja su prevozila žene na glasanje. Plemenske poglavice Paštuna poslali su svoje muškarce u Arbaćije, plemensku policiju koju zovu još „muškarci sa turbanima i puškama“, da obezbeđuju puteve i prilaze gradovima. Muškarci umotani u ćebad išli su u manjim grupama ka najbližim biračkim mestima. Cvokoćući od zime, najavili su da će svakako glasati za Karzaija.

TALIBANSKO UPORIŠTE: Gardez se nekada zvao Gard-Rez, što znači „prašina koja pada“. Ime vrlo prigodno za glavni grad plemena Paštuna u pokrajini Paktia, gde je podrška talibanima još jaka. Sve prilaze gradu su u 16. septembru kilometrima blokirali najpre nenaoružani tinejdžeri a zatim američki marinci. Na hiljade muškaraca, noseći tradicionalne mačeve i štitove, plesalo je ukrug u znak dobrodošlice pedsedniku Karzaiju, dižući ogroman oblak prašine. Predsednika su očekivali u lokalnoj gimnaziji. Na krovovima su bili raspoređeni muškarci u uniformama sa „zoljama“. Odjeknuo je poznati fijuk kroz vazduh. Eksplozija se dogodila na praznom parčetu zemlje, samo kilometar od mesta gde je Karzai trebalo da sleti. Poseta je smesta otkazana, na veliko razočaranje ljudi, među kojima je bilo mnogo onih koji su mu na dar poneli turban. Karzai je kasnije izjavio da odluku o otkazivznju posete nije doneo on, već Amerikanci zaduženi za njegovu bezbednost, što samo pokazuje koliko mu je vlast zapravo ograničena. Incident je, međutim, otkrio koliko je međunarodnoj zajednici stalo do Karzaija. „Nemamo alternativu“, priznao je jedan neimenovani zvaničnik UN-a. Drugi zvaničnik UN-a, zadužen za bezbednost i razoružanje lokalne policije u Gardezu, incident je video kao proročanstvo. „Karzai će pobediti na izborima. Ali, ni nakon izbora neće smeti da sleti u Gardez.“

Glavne četiri saobraćajnice u Gardezu opustele su na dan izbora, viđeni su jedino kamioni sa avganistanskim vojnicima s maskama na licu koji mašu kalašnjikovima. Reka od oko 1000 muškaraca s turbanima kretala se ka glavnom glasačkom mestu u gradu, gimnaziji „Abdul Hai“ oko koje su podignuti platneni šatori. Ljudi su u grupama veselo ćaskajući napuštali biralište. Vlada je obezbedila autobuse za raseljena lica koja su nosila bedževe sa Karzaijevim likom.

Vojnici su na ulazu oduzimali turpije, peroreze i kalašnjikove, detaljno pretresajući one koji dolaze na glasanje. Pretresali su im turbane, čak i brade. Muškarci u plavim košuljama sa oznakom UN-a davali su u šatorima uputsva kako se glasa. Birači su dobijali dva velika lista papira sa imenima i slikama kandidata, pored kojih su stajali naziv i simbol partije. Svi su izjavili da su glasali za Karzaija.

PRAVI IZBOR: Dr Nazar Muhamed Ahmadzai, pedijatar čija je žena otišla na glasačko mesto namenjeno ženama, rekao je: „Karzai je pravi izbor u ovom trenutku. Jedini on nije krvlju uprljao ruke.“ S njim su se složili svi prisutni muškarci. On je dodao da Karzai ne sme da formira koaliciju sa zločincima i ratnim komandantima koji su bili na vlasti u Kabulu i u pokrajinama i da treba da stvori jaku vladu. Zatim su se neki od birača pobunili jer se mastilo sa listića lako skida, i pokazali da ga i pljuvačkom mogu izbrisati. Zabrinuli su se da bi izbori, do kojih im je veoma stalo, mogli biti lažirani.

Žene u nebeskoplavim burkama prilazile su u kolonama biralištu koje je smešteno u drugoj školi. Mnoge su morale da peške po vetru pređu nekoliko kilometara. Za mnoge je to bio prvi put da sreću nepoznate žene još otkad su bile devojčice. Pred školom se nalazio jedan vojnik, a pretres je vršila žena. Uputstva o glasanju su davale žene. Sima je skinula maramu i otkrila lice, držeći bebu u naručju; ispričala je da je do birališta hodala više od sata. Televizija i štampa nisu dostupne većini žena, ali ona zna kako Karzai izgleda. „On nosi karakuli (vrsta kape koja je zaštitni znak Hamida Karzaija), ima izdužen nos i bradu. Kad pobedi na izborima, on će obnoviti zemlju.“ Džavara, prekrivena u crnu odoru od glave do pete, rekla je da je i ona glasala za Karzaija. „Čeznemo za mirom“, rekla je.

Odnekud se pojavila velika bela tojota, iz koje su izašli guverner pokrajine Asadula Vafa i šef policije. Guverner je izjavio da problema nije bilo, ali da su uhapšena trojica momaka blizu univerziteta kod kojih su u kolima pronađene „zolje“ i kalašnjikovi. „Bog je stvorio ljude da budu slobodni i sad slobodno mogu da izaberu svog predsednika“, izjavio je guverner. Upitan za koga je on glasao, uz širok osmeh rekao je: „Za Karzaija.“ Svi se nasmejaše s odobravanjem. Ispred škole su tri devojčice čekale da im majke završe s glasanjem. Upitane koga bi volele za predsednika, odgovorile su: „Nekoga ko može da pomogne našoj zemlji, da zaustavi eksplozije, da izgradi puteve i parkove i spreči otmice dece.“

SLOŽENI PROCES: Na nešto više od kilometar od glasačkog mesta ljudi su raščišćavali krhotine jedne napuštene kuće na koju je ispaljena granata. Bila je to jedina eksplozija u celom Avganistanu. Patrola američke Nacionalne garde otdšetala se do birališta, gde su ih čekala dvojica narednika specijalnih snaga. Pukovnik Nels, s jakim akcentom američkog Srednjeg zapada, razmatrao je odakle je ispaljen projektil. Kaže da uhapšeni dečaci nisu odgovorni za napad. „Oni su samo zaluđeni dečaci.“

Niko nije ni očekivao da će sve teći kao po loju. Barnet Rubin, ekspert za Avganistan sa Njujorškog univerziteta, upozorio je „da su izbori najsloženiji proces koji vlada sprovodi u miru. Celokupno punoletno stanovništvo registrovano je za izbore prvi put. Izbori koštaju 100 miliona dolara tj. 20 odsto budžetskih prihoda zemlje.“ Proces registracije birača koštao je dodatnih 100 miliona dolara. Avganistan „nema puteva, a sredstva elektronske komunikacije dostupna su samo vojnim komandantima. Samo oružja ima u izobilju. Neće biti stranih posmatrača jer niko ne može da im garantuje bezbednost. Talibani žele da spreče održavanje zbora, a oni deluju u paštunskoj oblasti i u Pakistanu. Vlada ne zna za mnoge od lokacija.“

Različite obaveštajne i bezbednosne službe koje operišu u Kabulu upozoravale su da se uoči izbora spremaju ozbiljni napadi i da se na stotine talibana i pripadnika Al Kaide sliva u zemlju iz Pakistana. Za nervozu je bilo mnogo razloga. U avgustu se dogodio 21 napad uperen protiv izbora, uključujući i šest bombaških napada na mesta za registraciju birača, ili na domove zvaničnika zaduženih za organizaciju izbora. Od 1. maja do 20. avgusta odigravala se druga faza registracije birača, i u tom periodu je u napadima poginulo 12 službenika a 33 ih je ranjeno.

Većina predstavnika međunarodne zajednice u Avganistanu nisu očekivali da će se izbori održati po međunarodnim standardima, to jest, da ne bi bili ocenjeni kao pošteni da su se održali u njihovim matičnim zemljama. „Ovi izbori nemaju veze s pravednošću i slobodom“, izjavio je neimenovani zvaničnik UN-a. „Biće kupljeni, ljudi će glasati onako kako im narede njihove poglavice.“ Drugi anonimni zvaničnik UN-a, zadužen za logistiku održavanja izbora, izjavio je da „Avganistanci pokazuju mnogo manje cinizma u vezi s izborima nego zapadnjaci“. On je ispričao kako je jedna Avganistanka, zaposlena za izbore u Džalabadu, ranjena dok je registrovala birače, ali da se na posao vratila čim je izašla iz bolnice. „Jedino je važno da će izbora biti, a ne to da li će oni biti pošteni.“

KO JE DOBIO RAT: Endrju Vajlder, šef Jedinice za istraživanja u Avganistanu, nezavisnog istraživačkog instituta koji savetuje avganistansku vladu i međunarodnu zajednicu, radi u Pakistanu i Avganistanu od 1986, i danas živi sa suprugom i dvoje dece u Kabulu. Vajlder smatra da „Avganistanci imaju velika očekivanja, čak opasno prevelika, i da su izbori pozitivan politički preokret. Oni su se uzdali u Bosnki sporazum, ali su se razočarali kad su videli da su mnoga mesta u privremenoj vladi dodeljena vođama zaraćenih frakcija koje građani smatraju odgovornim za zlodela iz prethodne dve decenije. Ponovo im se probudila nada kada je izabrana Loja đirga, ili Veliko veće, i kada su neke od vođa zaraćenih frakcija porazili kandidati koji su se zalagali za razoružanje i promene. Ali, jedinu priliku koja je pružena predstavnicima u Loja đirgi bila je da izaberu Karzaija, a poznata lica ponovo su zauzela moćne položaje u Kabulu. Mnogi u Avganistanu zato smatraju da su im izbori poslednja šansa da odbace politiku iz prošlosti“.

Vajlder takođe smatra da je trebalo ranije uvideti da su militantne vođe deo problema, a ne rešenja. „Strategija Amerike bila je da upotrebi te ljude, koji su terorisali građane Avganistana, u ratu protov terorizma. Za uzvrat su im ponuđena najvažnija mesta u Kabulu. Zbog toga je njima stalo da vlada bude slaba, kako bi mogli nesmetano da vladaju u svojim pokrajinama, i tako vežu ruke predsedniku Karzaiju i onima koji se zalažu za reforme. Avganistanci vide da se bezbednosna situacija neprekidno pogoršava, jer je koalicija predvođena SAD opsednuta talibanima i Al Kaidom, i da se zbog toga nimalo ne bave militantnim plemenskim vođama koji ugrožavaju bezbednost građana Avganistana. Zato bi oni želeli da ovi budu razoružani.“

Vajlder smatra i da su ti „ratnici“ zapravo samo obična strašila, i da su ih talibani svojevremeno lako porazili. „Amerika je dobila rat protiv talibana, a posle je to htela da predstavi kao da je rat dobila Severna alijansa, pustila ih je da nesmetano uđu u Kabul i još im je na tacni ponudila najvažnija mesta u vladi.“

U selu Kulam Gan u pokrajini Logar, između Kabula i Paktije, Nafisa je u svom domu dočekala stotine žena. Kuća joj je bila pretvorena u glasačko mesto. Do nje su žene stizale peške izdaleka ili su ih muževi dovodili. Pretresala ih je nabusita žena kako bi se uverila da se neki muškarac nije prerušio. Devojke, tek što su postale punoletne, uzimale su od žena odevenih u burke biračke kartone sa registracije i potom upisivale svoje podatke. Zatim im je objašnjena procedura glasanja. Ispred vrata je stražu čuvao vojnik. Kada je u jednom trenutku ušao u kuću, Nafisa je povikala na njega i isterala ga napolje. Posmatrač izbora bila je Ana Hita Ada, elegantna žena sa zlatnom ogrlicom, obučena u crno. Ona je tu bila u ime kandidata Junuza Kanunija, Karzaijevog glavnog protivnika. „Ovi izbori su prevara, vidite kako se mastilo sa palca lako skida, ljudi mogu da glasaju više puta. Nećemo priznati ove izbore.“

MIRNO PREKO OČEKIVANjA: Na dan izbora u Avganistanu bilo je samo manjih incidenata, i stradalo je tek nekoliko ljudi. Stručnjaci za bezbednost još nisu objasnili kako su izbori protekli u miru, ali se čini da je snaga talibana precenjena.

Prema visokom zvaničniku ambasade SAD zaduženom za pitanja bezbednosti, koji je predviđao velike napade i čiji je posao da ih spreči, izjavio je: „Veoma smo zadovoljni. Izbegli smo metak veličine lokomotive. Svi su predviđali smak sveta, ali su mere bezbednosti bile toliko jake da talibani nisu uspeli ništa da urade. U Kabulu je saobraćaj bio obustavljen. Patrole su vršile pretrese i pronađeno je dosta oružja.“ Objašnjenje bi moglo biti i odlučnost Avganistanaca da se izbori održe. Umorni su od rata i željni promena.

Visoki američki zvaničnik zadužen za izbore izjavio je: „Veoma sam zadovoljan što je bilo ovako mirno. Očekivali smo više napada.“ Predstavnik posmatračke misije EU-a rekao je da je bio „zadivljen“ i dodao: „Pokrivao sam devet izbornih mesta i na svakom je sve bilo u najboljem redu. Tog jutra smo svi strahovali od velikih napada, ali sve je prošlo mirno. Avganistanci su izbore shvatili veoma ozbiljno.“

Prema rečima člana Saveta za nacionalnu bezbednost Avganistana, sa terorizmom mora biti poražena i ideologija ekstremizma. „Moramo da razbijemo ćelije u Pakistanu, oni su svi poreklom iz Madrasa. Nije dovoljno samo uhapsiti kraljeve droge, koji imaju više para nego što je u budžetu zemlje. Potrebni su nam jako pravosuđe, sposobna policija, zatvori. Ovde niko ne gradi zatvore. Za to ne možemo da nađemo nijednog donatora.“ On smatra da je neophodno unaprediti privredu, jer briuto nacionalni dohodak po glavi stanovnika iznosi 240 dolara. „Kada on bude 1000, dolara moći ćemo da odahnemo.“

Američki ambasador u Avganistanu Zalmaj Halilzad, koji se u poslednje vreme zalagao da se centralna vlada ojača, ratne vođe uklone, a da se Karzaiju pruži jača podrška, izjavio je da se „Avganistanci ne plaše američke okupacije, već se plaše da ih Amerika ne napusti“. Očekivalo se da će talibani i Al Kaida onemogućiti održavanje izbora, ali osim što je u Gardezu ispaljena granata, drugih napada nije bilo. Da je neko hteo da spreči izbore, napadi bi se dogodili već ujutro da bi se ljudi preplašili. Sad se treba obračunati sa poslednjim neprijateljima Avganistana, ali tek kada se prebroje svi glasovi u svim pokrajinama. Međunarodni stručnjaci za bezbednost, koji su na osnovu čvrstih dokaza bili uvereni da će napadi biti jači, sada kažu da bi svaki pokušaj napada bio ravan samoubistvu, jer je za bezbednost izbora bilo zaduženo oko 100.000 vojnika i policajaca. Oni zato očekuju napade posle izbora, dok se glasovi još budu brojali. Ali, nekoliko dana posle izbora negodovanje opozicije počelo je da slabi. Deveti oktobar bio je istorijska prekretnica za Avganistan, ali i za međunarodnu zajednicu, koja, predvođena Sjedinjenim Državama, mora da izvuče pouku iz prošlosti i ostane u Avganistanu, inače će joj Avganistan zakucati na vrata.