Međuvreme

Godišnjica

U novembru je navršeno četiri godine od smrti istražnog sudije Nebojše Simeunovića. Njegova sestra Jelena optužila je vlast da sve vreme štiti ubice, negirajući tvrdnje iz zvanične istrage prema kojima je sudija u trenucima duševnog rastrojstva izvršio samoubistvo utopivši se u Dunavu. Simeunović je nestao 7. novembra 2000. godine, a samo nekoliko dana pre toga odbio je da izda nalog za hapšenje Nebojše Čovića, Borisa Tadića i trinaest rudara Kolubare optuženih za subverzivnu delatnost, obrazlažući da to nije u njegovoj nadležnosti. Jelena Simeunović tvrdi da je obdukcioni nalaz falsifikovan, a da sadašnja vlast i dalje podržava one koji su ubili sudiju. Ona dodaje da nakon svakog novinskog teksta o njenom bratu prima telefonske pozive nepoznatih osoba koje puštaju kasete sa ljudskim kricima i jaucima. Pred smrt, sudija se požalio svom kumu, pokojnom advokatu Ljubomiru Trifunoviću, da mu policija preti telefonom kao i da se plaši da će mu penzija biti oduzeta. Nebojša Čović, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, povodom ovog slučaja rekao je da je Nebojša Simeunović jedini časni čovek koji je svojim životom zaštitio demokratske procese 2000. godine, pre 5. oktobra. On dodaje da je njegova obaveza i obaveza predsednika Borisa Tadića da ovaj slučaj „isteraju do kraja“. U pomenu objavljenom u „Glasu javnosti“ sudijina sestra optužila je javnu i državnu bezbednost, Okružni sud u Beogradu i Istražno odeljenje Okružnog suda za ubistvo sudije Simeunovića. Njegovo ubistvo je, kako se navodi u pomenu, prikrio Institut za sudsku medicinu i obducenti koji su falsifikovali nalaz.

Freska

U manastiru Tvrdoš kod Trebinja odskora se nalazi freska na kojoj je oslikana Milica Rakić, trogodišnja devojčica koja je poginula za vreme bombardovanja 1999. godine. Freska je nastala na inicijativu umirovljenog episkopa zahumsko-hercegovačkog i primorskog Atanasija Jevtića, a naslikana je na medaljonu. Naslednik Atanasija vladika Gligorije kaže da je Milica simbol stradanja i nevinosti te je zato predlažu za svetu mučenicu. „Svetih ima mnogo više nego što ih mi možemo proslaviti. Oni koje proslavljamo su kao neki ‘obrazac’. Na primer, sveti Petar je stradao u Jasenovcu, ali je stradalo još milion ljudi. On je ‘obrazac’, a ostali idu zajedno sa njim.“

Na medaljonu je napisano: Sv. n. muč. Od NATO.

Pozivi

Nova registracija izbeglica Republičkog komesarijata za izbeglice počela je 27. novembra i trajaće šest nedelja. Međutim, dan pre nego što je započeta, Regionalni odbor za pomoć izbeglicama Vojvodine pozvao je izbeglice da bojkotuju Komesarijat i UNHCR „koji nastavljaju na krajnje neprimeren način da troše vreme i novac namenjen za povratak i integraciju ovih lica“. Poruka Komesarijata izbeglicama da su ponovo u obavezi da se registruju, prema Regionalnom odboru „zvuči žalosno“.

U poslednjem popisu stanovnštva 2002. godine popisane su i izbeglice, čiju je registraciju Kopmesarijat sproveo još dva puta: 1996. i 2001. godine, a još dva puta sprovedene su i registracije lica raseljenih sa Kosova.

Prodaja

Samo dan nakon što je lider Pokreta snaga Srbije Bogoljub Karić najavio prodaju BK televizije (29. novembra), u javnosti se nagađa ko može da bude novi vlasnik: britanski Skaj, grčka Antena ili nemački RTL. Karić je objasnio da su pregovori u toku i partneri čekaju u redu pa stoga imena najvećih svetskih televizija – potencijalnih kupaca – ne sme da otkriva. Kao obrazloženje prodaje lider PSS-a naveo je prozivke političkih konkurenata da je zloupotrebljavao BK televiziju reklamirajući se u vreme predsedničkih izbora. Isto tako, Karić je objasnio da se smatra zloupotrebom da političar bude vlasnik jednog velikog medija. Iako se uveliko bliže vanredni parlamentarni izbori, Karića ne brine manjak reklamnog prostora jer smatra da će njegova stranka osvojiti više od 50 odsto glasova. Prema pisanju „Kurira“, pojedine osobe bliske Kariću tvrde da on računa kako će za televiziju dobiti oko 40 miliona evra. Drugi pak tvrde da je razlog za prodaju finansijski gubitak koji ova televizija svakodnevno stvara.

Veseljak

Učenici trećeg razreda beogradske Srednje škole „Petar Drapšin“, sedamnaestogodišnji M.K. i B.T. pogođeni su 24. novembra popodne, na času fizičkog, dijabolama iz vazdušne puške. Kako prenosi „Blic“, hice je u njihovom pravcu ispalila još uvek nepoznata osoba sa obližnje zgrade i tom prilikom pogodila i jednog od prolaznika koji su se nalazili u blizini škole. Mladići su prošli sa po par modrica, a prolaznik je, prema izjavama očevidaca, imao snažne bolove u grudima, pa je potražio lekarsku pomoć. Zamenik direktora ove srednje škole Sonja Božić rekla je da policija zna s koje terase je pucano. Jedan od pogođenih učenika tvrdi da je uočio nekoga na drugom spratu zgrade s koje su došli hici, ali policija još nema nikakvih zvaničnih informacija. Škola je, prema rečima Sonje Božić, obezbeđena i ima video nadzor. Problem je, međutim, što niko ne može da kontroliše okolne zgrade. Interesantno je da je pre šest godina ova škola bila gađana istom municijom (dijabolama) iz iste zgrade. Tada je pogođeno nekoliko devojčica, a počinilac nije otkriven.

Moda

Državne osnovne i srednje škole odlučile su da, po ugledu na privatne, uvedu red u oblačenje i ophođenje, koji bi važio i za učenike i za predavače. I dok u Klasičnoj gimnaziji u Beogradu učenici odavno na časove ne mogu da dolaze golih stomaka, u farmerkama, suknjama iznad kolena i s minđušama u pupku, državne škole pokušavaju, doduše stidljivo, da skrenu učenicima pažnju na pristojnost. U beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, na primer, zabranjen je dolazak u školu u papučama, ali kada neko i prekrši pravilo, kažnjavanja kažu – nema. U Osnovnoj školi Skadarlija u Beogradu pravilnik o odevanju još nije posebno razrađen, pa stoji samo to da i đaci i profesori „moraju pristojno da izgledaju“. U Klasičnoj gimnaziji tvrde da su se baš zbog zahtevane pristojnosti i našli u deficitu sa učenicima. Prema mini anketi koju je sprovela „Politika“, većina dece želi da se u školi modira i na svaki način pokušavaju da izvrdaju pravila koja im to zabranjuju. Ali, dok profesori apeluju kako moda, pre svega goli stomaci i kratke suknje, ugrožava zdravlje, domaći časopisi učenicima za svako godišnje doba tendenciozno predlažu „trendi“ garderobu. Tako je „Blic“ krajem avgusta, uoči početka školske godine, posavetovao mlade dame šta je najefektnije nositi na časovima. Za čas matematike sugerisane su potpetice od tačno osam santimetara, jer „obezbeđuju najveću efektivu pri računanju“.

Mensa

Zagovornici teze da su Srbi narod najpametniji sa oduševljenjem su dočekali konačan rezultat sa nedavnog Mensinog testiranja na kome je skoro polovini kandidata iz Srbije i Crne Gore izmeren koeficijent inteligencije – 148. Ovim se Srbija i Crna Gora našla u malobrojnoj grupi zemalja s najvećom prolaznošću kandidata na testu. Kako je za „Politiku“ rekao Uroš Petrović, član predstavništva Mense SCG, odgovor na pitanje zašto toliko kandidata ostvari ovako dobar rezultat, za razliku od drugih zemalja gde je prolaznost u proseku od 20 do 30 odsto, treba potražiti u jednostavnim činjenicama. Za rešavanje Mensinog testa nije potrebno ni biti pismen, ni poznavati matematiku, ni razlikovati boje. Sastoji se od 36 vizuelnih logičkih zadataka u crno-beloj tehnici, a predviđeno vreme za rešavanje je 40 minuta. Rešenih 28 zadataka donosi rezultat od 148, što je i uslov za prijem u Mensu. Osim po prolaznosti, naši kandidati su specifični još po nečemu. Prema rečima Milice Mladenović, člana Izvršnog odbora i koordinatora Mense u Beogradu, domaći kandidati koji ne uđu u grupu onih čiji je IQ 148, test doživljavaju kao poraz. Iako se oni koji imaju koeficijent iznad 110 smatraju natprosečno inteligentnima, kaže Milica Mladenović, testiranim Srbima je čak i IQ veći od 130 – nedovoljan.

Dadilje

Dvadestet devetorici mladića koji su odlučili da vojni rok odsluže u civilnom okruženju Dečjeg doma Kolevka, od 24. novembra povereno je na čuvanje 170 mališana ove ustanove. „Vojne“ obaveze nesuđenih pešadinaca, vezista i intendanta, kako piše „Blic“, sastojaće se u svakodnevnom ljuljanju beba, pranju pelena i igranju s decom. Neki su već našli svoje miljenike i kažu da će ih obilaziti i po završetku civilno-vojnog roka. Kapetan fregate Borko Joldžić, komandant Vojnog odseka Subotice, poželeo im je mnogo sreće i poručio da čuvaju ugled vojske.