Nedelja
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Ambasada
Predstavnici SAD u Srbiji nameravaju da izgrade novu ambasadu neposredno uz Beli dvor na mestu nekadašnje zgrade Maršalata razrušene u NATO bombardovanju. Kako prenose „Večernje novosti“, Amerikanci su spremni da za potez od četiri hektara na najatraktivnijem delu Dedinja plate osam miliona evra i da pride daju i sadašnju zgradu ambasade, a Zavod za veštačenje grada procenio je da je realna vrednost placa 32 miliona evra. Pre nešto više od pola veka SAD su imale sličnu želju – da svoju ambasadu usele u zgradu u ulici Kneza Miloša pogođenu u savezničkom bombardovanju 1944. godine. Ideja je „zapela“ o dva kamena: jedan je stav tadašnjeg vojnog vrha da se potez između Dvora i Komande gardijske brigade ne ustupa strancima, a drugi je – cena. Istorijat aktuelne američke ambasade počeo je 1938, kada je Đorđe Nestorović koji je 1914. godine bio predsednik beogradske opštine ćerkama kupio kuću u ulici Miloša Velikog 38. U proleće 1944, kuća je stradala u savezničkom bombardovanju, a vlasnicama je od Komisije za obnovu stambenih zgrada pri građevinskom odeljenju u Beogradu odobren zajam za obnovu kuće. Umesto 27 stanova, međutim, komisija je odlučila da izgradi poslovni prostor u koji su se uselile državne ustanove. Posle pravnog i „partijskog“ maltretiranja vlasnica, država je zgradu otkupila za 27 miliona dinara. Od te sume, 20 miliona odbijeno je na takse, a preostala svota je vlasnicama bila obećana „na rate“, koje je ubrzo pojela inflacija. Zgrada je po „otkupu“ uknjižena kao Opšta narodna imovina FNRJ, a već 11. marta 1950. pravo vlasništva je uknjiženo u korist ambasade SAD. Prilikom obnove zemljišnih knjiga 1975. godine ambasadi SAD pripalo je i zemljište prema Sarajevskoj ulici.
Stan
Profesor ustavnog prava i sociologije u požarevačkoj gimnaziji, Marinko Manić, najavio je da će 19. januara zbog stana koji mu još nije dodeljen početi štrajk glađu, a da će ako mu to ne pomogne da se spali ispred zgrade gimnazije na dan Svetog Save 27. januara. Kako prenosi „Glas javnosti“, Marinko Manić već 25 godina čeka na rešenje stambenog pitanja. Od 1985. godine je na vrhu stambene liste ali, kako tvrdi, kolege ga uvek nadmaše brojem bodova kada dođe do dodele stanova. Manić sa bolesnom suprugom, sinom koji studira, ćerkom gimnazijalkom, tastom i taštom stanuje u šupi punoj miševa i pacova. Kako „Glas javnosti“ saznaje, do sada je u više navrata štrajkovao glađu zatvoren u gimnazijski podrum. Direktor požarevačke gimnazije Zoran Gligorijević kaže da ne može da reši problem profesora Manića. Pomogao mu je, veli, kada je Manić u decembru prošle godine štrajkovao glađu, tako što je doveo lekara da ga pregleda.
Prognoza
Vera Ćosović, domaćica iz Aranđelovca, već više od pola veka pomoću glavice crnog luka i soli na Badnje veče prognozira vreme i – gotovo nikad nije omanula. Kako piše „Glas javnosti“, dan uoči Božića Vera iseče glavicu luka na 12 režnjeva i u takozvane čamčiće sipa so, a ispod zapiše imena meseci. Ujutru, na Božić, pogleda u svaku krišku luka. Tamo gde se so otopila, prognoziraju se kišni meseci, a gde je so ostala suva za očekivati je suvo vreme bez padavina. Vera Ćosović je ovu neobičnu veštinu prognoziranja vremena naučila od svoje babe Stanke. Po njenoj prognozi su se zakazivale mobe za žetvu, započinjala gradnja kuća, a i rasađivan rasad povrtarskih kultura. Ova zima će, po „luk prognozi“, biti bez padavina, proleće će biti kišovito, leto toplo bez padavina, ali godina će, kaže luk, biti rodna.
Baštovan
Subotička policija je uz pomoć BIA u Horgošu otkrila najveći rasadnik marihuane i to – u jednoj kući. Policija je u saksijama za sobno cveće pronašla 990 stabljika marihuane, od kojih se 460 strukova nalazilo u specijalno napravljenoj komori za početnu fazu vegetacije, dok su ostale stasale u visinu od jednog metra. Pored toga, pronađeno je i 1530 grama osušene marihuane, koja je, kako je utvrdila policija, bila pripremljena za prodaju na tržišta EU-a. Vlasnik ove egzotične plantaže Mirko Bačić (30) je, kako saznaju „Večernje novosti“, pre godinu dana kupio tu kuću u Horgošu i specijalno je opremio za sobni uzgoj marihuane tokom cele godine. Unutrašnjost kuće je obložena folijom, uveden je specijalni sistem grejanja, ventilacija i rasveta po uzoru na najsavremenije rasadnike cveća. Uz sve to i uz uređaje za kontrolu temperature i vlažnosti vazduha, Bačić je stvorio idealne uslove za uzgoj indijske konoplje.
Porodica
Od marta 2002. godine, kada je krivičnom zakonu dodat član kojim se nasilje u porodici tretira kao krivično delo, u Opštinskom sudu u Nišu pokrenut je 31 sudski postupak. Do sada je izrečeno šest zatvorskih kazni, pet uslovnih osuda i jedna sudska opomena, a u jednom procesu je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. Zanimljivo je da članovi porodice odustanu od prijave za nasilje kada čuju kolike su zatvorske kazne. Tako je svojevremeno supruga prijavila muža da je tuče, ali kada je čula da on zbog toga može da ode u zatvor, promenila je iskaz, tvrdeći da je povrede dobila kada ju je udarilo tele. „Večernje novosti“ pišu da je, prema podacima niškog SUP-a, od aprila do novembra prošle godine registrovano 110 slučajeva porodičnog nasilja. U 102 slučaja žrtve su bile žene, od kojih 54 žive u bračnoj zajednici. Podnete su 94 prekršajne i dve krivične prijave. Poslednja presuda zbog nasilja u porodici izrečena je novembra 2004, kada je na dve godine zatvora osuđen Slaviša Veselinović (36) iz Niša. Na suđenju je utvrđeno da je Veselinović u dva navrata, pod dejstvom alkohola, pretukao suprugu i maloletne kćeri, koje je udarao oklagijom dok se nije slomila. U presudu je ušao i Veselinovićev „podvig“ od 21. avgusta 2004, kada je oko dva sata posle ponoći pretukao suprugu – zbog visokog telefonskog računa.
Optužnica
Tužilaštvo Okružnog odeljenja u Bariju Direkcije Antimafija (DIA) podneće do kraja godine zahtev za pokretanje postupka protiv crnogorskog premijera Mila Đukanovića osumnjičenog za mafijaško udruživanje u cilju švercovanja cigareta i pranja novca. Posle odluke Kasacionog suda, sledeći potez je završni sveobuhvatni raport DIA, u kome će biti navedene sve najznačajnije etape istrage započete 1995. godine pod radnim nazivom – „Crna Gora“. Milo Đukanović i nekoliko crnogorskih državljana su jedini sa liste osoba upisanih u registar lica pod istragom protiv kojih još nisu pokrenuti postupci niti je arhivirana istraga. U Napulju je Đukanović osumnjičen za obično kriminalno udruživanje sa ciljem švercovanja cigareta, a Branko Vujošević, Veselin Barović i Dušanka Jeknić već su optuženi za to krivično delo; javni tužilac Alesandro Milita mora da donese odluku da li će posle odluke Kasacionog suda Đukanović uživati međunarodni imunitet. Tužilac Milita ima dva izbora. Prvi je da ponovi zahtev za meru pritvora čime Tribunal ne bi mogao da odbije zahtev pozivajući se na Đukanovićev imunitet, i u tom slučaju bi za crnogorskim premijerom bila raspisana poternica. Prošle nedelje Kasacioni sud doneo je odluku da Milo Đukanović ne uživa imunitet – jer Crna Gora nije međunarodno priznata država. Drugi izbor je da, kao u slučaju troje osuđenih građana Crne Gore javni tužilac povuče zahtev sa merom pritvora i da zatraži pokretanje krivičnog postupka.
Interesi
Zakon o sprečavanju sukoba interesa, koji je stupio na snagu u aprilu prošle godine, još se ne primenjuje, iako se poslednjih dana najavljuju neki pomaci. Naime, Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnost Srbija objasnio je da će u naredna dva meseca biti doneti svi propisi potrebni za primenu Zakona, a da će nakon toga državni funkcioneri biti u obavezi da prijave sve rođake koji rade u državnim ustanovama. To se, između ostalih, odnosi na suprugu ministra policije Dragana Jočića, rođake supruge šefa diplomatije Vuka Draškovića, suprugu ministra finansija Mlađana Dinkića i mnoge druge, a da li u tim slučajevima postoji sukob interesa ili ne, odlučiće Odbor za rešavanje sukoba interesa. Takođe, članove Vlade prema najavi Zorana Lončara, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, očekuje još jedan zakon. On je objasnio za „Politiku“ da će tokom rada na novom ustavu biti postavljen osnov i za uvođenje krivične odgovornosti ministara. Prema aktuelnom Nacrtu ustava koji se trenutno nalazi u skupštinskom Odboru za ustavna pitanja, ministri, predsednik i potpredsednici Vlade i predsednik Republike odgovaraće za krivična dela učinjena tokom obavljanja službene delatnosti pred ustavnim sudom, a pravom krivične optužbe raspolagaće Narodna skupština.
Lane
Putnici iz Srbije koji su ovih dana boravili u zemljama Evropske unije imali su priliku da na rafovima prodavnica prehrambene robe pronađu „plazma“ keks proizvođača „Bambi“ iz Požarevca u redizajniranom pakovanju i sa drugim imenom. Po povratku su se obratili „Politici“ zbog bojazni da je još jedan srpski proizvod postao strani brend. U „Bambiju“ su objasnili da nema mesta za zabrinutost jer je u pitanju keks „lane“, identičan „plazmi“, koji je promenom imena dobio „sopstveni identitet“ i mesto među konditorskim proizvodima svetskog tržišta. U svakoj kutiji keksa nalazi se flajer sa objašnjenjem da je reč o istom proizvodu, ali i objašnjenjem naziva: lane je mladunče jelena koje tek staje na noge.
Reket
Optuženi za pomaganje i učestvovanje u ubistvu Željka Ražnatovića Arkana, Vujadin Krstić (41), Milan Đuričić Miki (33) iz Loznice i Stojan Ranković Divljak (30) iz Lozničkog Polja, uhapšeni su uoči praznika i nakon saslušanja pušteni na slobodu. Protiv njih je podneta krivična prijava prema kojoj se terete da su 2. i 4. decembra prošle godine predstavnicima Jehovinih svedoka u Loznici pretili da će demolirati i zapaliti njihov verski objekat ukoliko im „na ime zaštite“ ne budu plaćali 12.000 evra godišnje. Istražni sudija Opštinskog suda u Loznici Srba Stanišić objasnio je da su se Jehovini svedoci prvo obratili ministru za ljudska i manjinska prava Rasimu Ljajiću, koji je o slučaju obavestio ministra policije Dragana Jočića. Zbog takvog „igranja gluvih telefona“ od pokušaja iznude do hapšenja okrivljenih prošlo je gotovo mesec dana.
Razgovor
Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić, jedan od angažovanih na pisanju prednacrta za Zakon o bezbednosti saobraćaja, kaže za B92 da će pošto novi zakon stupi na snagu, vozači koji tokom vožnje koriste mobilni telefon biti kažnjavani novčano, sa oko 50 evra. Prednacrt je usaglašen sa evropskim zakonodavstvom i pored crnogorskog najstroži je u Evropi. Kako se već nagađalo, zakonom će biti pooštrene kazne za vožnju pod dejstvom alkohola, pa se čak čulo da će biti i potpuno zabranjena. Takođe, još neke od odredaba prednacrta postale su predmet diskusije. Kako prenosi B92, čak će i komunikacija sa suvozačem biti zabranjena, pa su se mnogi građani zapitali na koji način će to biti kontrolisano, kako će raditi taksisti i instruktori vožnje i da li to znači da njihove supruge više neće moći da im zvocaju dok voze.
U tradicionalnoj novogodišnjoj anketi magazina „Status“ u kojoj je učestvovalo oko sto novinara beogradskih medija, kao i godinama unazad, titulu „najbolje periodične novine“ za 2004. godinu ponelo je „Vreme“, a drugoplasirani je nedeljnik „NIN“. Za većinu ispitanika „Vreme“ je „navika“, „NIN“ je prešao u „tradiciju“, dok je „Status“ zauzeo treće mesto.
Titula „novinar godine“ dodeljena je Olji Bećković, autoru i voditelju „Utiska nedelje“ i Milošu Vasiću, novinaru nedeljnika „Vreme“. Bojana Lekić zauzela je drugo mesto.
Aleksandar Tijanić i ove godine jedini je uspeo da se istovremeno plasira i na treće mesto liste najboljih novinara i na litu onih koji to nisu.
Tanja Vidojević, voditeljka „Zamke“ osvojila je prvo mesto u kategoriji „bruka za profesiju“ izazvavši pritom ubedljivo najveći revolt svojih kolega.
U kategoriji „najbolje dnevne novine „Večernje novosti“ su ove godine preuzele vođstvo od „Politike“, koja je uz minimalnu razliku osvojila drugo mesto u utakmici sa trećeplasiranim „Blicom“.
Anketirani su se najviše dvoumili oko redosleda za neslavnu titulu „najgore dnevne novine“ u kojoj je prošlogodišnji pobednik bio „Kurir“. Prvoplasirani je „Internacional“, koji je i pre dve godine bio prvi na listi.
„Svet“ već godinama neprikosnoveno slovi za „najgore periodične novine“, a u stopu ga prate „Skandal“ i „Ekskluziv“, i ostali „kupusni listovi“, u kojima rade „ljudi koji se neprofesionalno bave svojim poslom“. U tesnoj konkurenciji su se našli i „Glorija“, „Plejboj“ i „Evropa“, za koje se moglo čuti da su „Kurir u boji“.
Rezultati ankete u kategoriji „tekst godine u pozitivnom smislu“ pokazali su da novinari prate rad svojih kolega pa su tako najcenjeniji tekstovi Miloša Vasića u „Vremenu“. U pozitivnom smislu ispitanicima su ostale u sećanju i kolumne Bogdana Tirnanića, koje godinama unazad izazivaju poštovanje kolega i tekstovi o Haškom tribunalu trećeplasirane Ljiljane Smajlović. Sem tri prvoplasirana autora, glasove su osvojili i kolumna Dragana J. Vučićevića („Gospodo poslanici, stoko jedna bezrepa“) i tekstovi Zorana Panovića.
U kategoriji „najbolja TV stanica“ duplo više glasova od drugoplasiranog osvojio je i pobednik u 2003. godini Televizija B92. Televizija BK je u tesnoj trci sa RTS-om ipak osvojila drugo mesto, ali „pod uslovom da se izuzmu Karićevi pamfleti“.
„Insajder“, iz prošlogodišnje produkcije B92, zaslužio je epitet „najbolje TV emisije“ dok su „Utisak nedelje“ i „Kulturni nokaut“ drugo, odnosno trećeplasirani.
B92 je upečatljivo „najbolja radio-stanica“ i to je tradicija koja se ponavlja iz godine u godinu. Iza Radija B92, na drugom mestu se našao Radio 202 zbog „kvaliteta profesije koji je dokazan u svim segmentima“ a trećeplasirani je Radio JAT zbog „tradicionalno dobrog muzičkog programa“.
U kategoriji „najbolja radio-emisija“ situacija se nije promenila, jer su prva dva mesta u odnosu na prošlu godinu ostala nepromenjena. „Kažiprst“ i dalje slušaju jer „svako jutro ubodu – baš tamo gde treba“, zatim sledi „Peščanik“ a na trećem mestu emisije Igora Brakusa.
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve