Petersen isključuje struju, vojnici se posećuju, Pauel zamrzava sedminu pomoći za 2005. i povlači savetnike iz srpske vlade, Solana dolazi, Labus se sprema za pregovore sa Evropljanima, a DS ga poziva da izađe iz vlade
Politička 2005. godina počela je testiranjem međunarodnih pregovaračkih sposobnosti beogradskog političkog establišmenta – i pismenom vežbom iz političke matematike.
Predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica razgovarao je sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Kosovo i Metohiju Serenom Jesenom Petersenom od koga je zatražio da pre svih razgovora kosovskim Srbima pusti struju. Posle toga Petersen se sreo s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, koji mu je nekoliko dana ranije uputio otvoreno pismo u kome ga upozorava da će lišavanje kosovskih Srba električne energije usred zime dovesti do njihovog daljeg egzodusa, pa se nerešavanje ove krize svodi na prećutno odobravanje etničkog čišćenja.
Predsednik Srbije i srpska vlada su dakle koordinirano šefa UNMIK-a upozoravali da to što pojedina srpska sela nedeljama usred zime ostaju bez struje, nije pitanje električne energije, remonta ili plaćanja, nego bazičnih ljudskih prava.
U Beogradu su od Petersena zapravo tražili ono što je zahtevao kosovski ombudsman Marek Novicki kada je početkom decembra Kosovska energetska korporacija počela sa isključenjima u Prilužju, Dobrotinu, Gušterici i Livađi. Ređali su se potom Čaglavica, Laplje Selo i Preoce, pa Batuse i Lipljan.
U razgovoru je istaknuto da, suprotno tvrdnjama odgovornih na Kosovu i Metohiji, problem nije finansijske niti tehničke prirode, te da kad Srbi dobiju struju, probleme finansiranja i plaćanja tehničkih usluga mogu rešiti ekspertske i tehničke grupe iz Srbije i UNMIK-a. Kosovska energetska korporacija duguje Srbiji novac za struju i usluge, Srbija otplaćuje kredite kosovskih elektrana, ali predstavnici UNMIK-a to ignorišu.
Petersen je posle toga na konferenciji za novinare ponavljao da isključenja nisu rezultat politike prema bilo kojoj etničkoj zajednici, već da su rezultat neplaćanja. Očito uvređen, vratio se u Prištinu, odakle je došla vest od kosovskih Srba da UNMIK ne odustaje od zahteva da Srbi prvo plate dug za struju, a da tek onda mogu očekivati uključenje struje. Oni na to ne pristaju zato što nemaju mogućnost da rade.
Više srpskih zvaničnika dalo je kritički intonirane izjave o tome da kada se pojavi važno političko pitanje, kao što je decentralizacija, onda se Beogradu nudi mesto savetnika, dok se u isto vreme Beogradu nudi da bude ravnopravan učesnik u razgovorima o električnoj energiji i o nestalim osobama.
Bilo je više najava da će pregovori o budućem statusu Kosova početi 2005. Međutim, sada se već pojavljuju prognoze (BBC) da to pitanje možda ne može doći na red pre 2006. kada će Savet bezbednosti razmatrati redovni izveštaj.
U razgovorima s Petersenom učestvovao je i nedavno reaktivirani predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović, koji je prethodnih dana glasno govorio o rezervama prema takozvanoj politici češlja: nastojanju međunarodnih predstavnika da zakažu seriju sastanaka sa različitim akterima u Beogradu i da tako pronađu najmekšu tačku. On je tvrdio da je na konsultacijama koje su srpski politički faktori u poslednje vreme imali postizano jedinstvo, ali da kako ko dođe pred tv kamere počinje sa egzibicionizmom.
U intervjuu RTS-u u emisiji „Nezaštićeni svedok“ prošlog petka, Čović je takođe rekao da Petersenu treba ponuditi konstruktivnu saradnju, ali da od njega treba tražiti da ne bude licemer i da ne ocrnjuje Beograd u pismima Savetu bezbednosti ili Stejt departmentu.
ČESTITKA: Upravo otuda došle su dve poruke.
Delegacija Združenog generalštaba oružanih snaga SAD, sa kontraadmiralom Donaldom Lorenom na čelu, bez mnogo publiciteta od 10. do 14. januara boravila je u poseti Srbiji i Crnoj Gori. U kratkim saopštenjima poseta se tumači kao znak unapređenja vojnih i civilnih veza između dve zemlje i ne pominje se bivše neprijateljstvo dve vojske ni bombardovanje Srbije i Crne Gore 1999. Slična intonacija čula se i 22. oktobra 2004. kada je visoka vojna delegacija iz Srbije i Crne Gore posetila Vašington. Sada se najavljuje i sporazum o sprečavanju proliferacije oružja za masovno uništavanje i o Programu kontrole izvoza i o kontroli granice. Oružane snage SAD očekuju od državne zajednice Srbije i Crne Gore potpisivanje bilateralnog sporazuma o statusu američkih snaga u Srbiji i Crnoj Gori, (što se može odnositi na izručivanja američkih vojnika Međunarodnom krivičnom sudu, koji Srbija i Crna Gora priznaju, a SAD ne priznaju, kao i na uobičajeno insistiranje Amerikanaca da i u slučaju drugih prekršaja zakona američki građani potpadnu pod ingerencije američkih sudova).
Više pažnje izazvala je jedna druga rutinska vest iz Vašingtona, povezana s onim drugim sudom. SAD su 14. januara čestitale srpsku Novu godinu uskrativši deset miliona dolara pomoći Vladi Srbije. Po odredbama američkog zakona o pomoći inostranstvu za 2005, ta finansijska pomoć se uskraćuje pošto odlazeći državni sekretar SAD Kolin Pauel nije utvrdio da je Beograd napredovao u saradnji s Haškim tribunalom, što se naročito odnosi na izručenje optuženih, a posebno na hapšenje Ratka Mladića.
Kako je izjavio ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt, biće povučeni američki savetnici iz srpske vlade, a odluka će uticati i na pomoć reformama poreskog i ekonomskog sistema i na pristup Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Zaustavljena je i pomoć Jatu za uspostavljanje direktnih letova za SAD.
Ostalih šest sedmina ovogodišnje američke pomoći ide u Srbiju: 31 milion za razvoj ekonomije, pet miliona za poboljšanje vladavine zakona, četiri miliona dolara za preduzetništvo, tri miliona za procese protiv organizovanog kriminala i ratnih zločina, dva miliona za stipendiranje mladih koji studiraju u SAD, a biće data i pomoć za nevladine organizacije, za reforme na opštinskim nivoima i za medije.
To je treća takva odluka zaredom – u martu prošle godine Pauel je iz istih razloga zaledio deo pomoći za 2004. od 16 miliona dolara. Ta sada već rutinska odluka propagandno je naglašenija nego ranije, tumačena je kao žuti karton Koštunici, možda i kao slabljenje njegove pregovaračke pozicije pred pregovore o Kosovu, a neki su to protumačili i kao pritisak da u Srbiji dođe nova vlada. U većini medija vest o odluci američkog Stejt departmenta plasira se pod naslovima kojima se sugeriše da su Srbiji ponovo zavedene sankcije.
POZIV: Reakcije političara u Beogradu podudaraju se sa njihovim do sada izraženim stavovima prema Haškom tribunalu. Predsednik Srbije Boris Tadić, koji je prošle jeseni riskantno pokušavao da učvrsti svoj međunarodni prestiž, odmah je zahtevao od Vlade Srbije da hitnim merama spreči dalju međunarodnu izolaciju, ekonomsko propadanje zemlje i siromašenje građana.
Demokratska stranka je preko svog funkcionera Dušana Petrovića pozvala koalicione partnere DSS-a, G17 plus, Novu Srbiju i Srpski pokret obnove da izađu iz Koštuničine vlade, pošto je po oceni DS-a politika te vlade uvela građane Srbije u predvorje izolacije, gde im preti povratak pakla koji smo imali u protekloj deceniji.
Vašingtonsko pismo, i ofanziva DS-a, kako sada stvari stoje, neće destabilizovati Koštuničinu vladu. Paradoks političke matematike kaže da bi Koštuničina vlada verovatno mogla da padne baš u slučaju da bude primorana da direktno hapsi haške optuženike, što od nje traži DS – vlada bi izgubila podršku SPS-a, DS teško da bi mogao da izvede manevar i da podrži tu istu vladu koju sada pokušava da obori.
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus ranije je izjavljivao da će izaći iz vlade ako se zbog nesaradnje s Hagom ugroze pregovori o pridruživanju Evropskoj uniji, što je DS sada pokušavao da iskoristi, ali očigledno nije dobro proučio tajming i okolnosti.
DS traži od Labusa da izađe iz vlade upravo u trenutku kada je on preuzeo važan državni zadatak. Labus je, naime, 14. januara 2005. godine imenovan za glavnog pregovarača i šefa pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom. Posle toga on je saopštio da vlada radi na ispunjavanju uslova za studiju izvodljivosti i da je pored pregovaračkog tima formirala i osam radnih grupa. Pretpostavka je da je on, kad je preuzeo tu dužnost, dobio i neke uverljive unutrašnje garancije da njegov pregovarački kredibilitet neće potkopavati njegova sopstvena vlada. Sastanak Unapređenog stalnog dijaloga sa Komisijom EU-a održaće se 27. i 28. januara u Beogradu. Od rezultata tog dijaloga zavisi da li će se pristupiti izradi Studije izvodljivosti i pokretanju pregovora za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-u. Po njegovoj oceni, jedan od preostalih uslova za pozitivnu studiju izvodljivosti jeste saradnja s Haškim tribunalom, ali prethodno mora da se dokaže i funkcionalnost državne zajednice SCG.
Premijer Koštunica će u petak 21. januara razgovarati sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom. Ranije je najavljivano da je Solanin dolazak veoma značajan jer je EU, kao treća strana potpisnica, garant Beogradskog sporazuma. Koštunica se na to pozivao i kada je pre mesec dana odbrusio Đukanoviću da se ustavna povelja SCG mora poštovati i da se izbori moraju održati. Posle toga dolazile su različite poruke tipa „dogovorite se“.
Vlada Srbije je inače preko ministra za državnu upravu Zorana Lončara saopštila da odluka američke administracije ne doprinosi unapređenju demokratije i reformi u Srbiji, a da ova srpska vlada nikada nije vezivala dobijanje pomoći i ispunjavanje svojih međunarodnih obaveza. Posle toga je ćutala. Premijer i ministri u Vladi Srbije su poslednjih nedelja često davali izjave o tome da će haško pitanje uskoro biti u potpunosti rešeno dobrotvoljnim predajama haških optuženika, da se o tome pregovara, te da će vlada na toj politici istrajati. Iz vladinog saopštenja vidi se da zbog odluke Vašingtona vlada verovatno neće prekinuti svoje aktivnosti, ali se vidi da oni baš i ne žele da se stekne utisak da će odmah vidno ubrzati te aktivnosti.
OSTAJTE OVDJE: Članice vladajuće koalicije su potvrdile lojalnost. Funkcioner G17 plus Čedomir Antić odgovorio je da je poziv DS-a očekivan i da DS nije rekao ništa novo. On je optužio DS da teži da unese razdor u demokratski blok, umesto da pokuša da prevaziđe probleme koji trenutno postoje, da je DS uništio svaku priliku da se napravi jedinstvena demokratska vlada u martu i aprilu, te da sa 21 odsto podrške ta stranka ne može sastaviti novu vladu. Nova Srbija je saopštila da neće uskratiti poverenje jer je Vlada Srbije svesna odgovornosti prema građanima, kao i obaveza prema međunarodnoj zajednici. U utorak je Velja Ilić izjavio da je predlog DS-a jako neozbiljan, a posle toga je branio Zakon o železnici pozivajući se na mogućnost dobijanja evropskih kredita za koridor 10. Poslanik SPO-a Bogoljub Pejčić retorički je pitao ko će sarađivati s Hagom ako posle eventualnih vanrednih izbora pobede radikali i socijalisti.
Pre ovog poziva članicama vladajuće koalicije da izađu iz vlade, DS je najavio da će tražiti da se raspišu izbori za ustavotvornu skupštinu. I ta ideja je u vladajućoj koaliciji naišla na odbijanje. Upravo je potpredsednik vlade Labus bio jedan od onih koji su izjavili da nema potrebe da se raspisuju izbori za ustavotvornu skupštinu, da izbora zbog obaranja vlade od strane opozicije neće biti.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
