Čule su se i zamerke na račun Haškog tribunala zbog preblagih kazni
Važan deo implementacije projekta „Haški tribunal – put suočavanja s prošlošću“ jesu radionice za srednjoškolce i studente u okviru kojih se u otvorenom i neposrednom dijalogu razmatraju ključna pitanja vezana za procese saznavanja istine o sukobima u nedavnoj prošlosti i odnosi sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Radionice su organizovane u Beogradu (tri puta), Leskovcu, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Pazaru, Priboju, Zrenjaninu i Novom Sadu. Jedna od najinspirativnijih i najsadržajnijih bila je radionica sa gimnazijalcima u Novom Pazaru, koju je Inicijativa mladih organizovala u saradnji sa nevladinom organizacijom „Urban in“ 30. juna 2004. Mladi Novopazarci imali su priliku da tri i po sata provedu u razgovoru sa Aleksandrom Milenov, predstavnikom sekretarijata MKSJ-a, i Đorđem Đorđevićem, predstavnikom UNDP-a.
U prvom krugu razgovora iskristalisali su se sledeći stavovi učenika: „krivac ima ime“, „odgovornost se mora personalizovati“, „moraju se otvoriti sve arhive“, „sve strane u ratu činile su ratne zločine“, „zločini nisu izvršeni u moje ime“…
Mladi su govorili i o različitim stavovima o Haškom tribunalu koji preovlađuju u njihovoj bližoj okolini: „Tribunal je merodavan“, „pristrasan je jer sudi samo Srbima“, „kazne su neprimereno male“, „treba da se sudi pred domaćim stanovništvom“, „dobro je što se sudi van zemlje, jer je samo tako moguće da bude nepristrasan“…
Učesnici radionice su odnos javnosti prema Haškom tribunalu povezali sa rezultatima skoro završenih predsedničkih izbora, iznoseći uverenje da veća podrška Borisu Tadiću nego Tomislavu Nikoliću govori i da je među građanima veći broj onih koji su za saradnju sa Hagom.
Govoreći o granici između kolektivnog i individualnog, Đorđe Đorđević je apostrofirao da je kolektivna odgovornost logika rata, dok mirnodopskom okviru pripada individualna odgovornost.
Po završetku radionice mnogo učesnika je izrazilo želju da postanu volonteri Inicijative mladih.
U dinamičnom svetu maloprodaje, u kojem se uspeh najčešće meri brojem otvorenih objekata i brzinom obrta, kompanija Lidl Srbija uporno insistira na drugačijem kriterijumu – čoveku. Šesto uzastopno priznanje Top Employer, kojim kompanija ulazi u 2026. godinu, svedoči o sistemskom pristupu razvoju zaposlenih i organizacione kulture koja nadilazi puku operativnu efikasnost
Sedam stotina strana Louna Slouna definisalo je Filipa Drijea u istoj meri koliko je i umetnik definisao taj serijal. Njihova spona je neraskidiva
Lidl Srbija postavlja novi standard u korporativnoj kulturi pokazujući jednakost i duboku zahvalnost svojim zaposlenima. Kroz projekat “Savršen dan”, Uprava kompanije Lidl je juče zamenila uloge sa timom jedne prodavnice. Dok su zaposleni u prodavnici uživali u trećem slobodnom danu u nedelji i spa centru o trošku kompanije, vrh menadžmenta je preuzeo radne zadatke u prodavnici u Gornjem Milanovcu
Svi se često nalazimo u dilemi kako na siguran način da sačuvamo i uvećamo svoju ušteđevinu. Dilema koju građani imaju danas ista je kao i prošlih godina – šta je najpametnije uraditi sa novcem: oročiti novac u banci, kupiti zlato ili staviti novac kao učešće za stan? Pogledajmo konkretne brojke
U svetu koji se ubrzano menja, Hemofarm fondacija već 32 godine podržava izuzetne mlade ljude spremne da snove pretvore u realnost, viziju u akciju, pomaže im da usavrše svoje veštine, prošire mrežu kontakata i uče od najboljih u farmaceutskoj industriji, ali i jedni od drugih
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
