Hronika
Bela Palanka: Prevrnuo se kombi s migrantima, više od 30 povređenih
Na auto-putu kod naplatne rampe Bela Palanka prevrnuo se kombi sa migrantima koji je navodno bežao od policije. Povređene zbrinjavaju ekipe Hitne pomoći iz Niša i Pirota
Havana – Majami: Razorni uragan
Više od 20 osoba poginulo je na Kubi i na Haitiju, pošto je uragan Denis, koji je prošle nedelje zahvatio ta Karipska ostrva, protutnjao i uputio se ka obalama SAD. Više od 500.000 ljudi na Kubi napustilo je svoje domove, dok je deset poginulo kada je u četvrtak uragan zahvatio jugoistočni deo ostrva. Uragan je izazvao i velike poplave i materijalne štete na Jamajci, kao i na Haitiju i u Dominikanskoj Republici. Posle Kariba, olujni vetar, krećući se brzinom od 240 kilometara na sat, za vikend je zahvatio južne obale SAD. Američke savezne države Florida, Misisipi i Alabama proglašene su ugroženim zonama. Oluja je ostavila bez struje više od pola miliona domova, dok je prema nekim predviđanjima potpuna normalizacija stanja moguća tek za tri nedelje. Očekuje se da uragan zahvati i države Tenesi, Ilinois, Kentaki i Indijanu.
Iako je za sada raseljeno oko 1,4 miliona ljudi, američki meteorolozi izjavljuju kako je uragan izazvao manje štete nego što se u početku procenjivalo. U poređenju sa uraganom Ivan, koji je prouzrokovao ogromne štete a više od stotinu ljudi je poginulo pre deset meseci, Denis se pokazao manje razornim. Meteorolozi smatraju da je glavni razlog za to velika brzina kojom se uragan kreće, tako da ne stigne da zahvati velike oblasti na duže vreme.
U međuvremenu su počele i akcije raščišćavanja terena u kojima učestvuje više hiljada pripadnika Nacionalne garde. Guverner Floride Džeb Buš upozorio je da bi oni koji su bili primorani da se sklone u privremene domove, posle udara uragana Ivan u septembru prošle godine, ponovo mogli da budu najugroženiji.
Luksemburg: Da, evropskom ustavu
Na referendumu održanom u nedelju, građani Luksemburga izjasnili su se da prihvataju ustav Evropske unije. Na pitanje „Da li podržavate ugovor kojim je ustanovljen evropski ustav, potpisan u Rimu 29. oktobra 2004“, 56,52 odsto izašlih na glasanje odgovorilo je potvrdno, dok je 43,48 odsto bilo protiv, prema rezultatima koje je objavila luksemburška vlada. Uoči referenduma postojala je velika bojazan u strukturama EU-a da će, posle Francuske i Holandije, i Luksemburg odbiti evropski ustav, ali je Luksemburg sada postao 13. država koja ga je ratifikovala. Upućeni smatraju da je na stavove glasača uticala izjava luksemburškog premijera Žan-Kloda Junkera da će podneti ostavku ukoliko ustav ne bude prihvaćen, kao i činjenica da je većina stranaka prihvatila dokument. Premijer je najavio tu mogućnost, iako je bio ubeđen da će njegovi sugrađani prihvatiti evropski dokument. Luksemburg je jedina država koja se odlučila na referendum, posle neuspelog izjašnjavanja u Francuskoj i Holandiji. Poslanik u Evropskom parlamentu i predsednik Narodne partije Vilfred Martens pozdravio je rezultate iz Luksemburga i izjavio da „rezultat pokazuje da, uprkos neuspesima u Francuskoj i Holandiji, duh evropskog ustava još uvek ima snage“. Ostale države, poput Velike Britanije, Poljske, Portugala, Republike Irske i Danske odložile su svoje referendume posle evropskog samita u junu i odluke da se ratifikacije odlože. Češka Republika, koja je do tada bila neodlučna, rešila je da se referendum uopšte ne održi.
Minsk: Otežan izlazak iz zemlje
Najčešće optužbe protiv beloruskih vlasti koje stižu sa Zapada uglavnom se svode na kritiku da je Belorusija poslednji bastion komunizma u Evropi, i da njen predsednik Aleksandar Lukašenko održava lični režim kao u vreme Sovjetskog Saveza. Lukašenko se brani, ali gotovo svaki njegov potez ili izjava, kao da potvrđuje napade koji dolaze sa Zapada. Događaji u Gruziji i Ukrajini, blizina Rusije, kao i njeni interesi da veže za sebe Belorusiju kao važnog strateškog partnera, ohrabrilo je Lukašenka da prema svojoj rascepkanoj opoziciji zauzme tvrđi stav. Ne samo što je omladini uskratio mogućnost da putuje, beloruski predsednik Lukašenko je svojim najnovijim potezom otišao i korak dalje. Naime, ovog puta je zvanično, dekretom koji je doneo krajem juna, ograničio svojim službenicima pravo da putuju u inostranstvo bez njegove dozvole. Jednom izdata dozvola može trajati samo dva dana. Za duži boravak u inostranstvu potrebno je posebno odobrenje, koje će, kako navode Lukašenku bliski mediji, biti zasnovano na „opravdanosti putovanja“, a uzimajući u obzir ekonomsku situaciju u zemlji. Lukašenko, koji i sam malo putuje, rešio je da i svojim službenicima oteža odlazak iz zemlje. Opasnost leži u tome, kako navode njegovi kritičari, da svi oni koji putuju mogu da vide i uporede život u Belorusiji sa životom u država u kojima borave. Činjenica da Lukašenko i trodnevni ili šestodnevni boravak nekog svog službenika smatra za opasnost po svoju vlast potvrđuje staru poslovicu koja kaže da su „u strahu velike oči“.
Na auto-putu kod naplatne rampe Bela Palanka prevrnuo se kombi sa migrantima koji je navodno bežao od policije. Povređene zbrinjavaju ekipe Hitne pomoći iz Niša i Pirota
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve