Litije i prangije

Hrvatskim i srpskim televizijama protutnjala je desetogodišnjica Oluje, ili egzodusa Srba iz Krajine. Širom Srbije, izbegli i prognani još jednom su se prisetili onoga čega se prisećaju svakog božijeg dana, samo su ovoga puta u litijama i pomenima bile i neke službene face. U dokumentarnim reportažama na TV B92 i BK videli smo kako žive oni koji su se vratili u Hrvatsku. Ti ljudi govore tiho, gledaju nekako u stranu i potpuno je jasno da im je svaki dan života ispunjen nesigurnošću. Hrvatski političari, naravno, taj nemir ili umanjuju ili ne osećaju. Ništa novo. Na hrvatskoj strani, ili tačnije, HRT-u, tih dana se slavilo. Neobično je kako domovinska slavlja neodoljivo podsećaju na nekadašnje socijalističke manifestacije. Omiljena tv disciplina su beskrajne parade uniformisanih lica, strukovnih udruga i građana, ushićeni komentatori i domoljubne koračnice. U Kninu je bura pičila ko luda, političari su pridržavali frizure, barjak se pocepao pri dizanju, a u vazduhu se osećala nazočnost duha Franje Tuđmana i Ante Gotovine. Mesiću se zviždalo pri pomenu eventualnih zločina sa hrvatske strane, penzionisani generali organizovali su Tompsonov koncert, jer nisu bili zadovoljni ispoljenim nivoom patriotizma. Nekakvi avioni su izveli aeromiting, a uveče su nastupali umjetnici sa prigodnim programom. Bio je tu hor, orkestar tamburica, masa pevača, recitatori i veoma mali broj posetilaca. Napetost i usiljenost dosegle su vrhunac na kraju programa, kada je vatromet zaglušio horsko izvođenje ratnog hita Moja zemlja Hrvatska. Toliko je prangijalo da su poneki od izvođača instinktivno zalegli kao na manevrima atomski zdesna!

Nekako prirodno žurka se nastavila u Sinju, gde je po 290. put održana Sinjska alka. Verovatno vam je poznato da je doživotni počasni alkar (ili čar vojvoda) – građanin u bekstvu Ante Gotovina. Zbog toga je Alka nešto poput naše Guče, gde ekipa neprekidno priziva Rašu i Mladića. Alaj-čauš ili glavni alkar, Ivan Zorica, raportirao je poslednji put, jer se povukao posle trideset godina. Pominjala se vjera i momačko držanje dostojno pradjedova, čvrsta desnica i oko sokolovo. Sa osvojenih sedam punata pobedio je alkar Mladen Vučković. Na spiritualnom nivou, manifestaciju je potpomogla Čudotvorna Gospa Sinjska, čiji praznici su se paralelno slavili hodočašćima iz cele Hrvatske.

Kod nas, tutnjala je Guča i to punih sedam dana. Finale smo mogli da vidimo na nacionalnom kanalu, još uvek bez pretplate. Ono što je donekle bacilo senku na festival posvećen trubi jeste strašna saobraćajna nesreća u kojoj je nastradalo nekoliko mladih ljudi. Istina je da organizatore Guče ne možemo kriviti što neko vozi pod dejstvom alkohola, ali Guča iz godine u godinu postaje sve više sinonim za oazu višednevnog ludila. To privremeno ludilo ispunjeno dertom i alkoholom postaje brend, pre nego sama muzika.

Nakon pijanstva, znamo, sledi mamurluk. Njega, takođe znamo, pogoršava hronična besparica. Zato mi je poput Gospe Sinjske delovao nastup izvesnog gospodina na Televiziji Palma, koji je objavio knjigu o loto sistemima. On je smirenim glasom i južnjačkim akcentom objavio da je posle godina igranja, pažljivom analizom domaće i strane literature i s razumevanjem za oskudne finansijske potencijale naših igrača napravio knjigu koja će nas obogatiti. Mala ulaganja – veliki dobitak! Ova mantra potvrđena je u praksi – čovek je višestruki dobitnik, a kad su pare u pitanju – verujem štedljivim južnjacima. Interesantno je da ova teorija ljude posmatra kao loto igrače. Tako smo dobili izuzetno brojnu, socijalno šaroliku, ideološki raznovrsnu, ali duboko verujuću grupu građana – loto igrača. Oni su rame uz rame s korisnicima mobilnih telefonskih mreža, pretplatnicima, pivopijama, domaćicama koje su otkrile jeftine deterdžente, nepismenima, s publikom Grand šou programa. Odnedavno su im se pridružili i kandidati za predsednika Srbije koji se pojavljuju na Televiziji Panonija. U emisiji „Postanite predsednik“ možete pred kamerama da se obratite biračima, izložite program i dobijete SMS poruke građana. Kandidat broj 1 bio je neki Milutinović čiji je slogan – Misija mira iz Subotice. Na kraju, ispade da nije važno da li je Marko Milošević kriv ili nije, što se tiče suda, Mare može da se vrati u Požarevac. SMS pitanje zato glasi – kao u emisiji „48 sati svadba“ – da li mlada treba da bude nevina?