Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Džoan K. Rouling
Hari Poter i Polukrvni princ
Narodna knjiga, 2005.
Na poziv mladim čitaocima da napišu svoje utiske ili prikaze poslednje knjige iz serijala Hari Poter, na našu adresu pristiglo je nekoliko reakcija. Objavljujemo neke od njih. Poziv i dalje važi. Pošaljite komentar.
Lepo–tužna priča
Knjigu Hari Poter i Polukrvni princ ja zovem „Hari Poter i Princ Nečiste krvi“. Knjiga je sve uzbudljivija od stranice do stranice i ima više neobičnih događaja nego u prethodnim delovima. (Iako od svih knjiga najviše volim Hari Poter i Red feniksa, zbog one bitke u Ministarstvu magije na kraju.) Ova priča je i lepa i tužna (lepo-tužna) i izgleda kao velika avantura za dečake i mračno-vesela bajka družine magične škole.
Jedan od najstrašnijih trenutaka je kada se pojavio Mračni znak nad Hogvortsom. Ima i smešnih scena kao kada Hermiona – a ona je ljuta jer je Ron sa drugom devojčicom – pošalje kletvu ptičica na Rona. Od početka sam sumnjao da je Snejp najveći zlikovac, ali mi je bilo strašno kada je ubio Dambldora. Pisac knjige Dž. K. Roling priča strašne priče iz Voldemorove prošlosti a Harijeva i Dambldorova potraga postaje sve opasnija. Jedva čekam sedmi deo u kome mislim da će Hari sa svojim prijateljima naći sve delove Voldemorove duše. Konačna bitka između Voldemora i Harija završiće se, nadam se, Harijevom pobedom, i da će Hari tako osvetiti sve one koje je voleo a koje je Gospodar Tame ubio. Nestrpljiv sam da vidim i novi film o Hariju Poteru i vatrenom peharu i da dobijem lego kocke, komplet….
Dušan Cvetković, 8 godina
Neizvestan završetak
Pročitao sam najnoviji deo Harija Potera pre jedno mesec i po na engleskom. Veoma mi se svideo, ali da me neko pita da mu ga prepričam, ne bih znao baš šta da mu kažem, a da mu detaljno ne ispričam događaje. Osim smrti jednog važnog lika i nema nekih jako uzbudljivih dešavanja.
Međutim, nešto što je možda i zanimljivije a dešava se jeste jedan veliki uvod u sedmu knjigu – odgovori na pitanja postavljena još u prvoj knjizi. Nakon pročitane šeste knjige svako može otprilike da zaključi šta bi trebalo da se dogodi u sedmoj knjizi, ali ne i šta će da se dogodi, stoga ne znam da li će Hari uspeti da dovrši svoj zadatak do kraja iste, jer toliko toga još treba da se desi. No, o tome neću sada da pišem s pretpostavkom da će ovo čitati neko ko samo želi da se zainteresuje za ovu knjigu, ali ne i da sazna njen sadržaj (pomoću ovog pisma).
Danilo Polovina, 14 godina
Intrigantne ljubavne scene
Ova knjiga i jeste drugačija od svih ostalih, najviše zbog toga što Hari više nije dete! Sviđa mi se što je ubačeno dosta ljubavnih scena, šesnaestogodišnjacima je ipak to najviše u glavi, zar ne? Krivo mi je što Dambldor umire, najviše zbog toga što je on uvek otkrivao tajne na kraju knjige i od njega su se saznavali svi odgovori, a sad toga neće biti, a i Hari se osamostaljuje… Veoma tužna knjiga, ali ipak nisam mogla da se odvojim od nje.
Milica Jovanović
Vrćenje u krug
Knjiga ništa ne valja. Stalno se vrti jedno te isto kao u prethodnim nastavcima. Ne bih je preporučila drugim đacima.
Dragana Anastovski
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve