Poslednjih godina jedna od najbolje ocenjenih uprava MUP-a Srbije je ona koja se bavi pograničnim poslovima. Iako još nije došlo do potpunog preuzimanja državne granice od vojske, Uprava pogranične policije dosta je učinila u oblasti presecanja kanala krijumčarenja ljudi i trgovine ljudima. Zajedno sa Upravom za borbu protiv organizovanog kriminala i Kriminalističkom policijom učinjen je napor da se trgovina ljudima smesti u oblast organizovanog kriminala, da se zatvore noćni klubovi koji su služili za držanje devojaka i žena u ropskom odnosu, a da to policija nije ni konstatovala kao vršenje krivičnog dela.
O delovanju policije šef Odseka za suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima Mitar Đurašković kaže za „Vreme“ da je trgovina decom trenutno najveći problem i da javnost treba da bude svesna toga kako nije reč samo o deci romske nacionalnosti. „Ne treba problem vezivati za naciju“, precizan je Đurašković. Policija je dosta učinila na edukaciji i sada gotovo nema slučajeva uključenosti policajaca u organizovani kriminal trgovine i krijumčarenja ljudi.
„Pre pet godina je u Srbiji u ugostiteljskim objektima bilo više od 2000 stranih državljanki čije su usluge čak i javno oglašavane, kao plesačice, striptizete, konobarice, animir-dame. Situacija je bila jasna: barovi, poslovna pratnja – paravan za prostituciju. Po važećim zakonima, osoba koja se dobrovoljno bavi prostitucijom je prekršajno odgovorna, a ona koja organizuje prostituciju – krivično. Mi smo najpre prekinuli praksu po kojoj su devojke dovođene da bi, navodno, obavljale ‘artističke delatnosti’ na osnovu ugovora o delu, a bile su potencijalne žrtve. Mi smo i tada podnosili prijave protiv vlasnika objekata, protiv organizatora dolazaka devojaka i protiv onih koji su falsifikovali pozivna pisma i dokumenta. Od 2000. do 2003. godine podneli smo 17 krivičnih prijava za zasnivanje ropskog odnosa, jer je to bio pravni okvir u kom smo mogli da delujemo – ali presuda nije bilo.
U 2004. godini evidentirali smo ukupno 64 strane državljanke, tako da se taj podatak o smanjenju broja može tumačiti kao rezultat mera preduzetih u borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti žrtava. S druge strane, povećava se problem domaćih žrtava jer se umesto stranih državljanki devojke iz Srbije angažuju na onim poslovima koji su paravan za prostituciju. Srbija se od tranzitne pretvara u zemlju porekla trgovine ljudima.“
Koje mere preduzima policija na suzbijanju i sprečavanju trgovine ljudima?
Znatno je pojačana kontrola ulazaka stranih državljanki iz zemalja koje važe za zemlje porekla trgovine ljudima. Preduzimaju se mere prema licima koja organizuju falsifikovanje pozivnih pisama i pooštrena je kontrola na samoj granici. To je dovelo do povećanja broja ilegalnih prelaza granice, na šta smo reagovali pojačanom dubinskom kontrolom i kontrolom potencijalnih ilegalnih prelaza na Dunavu, kod Pančeva i na drugim mestima. Na to su trafikeri počeli da u većoj meri vrbuju i regrutuju domaće devojke: od ukupno 180 devojaka u skloništu više od 40 su državljanke SCG.
Kao i u drugim granama organizovanog kriminala, organizatori uvek pronađu nov model za nastavljane posla. Kakva je trenutna situacija?
Policija u celom regionu koordinirano radi na suzbijanju ove pojave, tako da u ovom trenutku trgovina ljudima nije transparentna, devojke se angažuju po pozivu, skrivene su po obodima gradova u privatnim kućama. Policiji je tako otežano delovanje, ali Krivični zakonik ostavlja mogućnost da policija koristi veći opseg mera u suzbijanju organizovanog kriminala. Od velike je pomoći međunarodna saradnja jer se dosta informacija dobija od kolega i interpola i iz regiona.
Da li postoje saznanja o nekim novim pravcima u kojima deluju organizatori trafikinga?
Postoji određena pravilnost u korišćenju ruta za trafiking i to je uslovljeno geografskim faktorima. Mi smo tranzitna zemlja u mnogim oblastima i veliki broj žrtava prolazi kroz našu zemlju, ali pograničnoj policiji je teško da otkrije kada je reč o potencijalnim žrtvama trgovine ljudima. Ni one same tada ne znaju šta ih čeka na kraju puta jer, ponavljam, veliki broj tih devojaka i žena ima ideju da ide na Zapad da bi se bavile poslovima koji nemaju veze s prostitucijom, nisu svesne da su uvučene u lanac trgovine ljudima.
Koje su najžnačajnije tačke na granici kojima se služe trafikeri?
Za trgovinu ljudima važne tačke su područja oko Pančeva i Vršca na Dunavu jer se može lako preći čamcem. Putevi krijumčarenja ljudi delimično se razlikuju, jer glavna ruta s Istoka i većina krijumčarenih ljudi ide preko Bugarske. Mere policijskog sekretarijata u Zaječaru prekinule su taj kanal. Poslednjih godina je najveći problem na Kosovu, jer od 1999. tamo slobodno dolazi velik broj stranih državljana, suprotno viznom režimu naše zemlje. Preko aerodroma Slatina u Prištini potpuno je liberalizovan dolazak brojnih građana iz Azije. Kolege iz UNMIK-a nisu u tom smislu suzbijale ilegalne migracije, pa imamo slučaj da s Kosova dolazi velik broj državljana Turske, koji na Kosovo stižu legalno, a onda se ilegalnim putevima prebacuju u Srbiju. Jedan krak ide direktno za BiH preko Crne Gore ili preko teritorije u nadležnosti sekretarijata u Novom Pazaru; jedan deo ide u pravcu Beograda preko teritorije sekretarijata u Kraljevu i jedan prema Vranju, gde hvataju autobuse do Beograda, odakle najčešće idu prema Hrvatskoj i Mađarskoj. Imali smo više od 2000 državljana koji su ilegalno ušli s teritorije Kosova, ali je tek prošle godine formiran Komitet za bezbednost MUP-a Srbije i UNMIK-a u čijem okviru radi podgrupa za probleme trgovine i krijumčarenja ljudi. Imamo informaciju da je prošle godine oko 200 turskih državljana vraćeno s Kosova jer se posumnjalo na krijumčarenje ljudi. Do kraja jula ove godine imali smo oko 500 ilegalnih migranata na teritoriji Srbije, među kojima više od 200 državljana Turske i Albanije koji uglavnom dolaze s Kosova i Metohije.
Slučaj Albanaca pokazuje u kolikoj meri problem migracija ima regionalni značaj. Ranije su oni bili brzim čamcima krijumčareni preko Jadrana do Italije. Onda je u Vlori formiran centar za sprečavanje trafikinga i krijumčarenja čime je taj kanal prekinut. Ali, krijumčari i trafikeri su počeli da pronalaze kopnene rute, pa je povećan broj albanskih građana koji na Zapad idu preko Srbije.
Dijana Hrka i Milomir Jaćimović nisu samo pojedinci u štrajku glađu – oni su simbol moralne povrede koju oseća celo društvo. Kada moralnu povredu posmatramo u političkom kontekstu, postaje jasnije zašto inače razumni i pristojni ljudi mogu da osete snažan bes ili čak mržnju prema onima koji se ponašaju cinično i bez trunke empatije
“Mi sada nemamo politički život u Srbiji i moramo da ga obnovimo, da obnovimo elementarnu demokratiju i platforme kritičkog mišljenja. Ako budemo insistirali na ideološkim ekskluzivnostima, tu promenu nećemo izvojevati, jer da smo mogli, to bi se već dogodilo. Dakle, sad imamo jednog snažnog aktera, i tog aktera treba podržati, jer u referendumskoj atmosferi na potencijalnim izborima Vučić gubi”
Šta je ušlo u te male ljude po srednjim školama te su zaustavili svoje živote na dva dana kako bi poslužili kao leđa jednoj ženi, da ne leži bez ikoga dan i noć naspram Ćacilenda? U srednjoškolcima se razbuktao požar saosećanja i solidarnosti. Jer, Dijana Hrka je taman tih godina da bi mogla biti majka svakoga od njih. A majka se nikada ne ostavlja sama
Kako su poslanik SNS Milenko Jovanov i njegove kolege, nastojeći da u parlamentu dokažu kako je leks specijalis kojim će se omogućiti rušenje Generalštaba prava stvar za ovu državu, blatili Nikolu Dobrovića, autora tog zdanja, a u stvari pokazali koliko su on i njegovo delo veliki
Kad taktika beskonačnog odlaganja obaveza prestane da daje rezultate, režim u Srbiji ima jednostavna i oprobana rešenja. Ako im smeta kulturno dobro, Skupština izglasa Leks specijalis. Na žalbe o krađi izbora, predlažu zakon kao da su stvarno spremni na kompromis. Ako mora novi Savet REM-a, može i to, ali da se bar oko jednog kandidata napravi neka spletka – recimo, oko nacionalnih manjina
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
