Jelena Bačić–Alimpić,
voditeljka emisije „Bravo šou“, na pitanje može li da izdvoji neku od javnih ličnosti koju smatra najboljim sagovornikom, kaže:
„Svakako! Isidora Bjelica je definitivno bez premca! Žena je genijalac! Emisija u kojoj ona gostuje unapred je ‘osuđena’ na uspeh i visok rejting gledanosti. Odmah iza nje je Goca Tržan. Nikako ne smem da preskočim istinsku zvezdu na ovim prostorima, a to je Zdravko Čolić. Iako pomenuti pevač insistira na snimanju intervjua u eksterijeru, neću odustati od namere da ga dovedem u ‘Bravo šou’. Ceca Ražnatović je standardno dobar sagovornik jer su emisije u kojima ona gostuje veoma gledane čak i u odsustvu aktuelnosti iz njenog života. Seka Aleksić me je takođe prijatno iznenadila… Generalno, narodnjaci su najzahvalniji gosti! Ne postavljaju nikakve uslove, ne odbijaju da pevaju ‘uživo’…“
A koga nikada ne bi pozvala u svoju emisiju?
„Nažalost, postoji i takva osoba. Reč je o Jeleni Karleuši, koju nikada neću pozvati u ‘Bravo šou’. Ta žena je, iz ne znam kog razloga, ubedila sebe da imam nešto protiv nje. To je verovatno zbog toga što je moji gosti veoma često pominju u negativnom kontekstu, nakon čega mi ona obavezno šalje preteće poruke. Devojko, nisam ti ja kriva što te kolege ne vole!“
(„Svet“)
Snežana Arsić,
iz Beograda, koja je uz pakovanje kokošje supe, niškog proizvođača Jumis, dobila i miša, priča:
„Umalo se nisam onesvestila. Došla sam s posla i, onako umorna, rešim da skuvam nešto na brzinu. Odlučim se da pojedem nešto toplo i čorbasto i uzmem iz špajza kesicu kokošje supe. Obično sadržaj odmah istresem u sud s vodom, ali ovaj put sam, na sreću, uzela kašiku da sakupim smesu, pošto se desi da se ponekad zalepi za unutrašnje zidove kesice. Kako sam otvorila i gurnula kašiku, tako sam unutra primetila nešto crno i krupno, ali pošto se nije osećao nikakav poseban miris nisam odmah shvatila šta je to. Tek kad sam malo bolje zavirila u kesicu, videla sam da je to mrtav miš! Momentalno sam bacila kesu od sebe, koja je, na sreću, pala u sudoperu, pa se ništa nije prosulo. Ne znam šta da kažem. Šokirana sam, još uvek ne mogu da verujem!“
(„Kurir“)
Vesna Jugović,
vlasnica kompanije Miss Yu, sa 15 štićenica-lepotica i delegacijom u kojoj je bilo devedeset dvoje ljudi posetila je Libiju, „u cilju da poboljša naš privredni i diplomatski status u ovoj severnoafričkoj zemlji“. O značaju ovog događaja kaže:
„Modnu reviju direktno je prenosila njihova državna televizija Džamahirija, a posebno mesto smo imali u njihovom državnom dnevniku. Ovo je u istoriji Libije zvanično prva modna revija.“
O ekskluzivnom razgovoru sa Moamerom el Gadafijem, Vesna kaže:
„Moguće je da sam imala beneficije da mu priđem, jer sam žena. Poznato je da najviše poverenja ima u žene i da one čine njegovo okruženje. I šef njegovog kabineta je žena. Inače, čuvaju ga žene i to veoma dobro, jer su atentati na njega često pokušavani.“
(„Story“)
Nebojša Glogovac
glumac, priča o našem podneblju, „podložnom za kulturne otpatke Zapada“:
„Dobiješ prvo polovna kola, onda stiže Mekdonalds, zatim slede polurabljene i rabljene stvari, nemačka kola stara deset godina… Sve više se zaljubljujem u Istok, sve više volim taj duh. Bio sam na zimovanju u Bugarskoj i gledao neke Ruse. Uživao sam kako lepo pričaju, onako emotivno…“
O komunikaciji:
„Prirodno je da sa svojom generacijom najlakše komuniciram, ali ima divnih ljudi, starijih i mladih, čije mi društvo prija. Teme su najčešće: kola, krediti, otvaranje firmi, kladionica…“
(„Nedeljni telegraf“)
Ivana Veličković,
„jedna od najtraženijih domaćih menekenki“, na pitanje da li je pogađaju komentari na račun njene „manekenske linije“:
„Ima onih koji mi govore da smršam, pošto misle da imam puno celulita. Obično im govorim: stanite vi, gospođo, na loše svetlo, pa da vidimo kako ćete da izgledate. Ne obazirem se na zlonamernike jer znam da nisu iskreni.“
(„Story“)
Bojana Stefanović,
glumica, otkriva nam trikove za duge trepavice i izražajne oči:
„Jako vodim računa o izgledu očiju i obavezno naglašavam trepavice. Obično mi se prijateljice smeju, jer ne umem da ih uvijam na uobičajen način, već specijalnom metodom za koju koristim kuhinjski nož. Nekada ih samo uvijem, a nekad malo obojim maskarom. Tada oko zaista drugačije izgleda. I govori mnogo više od reči.“
(„Story“)
Milan Gutović,
glumac, u rubrici „Razotkrivanje“:
Na čemu ne štedi?
„Na grehovima. Kažu da ima 358 raznih grehova, ali nigde ne mogu da nađem spisak da neki nisam propustio.“
Kako ne biste voleli da se zovete?
„Dok sam živ već se zovem, a kad umrem, ne bih voleo da me nazovu: Nenadoknadiv gubitak za našu kulturu.“
Osnova dobre muško-ženske veze?
„Ime supruge. Nikako supruga ne treba da se zove Mila, a naročito ne Draga, da ne bi morao kad ti ide na živce da joj kažeš Mila ili još gore Draga!“
(„Glorija“)
Rada Adžić,
poznata kao Dara Bubamara, „još u osnovnoj školi ocenu iz hemije je dobijala pevajući tadašnje muzičke hitove“, oduševljena svojim „prostranim novosadskim stanom“, brižljivo ga oprema i priča:
„Figura Bude mi je jedan od najdražih Lazarevih poklona (Lazar Dugalić, biznismen, dečko Rade Adžić, prim. ur.). Doneo ga je iz Rima. Fantastično se uklopio sa posuđem i poslužavnikom od srebra. Veruje se da trljanjem Budinog stomaka čovek priziva uspeh na poslu i priliv novca. Na svu sreću, dobro mi ide, tako da mu se dugo nisam obraćala, pa se na njemu uhvatila prašina.“
Zašto voli terasu?
„Kada sam kod kuće, često mi dolaze gosti, onda smo non-stop na terasi koja u stvari više podseća na dnevnu sobu. Spremamo klopu i žurka traje do zore. Terasa me podseća na najveće iznenađenje koje mi je Lazar priredio. Pošto zna da obožavam skupe automobile i da sam oduvek maštala o poršeu, na poklon mi je dovezao željeni kabriolet i pozvao me da izađem na terasu. Kada sam ga u čudu pitala kada je kupio auto, rekao mi je da je to poklon namenjen meni. Nisam mogla da dođem sebi od iznenađenja.“
(„Glorija“)
Maja Žeželj,
TV voditeljka, bila je na zimovanju u malom mestu Livinjo i puna je utisaka:
„Najživlje je bilo u apartmanu naših kumova Goce i Andreja, kod kojih smo se skupljali, ćaskali i ručali. Ispalo je da hrane celo društvo, pa smo ih pozvali Punišići, jer su bili puni zaliha. Oni su nas zvali Uvalići, ne samo zato što smo stalno navraćali, već zato što im je moj muž uvaljivao dete na čuvanje… Jedva čekam da Lena malo poraste kako bi se i ona radovala zimovanju koliko i mi. U početku sam plašeći se hladnoće Lenu umotavala tako da su joj se samo oči videle. Međutim, primetila sam da strankinje ne utopljavaju toliko svoju decu, pa sam i ja svojoj kćerki skinula šal i višak garderobe. Gledala sam decu kako se spuštaju, izgledala su kao mali svemirci. Oduševili su me oni konji koji vuku sanke.“
(„Glorija“)
Vladan Batić,
predsednik DHSS-a, govori o Vladi Srbije:
„Ovdašnja vlada neodoljivo podseća na italijansku mafiju. Ona poštuje omertu, drevni zavet ćutanja. Ako neko od njenih članova pljačka, otima, krade, svi ostali ćute. Ako se neko od njih nađe u nemilosti, svi ostali su obavezni da mu pomognu.
Padrino ovdašnje Koza nostre je Vojislav Koštunica. Kao i svaki kum, on se u javnosti ne pojavljuje često. Ćuti i vuče konce.
Kapo di tuti kapi je Mlađan Dinkić. On se, u okviru svoje grupe inače zadužene za krađe, bori za prevlast sa Miroljubom Labusom. Pored njih dvojice tu su, ili su bili, i Bojan Zečević i Dušan Lalić, Prvoslav Davinić i Radovan Jelašić, Dejan Simić i drugi. Tamo gde se oni pojave, treba čuvati džepove. Kao termiti oni čiste pred sobom. Do zadnje pare.
Posebna uloga u okviru ‘familije’ pripala je Draganu Jočiću. Čovek koji je prava završio posle tridesete godine, koji pored posla taksiste koji je radio nekoliko godina i nepodobnog pokušaja da bude advokat, uz još neke mladalačke hobije voli da se bavi politikom.“
(„Glas javnosti“)
Milica Milša,
glumica, sa svojim suprugom i piscem Žarkom Jokanovićem, sinom Antonijem i maltezerom Okijem, voli da putuje:
„Sa putovanja donosim suvenire karakteristične za zemlju u kojoj boravimo. Tako imamo Budu sa Tajlanda, Amora i mačku iz Meksika, Bogorodicu i Isusa sa Olimpa.“
(„Story“)
Mirjana Bobić Mojsilović,
kolumnistkinja i još štošta, posvetila je prostor i vreme „Džemsu Lajonu, majstoru iz takozvane Krizne grupe“, pa kaže:
„Najslavniji i najsmešniji ‘balkanski špijun’, tako je hteo ne hteo postao paradigma onoga što nam se događa. Normalan čovek posle svega može da zaključi da smo zaista neverovatna zemlja kada Amerikanci pošalju takvog pacera da nas špijunira i da opisuje Srbiju za potrebe Krizne grupe i centra moći koji upravlja ovim delom sveta. Jer sve što je taj čovek izgovorio predstavlja zlonamerno opšte mesto, glupost, tendencioznu neobaveštenost i licemerje međunarodne zajednice, toliko da posle ovakvog nastupa američkog špijuna sa relativno niskim mentalnim performansama, prosečan gledalac može da zaključi da je ovde na delu Velika Zavera i da su sva zla koja su nam se dogodila manje ili više proizvod delovanja Lajona i njemu sličnih muljatora koji su pisali izveštaje.“
(„TV novosti“)
