Međuvreme

Srbija: Glasanje za otpad

Već nekoliko godina nadležna republička administracija traži pogodnu lokaciju gde bi bio stacioniran Nacionalni centar za deponovanje i spaljivanje hemijskog i medicinskog otpada. Ponuda Vlade je, kažu, odbijena u Novom Sadu i Kragujevcu. Tako je izbor pao na Šabac. Prošle godine je između Vlade i opštine Šabac potpisan Sporazum o razumevanju, i određeno da otpad bude na područjima sela Jevremovac, Maovi i Bogosavac. Sve je krenulo po nacionalnom planu, ali su šabački radikali, iz svojih interesa, obelodanili šta se sprema, i javnost se uzjogunila. Poslednje subote februara, na opštinskoj televiziji bila kontakt emisija u kojoj je gostovao ministar za nauku i zaštitu životne sredine Aleksandar Popović. Građani su mogli da SMS-ovima glasaju za ili protiv fabrike otpada, i dogodio se rezultat po kome je 52 odsto bilo za fabriku. U rezultat posumnjali oni koji se aktivno i organizovano bore protiv, plus novinari i, uz podatke filijale Telekoma, došlo se do saznanja koji su pojedinci glasali mnogo i uspešno za deponiju. Zamenik predsednika Opštine Svetomir Vešić, DS, javio se sedam puta, dok je skoro rekorder bio Miodrag Filipović, direktor opštinske Direkcije za puteve, opet DS, jer DS je na vlasti u Šapcu, sa 129 javljanja. Najbolje Za glasala je Biljana Lukić, pravnica u Telekomu, i to sa službenog telefona, ravno 130 puta. Šef pravnice za novine rekao da ova nikad nije bila politički eksponirana, dok je ista priznala da telefon nije bio kod nje, već kod 11-godišnjeg sina, kome nije prvi put da se igra telefonom. Nakon toga saopštio se predsednik Opštine Miloš Milošević, i opet DS, da se zbog visokog nivoa podzemnih voda u ona tri sela sve aktivnosti oko deponije zaustavljaju. Dan po predsednikovom javljanju, na opštinskoj televiziji gostovao pomoćnik direktora Republičke direkcije za zaštitu životne sredine Miroslav Spasojević. Spasojević stigao i da se obrati onima koji su protestovali ispred televizije, i to rečima da su pogrešno informisani, nestručni i plus necivilizovani. Ali ni tu ne bi kraj, utorak 7. marta održana šabačka skupština, odbornike sačekalo dvestotinak demonstranata, zahtevali da se slučaj Nacionalne deponije stavi na dnevni red, Skupština prvo odbila, da bi, posle pauze, prihvatila, i rasprava uzela da traje, debelo i toliko da zaključci nisu ušli u ovaj broj „Vremena“.

Službeni glasnik: Kategorizacija krava

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Naredbu o preduzimanju mera za sprečavanje pojave, otkrivanje, sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjavanje transmisionih spongioformnih encefalopatija – bolesti kravljeg ludila i ovčijeg svrabeža. Prema naredbi, kod goveda, ovaca i koza u objektima za klanje životinja i objektima za rasecanje i preradu mesa vršiće se izdvajanje specifičnog rizičnog materijala. U pomenutim objektima vršiće se i klasifikacija leševa životinja i otpadaka životinjskog porekla na tri kategorije: u prvoj će biti tela sumnjivih životinja, ili onih kod kojih je potvrđeno prisustvo bolesti, pomenuti specifični rizični materijali, kućni ljubimci, životinje iz zoo-vrtova i cirkusa, životinje koje služe u eksperimentalne svrhe i divlje životinje koje su zaražene, ili se sumnja da mogu biti zaražene bolestima prenosivim na ljude, hrana i proizvodi životinjskog porekla dobijeni od životinja kojima su aplikovane supstance i lekovi nedozvoljeni za upotrebu u veterini, ili ukoliko sadrže štetne materije u količini većoj od propisane… U drugoj kategoriji su stajsko đubrivo i sadržaj digestivnog trakta, materijal životinjskog porekla prikupljen prilikom tretmana i predtretmana otpadnih voda u objektima za klanje životinja (osim objekata za klanje goveda, ovaca i koza)… Treća kategorija obuhvata delove zaklanih životinja upotrebljivih za ishranu ljudi koji iz komercijalnih razloga nisu tome namenjeni, meso iz objekata za preradu ribe i proizvodnju hrane od ribe, razbijena i neizležena jaja, ljuske od jaja… Prema pravilniku, za skladištenje ovih sadržaja moraju postojati odvojeni kontejneri, označeni prstenovima u crvenoj, žutoj i zelenoj boji i sa oznakom broja kategorije. Uništavanje materijala koji spada u prvu kategoriju vrši se spaljivanjem u peći na temperaturi od 850 stepeni Celzijusa, a podaci o registrovanoj temperaturi čuvaju se tri godine. Materijal druge i treće kategorije može se koristiti u ishrani kućnih ljubimaca, ali i svinja i živine uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

Beograd: Raseljavanje Roma

Oko 1000 Roma najavilo je da će u sredu 8. marta blokirati saobraćaj u Ulici Jurija Gagarina u Novom Beogradu protestujući zbog najavljenog iseljavanja 26 romskih porodica iz nehigijenskog naselja u Bloku 67, kojima nije obezbeđen drugi smeštaj. Predsednik Udruženja Roma Enver Kovači rekao je da će Romi protestovati mesecima ukoliko bude potrebno „jer su iovako na ulici“. Udruženje se obratilo Ministarstvu za ljudska i manjinska prava SCG i nadležnim gradskim službama, ali, kako kažu, niko im nije ponudio rešenje. „Pre sedam godina došli smo sa Kosova i od tada živimo u barakama bez struje, vode i kanalizacije. Pre dve godine su nas proterali sa Tošinog bunara na Novom Beogradu, a sada i odavde. Živimo od sakupljanja iz kontejnera i od starog papira, ali do sada nismo nikome ništa tražili“, kaže Šerifa Ramadani, a njen komšija Fadin Halili dodaje da ako protest ne uspe, ne vidi drugi izlaz osim da „sa decom skoči u Dunav“.

Na mestu gde se nalazi ovo nehigijensko naselje planirana je izgradnja Olimpijskog sela. Oko 200.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora biće prodato i, kako smatraju u Opštini Novi Beograd, to je od velikog značaja za celu državu. „Investitori su tražili raseljavanje, a mi smo prema zakonu obavezni da ih uvedemo u posed“, kaže Lepa Mijić iz Informativne službe Opštine Novi Beograd. Međutim, kako je za „Vreme“ objasnio Dragoljub Acković, potpredsednik Svetskog udruženja Roma, stanovnici ovog naselja trebalo je da budu raseljeni još pre izvesnog vremena, ali je to odloženo za 8. mart kada će se, navodno, poboljšati vremenski uslovi. Acković dodaje da ipak ne treba kritikovati samo vlast jer „kruži priča da su Romi koji će biti iseljeni dobili pomalo novca kako bi pronašli drugi smeštaj“. On objašnjava da će se ovom problemu pristupiti organizovano, sa kakvom-takvom strategijom, „a ne da se kontejneri koje smo dobili koriste u neke druge svrhe“.

Hronika: Ptičji grip

U Srbiji su do sada registrovana tri slučaja uginuća ptica od ptičjeg gripa.

Osim Bačkog Monoštora, i mesto Bačevci, između Bajine Bašte i Ljubovije, proglašeno je ugroženom zonom. Poluprečnik zone zaraze je tri, a ugrožene deset kilometara, čime su ispoštovane zaštitne mere koje se primenjuju u svim evropskim zemljama. Stepen budnosti veterinarskih ekipa podignut je na najviši mogući nivo i sve pažnje su usmerene na sprečavanje pojave virusa kod domaće živine. Načelnik Uprave za veterinu Dejan Krnjaić izjavio je da je iznenađen pojavom ptičjeg gripa u Bajinoj Bašti objašnjavajući da je Panonska oblast, a ne Balkan, tipično zimsko stanište labudova. Profesor Voislav Vasić, ornitolog, objašnjava za naš list da se uginuli labud pojavio u trenutku kada se ptice najmanje sele. Prolećna selidba još nije počela. Vasić dalje objašnjava da je o takozvanom pitomom labudu, vrsti labuda koja je u Srbiji gotovo nestala sredinom prošlog veka. Pošto se u međuvremenu naglo i mnogo namnožio, njegova genetska raznovrsnost je niska a time je i osetljivost na virus veća. Ova vrsta labuda, ističe Vasić, ne prenosi ptičji grip, već je njegov indikator, odnosno može najpreciznije da signalizira na izvor virusa. Inkubacija ne traje duže od sedam dana, a s obzirom na to da zaraženi labud nije mogao daleko da leti, najverovatnije je da je virus „fasovao“ negde u blizini mesta na kome je uginuo, kaže Vasić i ističe da je dobro imati labudove jer nam upravo oni daju trag. Zvaničnici apeluju da se javnost uzdrži od panike i ukazuju da se treba blagovremeno spremiti. Dobra vest, kako za „Vreme“ kaže Tomislav Petrović, direktor preduzeća „9. septembar“ iz Gornjeg Milanovca, jeste to da su testiranja u laboratoriji Nenson u Sjedinjenim Američkim Državama pokazala da nanomaske ovog proizvođača pružaju 99-procentnu zaštitu od bakterija. Loša vest je da su kapaciteti fabrike svega 12.000 maski dnevno, priča Petrović, apelujući da država pomogne rast kapaciteta.

Kriminal: Neuračunljivost i ludilo

Za Dragana Jankovića (27), koji je osumnjičen da je 1. marta u porodičnom stanu u Novom Sadu na svirep način ubio svoje roditelje Dušana i Mariju, a zatim izmasakrirao njihova tela i bacio ih u kontejnere i reku, njegov advokat Dejan Kljajić zatražio je hitno neuropsihijatrijsko veštačenje. Kljajić kaže za „Vreme“ da je predložio i eventualno posmatranje u nekoj od psihijatrijskih ustanova, jer je u slučajevima kao što je ovaj lečenje obavezno. Branilac nije želeo da komentariše navode pojedinih medija da je Janković tokom četvoročasovnog ispitivanja istražnom sudiji priznao zločin. Na sajtu, u saopštenju Okružnog suda u Novom Sadu stoji da se Dragan Janković sumnjiči da je lišio života svoje roditelje tako što je većim francuskim ključem majku više puta udario sa leđa u predelu glave, dok je sedela u fotelji, nakon čega je krenuo ka spavaćoj sobi gde se susreo sa ocem, kojeg je takođe udario istim ključem više puta po glavi. Zatim je leševe preneo u kupatilo gde ih je uz pomoć lovačkog noža, testere i sekire isekao na više delova, a delove tela upakovao u najlonske kese, stavio ih u torbe i pobacao na više mesta po gradu. Osumnjičeni je saslušan pred istražnim sudijom Ankicom Kurjački, nakon čega mu je određen pritvor primenom člana 142 stav 1 ZKP-a, koji je u ovom slučaju obavezan, s obzirom na to da je delo za koje se tereti zaprećena kazna zatvora od 30 do 40 godina. Ukoliko se utvrdi da je u trenutku izvršenja dela osumnjičeni bio neuračunljiv, advokat Kljajić je uveren da neće biti krivičnog postupka.

Aleksandar Hadži Hristos (48), koji je 5. marta rafalima iz kalašnjikova ranio dve osobe i izrešetao četiri automobila, vrata kafića i krov jedne zgrade u centru Pančeva, ni tri dana nakon pucnjave nije saslušan pred istražnim sudijom. Utvrđeno je da boluje od takozvane uremijske encefalopatije, bolesti koja prvo napada bubrege, potpuno ih razara, da bi se potom proširila na ceo organizam zahvatajući i mozak. Prema proceni lekara, Hadži Hristos se nalazi upravo u tom najtežem stadijumu bolesti, što ukazuje na mogućnost da se prilikom pucnjave nalazio u stanju afektivnog ludila. Portparol pančevačkog SUP-a Tanja Dakić kaže za „Vreme“ da je dežurni sudija Stanka Simonović u stalnom kontaktu sa Hadži Hristosovim lekarima, kako bi čim se njegovo stanje stabilizuje mogla obaviti razgovor s njim. Zdravstveno stanje Marinka Gluvakova, koji je u pucnjavi teško ranjen, stabilno je i on će za nekoliko dana biti otpušten iz bolnice na kućno lečenje. Na licu mesta pronađene su 52 čaure, dok su u kalašnjikovu ostala tri metka. Policajci koji su savladali Hadži Hristosa pronašli su u zelenoj platnenoj torbici koju je nosio sa sobom još četiri puna okvira. Niko još nema informacija odakle Hadži Hristosu kalašnjikov i tolika municija, a Dakićeva ističe da nije imao dozvolu za nošenje oružja. Inače, pomenuti kalašnjikov je mađarske proizvodnje, zaplenjen tokom ratovanja devedesetih.

Ekonomija: Turistički potencijali

Prema podacima koje je utorak izneo ministar trgovine, turizma i usluga Bojan Dimitrijević, sektori trgovine i turizma Srbije ostvarili su u protekle dve godine rast od 20 do 35 odsto godišnje, i time povećali svoje učešće u bruto društvenom proizvodu Srbije. U okviru mere za podsticanje razvoja turizma, ministar je najavio osnivanje agencije za turizam, čiji će glavni zadatak biti „razvoj turističkih destinacija u cilju privlačenja stranog kapitala“. Prema njegovoj računici, troškovi osnivanja agencije biće daleko manji od prihoda koje će ona doneti, a koji će se meriti milijardama dolara. Pored toga, za 2006. godinu predviđene su i znatne investicije u razvoj turističke infrastrukture i javni poziv za izbor najkreativnijeg rešenja za brendiranje Srbije. Ministar je kao ilustraciju milijardi koje mogu biti zarađene naveo turistički centar Stara planina, koji bi uz investicije od 200.000.000 mogao u budućnosti da donese prihode od milijardu dolara. Trenutno su u Srbiji najznačajnije turističke manifestacije festivali Guča i Egzit, ali i drugi događaji u koje spadaju sportska takmičenja i drugi skupovi (kao što je samit EBRD-a u Beogradu prošle godine). Kako za naš list objašnjava Vesna Nađ iz Turističke organizacije Beograda, evropska prvenstva u vaterpolu i džudu trenutno su okosnica turističke promocije Beograda za 2006. godinu. Osim toga, ona iznosi podatak da je upravo Evropsko prvenstvo u košarci imalo najveći uticaj na rast broja turista u Beogradu u 2005. godini, koji je iznosio oko 20 odsto. Najbrojniji turisti su još uvek Slovenci, kojih je samo u Beogradu u 2005. godini u odnosu na 2004. bilo više za čak 38.405, što je rast od preko 30 odsto. „Osim turista iz Slovenije, broj turista iz Italije, Grčke, Španije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Austrije takođe je u 2005. godini bio veći za više od deset odsto“, kaže Vesna Nađ i dodaje da su Dunav i manifestacioni turizam najznačajniji turistički „proizvodi“ ove zemlje.

Život

Odlukom pokrajinske vlade, dosadašnji direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, akademik prof. dr Ninoslav Radovanović, 3. marta razrešen je dužnosti, a za v.d. direktora postavljen je profesor Miroslav Štajnic. Pokrajinska vlada je odbacila jednoglasni predlog UO-a Instituta da se Radovanović ponovo izabere za direktora sa obrazloženjem da bi, ukoliko bi predlog bio prihvaćen, Radovanoviću mandat počeo u 66. godini života, a završio bi se u njegovoj sedamdesetoj, što „nije u skladu sa interesima ni Instituta ni zdravstvene politike koja se sprovodi na teritoriji Vojvodine“.

Profesor Ninoslav Radovanović rođen je 6. maja 1940. godine u Nišu. Diplomorao je 1965. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu, sa prosečnom ocenom 9,26. Medicinski fakultet mu je decembra 1977. godine odobrio specijalizaciju za opštu hirurgiju. Nakon tri godine bavljenja opštom, prof. Radovanović počinje da se bavi kardiovaskularnom hirurgijom na Clinique Universitaire de Chirurgie, Hopital Cantonal u Ženevi. Godine 1979. izabran je za vanrednog profesora na Medicinskom fakultetu u Sarajevu. Iste godine počinje da radi kao redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, gde je i pripremio teren za buduću Kliniku kardiovaskularne hirurgije i Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Za direktora klinike izabran je 1980. godine. Šest godina kasnije izabran je za predsednika Mediteranskog udruženja kardiologa i kardiohirurga. Radovanović je bio konsultant na Univerzitetskoj klinici kardiovaskularne hirurgije u Ženevi. Savetnik hirurga je i na švajcarskoj klinici Sesil.