Međuvreme

Astronomija: Diskaveri u svemiru

Posle dva prošlonedeljna odlaganja u svemirskom centru „Kenedi“, spejs-šatl Diskaveri konačno je u utorak 4. jula, u 20 časova po našem vremenu poleteo u orbitu. Lansiranje, koje nikako da postane rutinsko, izazvalo je veliko uzbuđenje i među naučnicima i među laicima koji su pratili direktan prenos na više svetskih kanala. Tokom inspekcije u nedelju uveče otkrivena je pukotina na oplati spoljnjeg rezervoara što je izazvalo paniku i odložilo poletanje. U međuvremenu, šefovi misije su ustanovili da ova pukotina neće uticati na bezbednost poletanja. Tokom dvanaestodnevne misije pod šifrom STS-121 spejs-šatl će osamnaesti put posetiti Međunarodnu svemirsku stanicu. Komandant broda Stiv Lindzi sa još šest članova posade testiraće tom prilikom nove sigurnosne procedure. Planirana su najmanje dva izlaska u otvoreni svemir, a zatim povratak na Zemlju 16. jula. Diskaveri je ime dobio po dva slavna jedrenjaka kojim su plovili Henri Hadson i Džejms Kuk, a prvi put je lansiran 1984. godine. Kako ističe američka Nacionalna administracija za svemir i astronautiku, agencija poznatija po svom akronimu NASA, spejs-šatl je najsloženija mašina koju je čovek ikada napravio. Njegove karakteristike i veličina omogućuju obavljanje raznovrsnih zadataka u svemiru, a ono što ga razlikuje od običnih raketa jeste mogućnost povratka na Zemlju. Višestepena raketa tokom lansiranja odbacuje svoje delove iz kojih je potrošeno gorivo, a na planetu se kasnije vraća samo kapsula sa astronautima. Spejs-šatl takođe gubi rezervoare, ali se zato milione dolara vredan brod vraća na Zemlju i sleće na pistu poput aviona, da bi se potom mogao upotrebiti u novoj misiji. Spejs-šatlovi su do sada obavili 115 misija i verovatno bi njihova poletanja i sletanja ostala rutinski posao da se nije dogodila tragedija 16. januara 2003. godine, kada je spejs-šatl „Kolumbija“ eksplodirao prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu, pri čemu je stradala njegova sedmočlana posada. NASA je posle ove velike nesreće na dve godine obustavila šatl misije. No, i prilikom leta u avgustu 2005. godine, na Diskaveriju se dogodio incident sa vodoničnim rezervoarom, pa je šatl prizemljen uz velike brige i nevolje. Međutim, tom prilikom Diskaveri je opravdao nade zvaničnika NASA, a brod i svi astronauti u njemu prizemljeni su sa uspehom. Očekuje se da će prizemljenje šatla i u ovoj misiju biti uspešno.

Obrazovanje: Veštine političara

Centar modernih veština predstavio je u petak 30. juna sedmu po redu generaciju polaznika škole Veštine političke komunikacije. Nastavu iz modula „Javni nastup“, „Političke veštine“, „Politički marketing i kampanja“, „Nenasilno rešavanje sukoba“ i „Standardi politike za mlade“ pohađala su 93 polaznika. Škola je namenjena studentima Beogradskog univerziteta, aktivistima demokratski orijentisanih političkih stranaka, studentskih i nevladinih organizacija. Besplatna je i tradicionalno se odvija pod pokroviteljstvom Fondacije „Fridrih Ebert“. Kako je za „Vreme“ objasnio Miloš Đajić, predsednik Upravnog odbora ovog NVO-a, Centar modernih veština nastao je 1998. godine iz potrebe da mladi ljudi steknu određene veštine kako bi mogli efikasnije i aktivnije da učestvuju u političkom životu. „Neki polaznici prvih generacija postali su poslanici ili šefovi kabineta.“ Na pitanje da li su se od osnivanja promenile veštine koje su najpotrebnije mladim aktivistima, Đajić je objasnio da su se programi po kojima škola radi vremenom usavršili. „U početku su to bile veštine najpotrebnije za rušenje režima – organizovanje kampanje i politička komunikacija, a danas se pre svega koncentrišu na odnose s javnošću.“ Poslednje generacije diplomaca škole Veštine političke komunikacije najaktivnije su u organima lokalnih vlasti. Kako se navodi u ovom NVO-u, težište programa bilo je na usvajanju modernih političkih veština i praktičnih komunikacijskih tehnika koje pospešuju sve vidove socijalnog angažovanja. Polaznici su naučili kako se upućuje poruka, organizuje kampanja, vodi intervju, nastupa u TV duelu, debati, dijalogu, na tribini, u parlamentu…

Ornitologija: Izumiranje vrabaca

Domaći vrabac, passer domesticus, polako izumire. Populacija vrabaca u Beogradu i drugim gradovima Srbije sve je manja, a ornitolozi imaju više teorija koje objašnjavaju ovu pojavu. Prema pisanju beogradskih medija, ova ptičja vrsta koja je simbol grada Beograda uskoro će izgubiti bitku za opstanak sa agresivnijim vrstama ptica. Vrsta vrapca passer montanus, koja je nekada nastanjivala čitavu Evropu, već je potpuno iščezla. Nažalost, u Srbiji nema novca da se sprovede monitoring koji bi pokazao promene broja vrabaca tokom godina. „Stanje ipak nije alarmantno“, rekao je za „Vreme“ ornitolog Vojislav Vasić, nekadašnji direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. „Kod nas se broj vrabaca smanjio, ali ne dramatično više nego u drugim zemljama.“ Problem opadanja broja vrabaca postoji u većini evropskih gradova. U poslednjih 10 do 15 godina broj vrabaca u Francuskoj opao je za 11 odsto, a u Velikoj Britaniji čak za 90 do 95 odsto. Britanski biolozi ovo tumače smanjivanjem količine zelenih živih ograda koje su ranije bile uobičajene u britanskim gradovima i koje su bile stanište vrabaca. Vrabac je vrsta koja zavisi od čoveka. Životna sredina ovih ptica poklapa se sa ljudskom, tako da na opstanak i život vrabaca utiču sve promene koje nastaju u urbanim područjima. „Nema više zaprežnih vozila i konja na ulicama koji su prosipali zob i drugo zrnevlje“, rekao je Vasić, objašnjavajući kako vrapci najverovatnije izumiru zbog nedostatka hrane. „Vrapci su gradske ptice, ali su ih na ulicama i trgovima zamenili golubovi lutalice koji su potekli od domaćih golubova.“ Kako bi se sačuvao vrabac passer domesticus, bezazlena i simpatična ptica koja predstavlja radost mnogim stanovnicima gradova, neophodno je pre svega shvatiti šta su tačni uzroci njenog izumiranja i kakve su promene u životnoj sredini nastale. Moguće je organizovati i dobrovoljne akcije prehranjivanja vrabaca, ali je svakako najvažnije obezbediti novac za naučna istraživanja i praćenje stanja populacije.

Kruševac: Amfilohije

„Toplo nedeljno jutro donosilo je sa sobom možda i najsvečaniji čin ovogodišnjih Vidovdanskih svečanosti. Svečana litija, predvođena vladikom niškim Irinejem, nestrpljivo je čekala na kapiji, u porti crkve Lazarice, povratak princeze Jelene Balšić u rodni Kruševac. U pratnji predsednika crkvene opštine pristigao je i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović noseći u rukama kovčežić sa moštima svete Jelene Balšić. Značaj ovog čina duboko će ostati urezan u dušama Kruševljana koji su konačno dočekali telesno i duhovno sjedinjenje oca i kćerke, kneza Lazara i Jelene Balšić, u narodu poznatije kao Učene…“ Ovako, i kako treba, kruševački nedeljnik „Grad“ opisuje i dočarava povratak dela moštiju svete Jelene Balšić koje je u Kruševac, iz crkve Presvete bogorodice, sa ostrva Beška na Skadarskom jezeru, doneo mitropolit Amfilohije. I to nije sve, nedeljnik donosi i besedu mitropolita crnogorsko-primorskog, zetsko-brdskog i skenderijskog, a vele još i arhiepiskopa, koju je ovaj prethodne večeri održao u prepunoj sali Kruševačkog pozorišta gde više nije bilo ni mesta za stajanje. Šta rek’o mitropolit, da je duboko uveren da se raduje Lazar, da se raduje i njegova kćerka Jelena, udata Balšić, koja se posle toliko vekova, makar simbolično, vratila u svoj rodni grad. Šta rek’o još mitropolit, da smo na Kosovu postali zreli kao narod koji je shvatio da je zemaljsko za malena carstvo, i koji se opredelio za nebesko carstvo koje je osmišljenje njegovog postojanja na zemlji. I još, evo citat – Žalosno je kad danas čujete da u Beogradu piju šampanjac što Cetinje nije više u istoj državi, i kad čujete na Cetinju pjesmu, Od Topole pa do Ravne gore sve su vrbe da vješamo Srbe, koju pjeva jedan isti narod. Otkud ta i takva razjedinjenost u biću istog naroda? I odgovorio mitropolit pitanjem, opet citat, Šta nam se sada događa? I odgovorio odgovorom, Kad se jedan čovjek i jedan narod odrekne svoje vertikale, kad se odrekne Boga i Božjeg puta, jevanđelja i Hrista, kad se odrekne Kosovskog zavjeta, onda svako može da mu bude vođa i da ga zavodi. A kad ga svako vodi i zavodi, kad slijepci vode slijepce, onda se zna gdje im je kraj. Najveći krivci za sve naše nesreće smo mi sami. I uputio mitropolit prisutnima pitanje, Zašto više nema majki devet Jugovića, i konstatov’o da nikada u zemlji nije bilo toliko prostitucije, toliko bordela, da se nikada ovaj narod i ova deca nisu toliko trovali smradom svetskim kao što se danas truju preko televizije. I završio poslanicu, opet citat, A mi svi ćutimo i gledamo kako se to događa. Zaboravljamo da jedan narod, kad dospije na te grane, nema mogućnosti opstanka. Kada završna riječ jednog naroda bude hedonizam, kada se izgubi miris za vječno ljudsko dostojanstvo, ne treba očekivati da će ta civilizacija, i taj narod, da opstane. Sa te strane susret čestitog kneza Lazara i njegove kćerke mnogo je značajan za grad Kruševac, za Rašku i Zetu, za naš današnji narod.

Akcija: Igre bez granica

Druge po redu Igre bez granica za decu sa posebnim potrebama koje organizuju „maliVeliki ljudi“, održane su u nedelju 2. jula na Adi Ciganliji u Beogradu. I ovog puta učestvovalo je oko 100 dece uzrasta od sedam do 12 godina smeštenih u 11 domova iz unutrašnjosti: Petrovca na Mlavi, Aleksinca, Veternika, Bele Crkve, Banje Koviljače, Negotina… Tokom celodnevne zabave za decu su bile organizovane različite, uglavnom štafetne igre prilagođene njihovim sposobnostima. U programu su učestvovali i Kapoera klub, članovi baletske i plesne škole, klovn Smehuljko… Kako je za „Vreme“ objasnila Milena Bogdanović, aktivistkinja ove organizacije, donatori su se i ove godine veoma potrudili da deci uvesele boravak u Beogradu: teren na Adi bio je ukrašen sa 10.000 balona, Aurelio, Delta sladoledi i Next obezbedili su deci slatkiše i sokove, sponzori takmičarskih timova bili su Aerodrom „Nikola Tesla“, Telekom, Banka Inteza, Narodna banka Srbije… a glavni sponzor bio je kompanija OMV. Organizacija za pomoć i brigu o deci sa posebnim potrebama „maliVeliki ljudi“ osnovana je 2003. godine i pre svega pomaže domove u unutrašnjosti. Uz veliki broj akcija i programa koje organizuju, ove godine započeli su i saradnju sa beogradskom kancelarijom Majkrosofta i uključili se u akciju „Prozor u svet“ koju ova kompanija organizuje zajedno sa svojim partnerima. Nakon uspešno započete akcije, kada je za kratko vreme prikupljeno 40 računara kojima su opremljena četiri doma za decu sa posebnim potrebama i bez roditeljskog staranja, u „drugom talasu“ sakupljeno je još nekoliko računara sa dodatnom opremom koji će biti poslati u dom u Kulini, Stamnici, Sremčici i u manastir Sveta Petka. Cilj akcije je da se do kraja godine sakupi 21 računar koji će pomoći ovoj deci da se obrazuju, radno osposobe i zabave.

Blace: Krstić i Krstović

Krajem juna, u hodniku opštinske zgrade, predsednik privremenog Opštinskog veća Blaca Radoje Krstović (DSS) dobio je batine od Nebojše Jovanovića, supruga načelnice Opštinske uprave Julijane Jovanović. Kako, isprič’o Radoje, Preprečio mi se ispred vrata kad sam krenuo kod direktora Katastra, udario me pesnicom u uvo i rame, uz reči, Koga ćeš ti da smenjuješ. Radoje nije uzvratio, pozv’o policiju koja sad to ispituje, a bio i kod psihijatra jerbo je doživeo stres. Kako ispada, batine su posledica namere Privremenog organa da smeni načelnicu Jovanović, Organ na prvoj sednici istu i smenio, ali je odluku, kao nelegalnu, poništilo Ministarstvo za lokalnu samoupravu. Međutim, Organ rešen da istraje u zahtevu za smenu, jer je načelnica produžena ruka predsednika Opštine Nebojše Milosavljevića (DS), imaju i podebelu dokumentaciju, i na tome će istrajati makar i sam, Organ, bio raspušten. Sve počelo ihaha, pa i ranije. Na poslednjim izborima pobedio Milosavljević iz Demokratske stranke, koji je i na onim centralnim stranačkim izborima, na kojima su delegati upućeni za koga da glasaju, i pored toga dobio najviše glasova za funkciju člana Nadzornog odbora. Milosavljevićeve demokrate su, sa još neke stranke, imale skupštinsku većinu, istina tesnu, ali sve funkcionisalo, i nije bilo opasno, po tu većinu, sve dok Vlada, baš na Blagovesti 7. aprila, nije uvela privremene mere, jer se, kako veli Milosavljević, oni iz DSS-a nikako nisu mirili sa tim da nisu u vlasti. Vlada za predsednika Privremenog organa imenovala Radoja Krstića, tako piše u „Službenom listu“, dok su u Organ ušli i predstavnici G17 plus, NS-a i SPS-a. Predsednik Opštine Milosavljević, pravnik po struci, odluku Vlade primio kao neopravdanu i in ekstremis. Kaže da su Skupština i vlast funkcionisali, usvojen budžet, urađeno nekoliko seoskih puteva, nekoliko seoskih vodosistema, renovirano nekoliko škola, Blace postalo lider u privatnom preduzetništvu, sa manifestacijom Dani šljiva, veli, pročulo se Blace. Čerez svega predsednik Milosavljević uputio otvoreno pismo ministru Lončaru, koje je naslovio sa, Uvaženi profesore Lončar. Tu on veli da je Vlada odluku donela na prečac, bez procedure i pravnog osnova, te da je motivacija za to nađena u potrebi da se ministrova partija inkorporira u lokalnu upravu. Milosavljević veli i da ne spori ministrov kredibilitet, pogotovu što ga je bolje upozn’o, demokratskog političara, da je bio impresioniran, na savetovanju u Kruševcu, njegovim principijelnim stavom da neće politički arbitrirati u lokalnim samoupravama, pogotovu tamo gde se radi o njegovoj partiji, ali da je, posle svega, i tim više, zaprepašćen, pa poziva ministra da javno iznese razloge za uvođenje privremenih mera. Ministar se nije javlj’o, Privremeni organ, na prvoj sednici posmenjiv’o direktore javnih preduzeća, insistira na smeni načelnice Opštinske uprave. I ćeranje se nastavlja, predsednik Opštine Milosavljević optužuje predsednika Privremenog organa da se lažno predstavlja, u „Službenom listu“ piše da je imenovan Radoje Krstić, a ne Krstović. Krstović odgovara da je to samo slovna greška, odma’ reagovali, ali to ni do danas nije ispravljeno, osim njega ne postoji druga osoba iz DSS-a koja je predložena za predsednika Organa. Milosavljević, i njegova većina, pokrenuli upravni spor pred Vrhovnim sudom, traže i ocenu ustavnosti, zbog svega, i zbog zašto.

Beograd: Rekonstrukcije bazena

Sezona kupanja na otvorenim bazenima koji se nalaze u sklopu Sportsko-rekreativnog centra „Zvezdara“ počela je tek prošle srede zbog kašnjenja rekonstruktivnih radova, dok su ostala beogradska plivališta otvorena još od polovine prošlog meseca. „Glavni razlog kašnjenja bile su loše vremenske prilike početkom juna, tako da nije bilo moguće farbati bazenska korita tokom kiša“, kaže za „Vreme“ direktor SC-a „Zvezdara“ Dragoljub Maletić i dodaje da je radove otežalo i kašnjenje isporuke neophodnog materijala. Obnova popularnog „Olimpa“, obavljena posle 35 godina od početka njegovog rada, obuhvatila je poboljšanje filtera i pumpi za vodu, kao i postavljanje video-nadzora. Sredstva namenjena za renoviranje, u vrednosti od 12 miliona dinara, obezbedile su Skupština grada i Opština Zvezdara. Zbog priprema za Evropsko prvenstvo u vaterpolu, koje će se održati u Beogradu u prvoj dekadi septembra, otvorena kupališta u Sportskom centru „Tašmajdan“ radiće do 10. avgusta kada počinje montiranje tribina. Direktorka bazena na Banjici Ranka Pudar-Pavković ističe da se tender za rekonstrukciju još nalazi u nadležnom ministarstvu zbog žalbe takmičarske firme „Omni-stok“, tako da je u funkciji samo zimski bazen kao i onaj namenjen neplivačima. Za obnavljanje ruiniranog „11. aprila“, sportsko-rekreativnog centra u kome se nalazi jedini novobeogradski bazen, potrebno je oko 1,5 miliona evra za kompletnu obnovu čiji se završetak očekuje 2008. godine. U lošem stanju je i nekadašnji „25. maj“, koji će pod novim imenom „Milan Gale Muškatirović“ dobiti svoj novi izgled uoči Univerzijade 2009. godine. Maksimalna cena ulaznica za bazene, koju je ove godine propisala Skupština grada, iznosi 250 dinara.

Život

Naser Orić, ratni komandant Armije Bosne i Hercegovine, odlukom sudskog veća Haškog tribunala osuđen je na dve godine zatvora zato što nije sprečio ubistva i okrutno postupanje sa srpskim zarobljenicima u policijskoj stanici u Srebrenici od 1992. do 1993. godine. Pošto je u pritvoru proveo tri godine i dva meseca, Sudsko veće odlučilo je da on odmah bude pušten na slobodu.

Naser Orić rođen je 3. marta 1967. godine u Potočarima, opština Srebrenica, u BiH. Vojni rok odslužio je 1985. godine u specijalnoj jedinici atomsko-biološko-hemijske odbrane Jugoslovenske narodne armije, odakle je izašao sa činom desetara.

Svojevremeno je bio pripadnik MUP-a Srbije. Obuku je završio 1988. godine u Zemunu i potom neko vreme radio kao policajac u stanici Savski venac u Beogradu. Prema nekim izvorima, u tom periodu je povremeno radio u obezbeđenju Slobodana Miloševića. Kao pripadnik specijalne jedinice MUP-a Srbije, Orić je 1990. upućen na Kosovo, a 1991. prebačen je u policijsku stanicu Ilidža, u predgrađe Sarajeva. Krajem 1991. godine premešten je u Stanicu javne bezbednosti u Srebrenici, a 8. aprila 1992. postao je komandir stanice milicije u Potočarima. Mesec dana kasnije, oformljen je Opštinski štab TO Srebrenica, koji je kasnije preimenovan u Štab oružanih snaga Srebrenica. Orić je postavljen za komandanta ovog štaba, a njegovo imenovanje potvrdilo je Predsedništvo BiH. Na ovom položaju ostao je sve do pada Srebrenice u julu 1995. godine.

Štampa u BiH tvrdila je da Orić snosi deo odgovornosti za stradanje muslimana u Srebrenici, koju je svojevoljno napustio bez borbi, iako je navodno imao dovoljno ljudi da odbrani grad. Odmah posle rata, na predlog Alije Izetbegovića, trebalo je da postane komandant specijalnih jedinica policije BiH, ali da se bivši predsednik BiH predomislio. Nakon toga nije ga bilo u javnosti, a mediji su pisali da se bavio „klasičnim kriminalom, reketiranjem, krađom automobila“. Uspevao je da dobije i legalne poslove u građevinarstvu. Okružio se telohraniteljima i povukao u Tuzlu, gde su ga u aprilu 2003. godine pronašli i uhapsili pripadnici SFOR-a.