Međuvreme

Kosovo: Sedmi šef

Nemački diplomata Joakim Riker novi je šef misije Ujedinjenih nacija na Kosovu. Generalni sekretar UN-a Kofi Anan obavestio je Savet bezbednosti da će Riker stupiti na dužnost 1. septembra 2006. godine umesto Sorena Jesena Petersena, koji je ranije najavio da ovu funkciju napušta iz porodičnih razloga. Nakon informacije o svom imenovanju, Riker je, kako prenose prištinski mediji, izrazio očekivanje da će biti poslednji šef UNMIK-a i naglasio da će njegovi prioriteti biti podrška specijalnom izaslaniku za status Kosova Martiju Ahtisariju i okončanje misije UN-a na Kosovu. Kao svoje najznačajnije zadatke, Riker je naveo jačanje kosovskih institucija, učešće manjina u životu na Kosovu, ekonomski razvoj i obezbeđivanje mirne i sigurne sredine. Nakon konferencije za novinare, Riker se sastao sa predsednikom i premijerom Kosova Fatmirom Sejdijuom i Agimom Čekuom, a najavljeno je i da će se susresti sa političkim predstavnicima Srba sa Kosova. Imenovanje novog šefa UNMIK-a izazvalo je oprečne reakcije albanskih i srpskih političara. Sejdiju i Čeku izrazili su spremnost za saradnju, a gotovo svi predstavnici albanskih partija na Kosovu kažu da su zadovoljni izborom Rikera. Međutim, kosovski Srbi su, sudeći po izjavama političara, za sada skeptični. Član tima Beograda za pregovore o statusu Kosova, Marko Jakšić, izjavio je da Srbe na Kosovu „nije ogrejalo Sunce“ kada su čuli da je Riker novi šef UNMIK-a, te da im ostaje da se nadaju da odnos prema njima neće biti sumoran kao do sada: „Ali nam iskustvo govori da su šefovi UNMIK-a bili figure, a da su najznačajnije poteze iz senke vukli njihovi zamenici, koji su uvek i redovno bili Amerikanci.“ Sličnog mišljenja je i lider Srpskog pokreta otpora Momčilo Trajković, koji smatra da će Riker samo sprovoditi politiku međunarodne zajednice, koja se kreira u centrima moći. Prema mišljenju Olivera Ivanovića, lidera Srpske liste za Kosovo, funkcija šefa UNMIK-a nije više tako značajna, budući da su pregovori o statusu u završnoj fazi, jer je politički fokus na Ahtisariju i njegovoj ulozi. Joakim Riker došao je na Kosovo februara 2005, na funkciju zamenika šefa UNMIK-a zaduženog za ekonomski razvoj. Bio je na čelu tima od 450 stručnjaka iz 20 zemalja. Predsednik je i Upravnog odbora Kosovske poverilačke agencije, koja je nadležna za privatizaciju. Sedmi je po redu šef misije UN-a na Kosovu, a pre njega tu funkciju su obavljali Francuz Bernar Kušner, Danac Hans Hekerup, Nemac Mihael Štajner, Finac Hari Holkeri i Danac Soren Jesen Petersen.

Kosovo 2: Izjave i tumačenja

„Podela Kosova neće biti tolerisana i tačka“, rekao je u ponedeljak 14. avgusta portparol UNMIK-a Aleksandar Ivanko. Ivanko je na ovaj način reagovao na nedavnu izjavu Sande Rašković-Ivić, predsednice Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, koja je za BBC kazala da bi podela Kosova mogla da bude jedna od opcija rešenja statusa. Ivanko je još rekao i da su UNMIK i međunarodna zajednica uvek govorili da neće biti podele Kosova i dodao da izjave kojima se neko zalaže za takvo rešenje nisu korisne. Iako je Sanda Rašković-Ivić naknadno pojasnila svoju izjavu tvrdeći da Beograd nije promenio pregovaračku poiziciju, već da je reč o „krajnje hipotetičkom odgovoru na hipotetičko pitanje“ i njenom ličnom stavu, i iako su dodatna objašnjenja o pogrešnom tumačenju njene izjave stigla i iz Demokratske stranke Srbije, reakcije nisu utihnule.

Šefica Američke kancelarije na Kosovu Tina Kajdanov u utorak je u intervjuu za KIM radio objasnila da međunarodna zajednica ne prihvata podelu Kosova i da ne razume kakve bi koristi Srbi imali od podele uz poruku kosovskim Srbima da jedino oni mogu da zastupaju svoje interese i da je žalosno što Beograd velikim delom pregovara u njihovo ime. Lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović je rekao za B92 da je podela Kosova najnepoželjniji rasplet koji bi vodio potpunom iseljavanju Srba i sa severa i sa juga.

Međutim, mnogi analitičari se slažu da je ova ideja o podeli Kosova ipak rezervni plan Beograda s obzirom na dosadašnji tok pregovora o statusu Kosova koji su, kako se slažu s obe strane pregovaračkog stola u Beču, do sada bili neproduktivni. Takođe, kao najverovatnija granica podele navodi se Ibar, tako da bi severno od ove reke bio srpski, a južno albanski deo. Međutim, gotovo svi oni koji su se u protekla dva dana u Srbiji oglasili povodom izjave Sande Rašković-Ivić smatraju da bi podela bila izuzetno nepovoljna po Srbe na Kosovu. Politički analitičar iz Kosovske Mitrovice Nedžmedin Spahiu navodi da to ne bi bilo u interesu kosovskih Srba jer dve trećine njih živi južno od Ibra. S druge strane, svaki pokušaj podele u kojem bi Srbiji pripao neki deo Kosova južno od Ibra vodio bi nasilju, smatra Spahiu.

Sudeći prema podacima Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose, jedino još građani Srbije mogu da prihvate opciju podele Kosova, koja je prema istraživanjima javnog mnjenja, posle ostanka Kosova u okviru Srbije za njih najprihvatljivije rešenje.

Sport: Sajber olimpijada

U subotu 19. avgusta održaće se kvalifikacije za nacionalno takmičenje u kompjuterskim igrama pod dugim nazivom „World Cyber Games 2006 Serbia & Montenegro Championship“. Ovo takmičenje u igranju kompjuterskih igara održaće se u ComTrade Technology Centru. To je prilika za sve ljubitelje igara da svoju strast koja se obično smatra gubljenjem vremena najzad socijalizuju. Uporedo se i u 14 drugih gradova Srbije održavaju kvalifikacije. Takmičenje je podeljeno na osam kategorija prema sledećim igrama: „FIFA Soccer 06“, „Half-Life“, „Counter-Strike 1.6“, „Need for Speed“, „Most Wanted“, „WarCraft III“, „The Frozen Throne“ i „Star Craft“. Pobednici će učestvovati na finalnom takmičenju 26. avgusta na kome će biti određen devetočlani tim za međunarodnu sajber olimpijadu „World Cyber Games“. Ovaj svetski festival kompjuterske kulture, sa sloganom „Više od igre“, održava se sedmu godinu zaredom. Kao globalni igrački fenomen, olimpijada okuplja takmičare iz više od 70 zemalja sveta. Naša zemlja na ovom takmičenju učestvuje treći put, a najbolji rezultat do sada ostvarila je „Counter strike“ ekipa, koja se prošle godine plasirala u osminu finala. „Zajednički cilj ljubitelja ovog sve popularnijeg sporta jeste da se okupe najbolje ekipe i igrači i oformi reprezentacija koja će naše društvo i zemlju predstavljati u najboljem svetlu na velikom svetskom finalu“, kažu za „Vreme“ u kompaniji ComTrade Group, koja je generalni sponzor takmičenja. Manifestacija se održava i pod pokroviteljstvom Skupštine Gradа Beogradа, SO Novi Beograd i Ministarstva nauke i zaštite životne sredine. Oficijelni računar takmičenja je ComTrade, jedini domaći računar, a za potrebe ovog takmičenja lansirana je nova serija računara koji su dovoljno brzi da zadovolje zahteve igrača.

Hronika: Porez na luksuz

Odavno najavljivana „unakrsna provera imovine“ početkom ove nedelje a više od tri godine nakon što je donet Zakon o poreskom postupku konačno je počela da se primenjuje. Poreski inspektori najavljuju da će već tokom ove nedelje početi detaljna provera imovine dvadesetak poreskih obveznika koji poseduju sredstva u vrednosti većoj od 300.000 evra, i da će oni najsumnjiviji dobiti poziv za razgovor, na koji će morati da se odazovu u roku od osam dana. „Početkom sledeće nedelje znaće se tačan broj onih koji su se odazvali pozivu za razgovor. Uskoro će se znati i broj onih koji imaju veliku razliku između prihoda i imovine u Beogradu, a narednih meseci počeće kontrola i po regionalnim centrima. Posle dva meseca imaćemo i tačne podatke o utajenom porezu i broju obveznika“, objasnio je Branislav Maričić iz Poreske uprave. Pod lupom poreznika će se ukrstiti podaci o vrednosti imovine ove i 2003. godine, sa podacima o prihodima koji su prijavljeni u istom periodu kako bi se otkrilo poreklo povećanja imovine pojedinaca. Osim toga, poreznicima je sumnjiv i podatak da je u 2003. godini bogatstvo koje premašuje 20 miliona dinara prijavilo samo 1298 građana, dok stručnjaci procenjuju da broj neprijavljenih bogataša dostiže i 20.000. Poreski službenici kažu da im najveći problem predstavlja nedostatak objedinjenih baza podataka pa se, na primer, podaci o motornim vozilima moraju tražiti od MUP-a, podaci o plovnim objektima od Lučke kapetanije, podaci o akcijama ili obveznicama od Komisije za hartije od vrednosti itd. Nakon upoređivanja podataka, na sve razlike između prijavljenog zarađenog novca i stečenih pokretnosti i nepokretnosti moraće da se plati porez od 20 odsto, a prekršiocu sleduje i krivična prijava za utaju poreza. U Poreskoj upravi objašnjavaju da primena Zakona o poreskom postupku kasni tri godine jer je tek nedavno donet pravilnik o unakrsnoj proceni imovine koji je bio uslov za ovakve istrage.

Nauka: Pljusak i druge kiše

Kišu češće izazivaju turbulencije i relativnost brzine kišnih kapljica nego masa i veličina oblaka. Poslednja naučna istraživanja objašnjavaju zašto kiša ređe pada iz velikih tamnih oblaka koji u sivom, sumornom danu kao zavesa prekrivaju celo nebo nego iz relativno malih i paperjastih belih kumulusa koji nailaze i iznenada donose letnje pljuskove. Kiša počinje da pada kada se atmosferski pritisak i temperatura u oblaku tako podese da započne kondenzacija pare u kojoj nastaju kišne kapi. Kapi potom padaju na tlo pod dejstvom gravitacije, ali zbog otpora vazduha njihova brzina postaje ravnomerna. Oblaci se najgrublje dele na bele, prizemne i naduvene kumuluse, ravne, velike stratuse i izduženo paperjaste ciruse koji su tako visoko u atmosferi da su sačinjeni od komadića leda. Kada je neki oblak dovoljno masivan da izaziva padavine, kišonosan oblak, njegovom imenu se dodaje sufiks ili prefiks nimbus. Na osnovu znanja o padavinama koje je manje-više svako stekao još na časovima prirode i društva, bilo bi za očekivati da kiša lakše i brže pada iz masivnog oblaka, kumulonimbusa ili nimbostratusa, u kome je više vodene pare i sitnih kapljica. No, da je tako, ne bi bilo letnjih pljuskova koji iznenada padaju iz kumulusa. Meteorolozi su smatrali da se letnji pljuskovi mogu objasniti uslovima pod kojima se kumulusi formiraju. Letnji beli kumulusi nastaju kada se vazduh u atmosferi podiže. Tada dolazi i do malih turbulentnih kretanja koja podstiču kondenzaciju, sjedinjavanje i formiranje kišnih kapi koje potom padaju na zemlju. Čitav taj proces je haotičan i meteorologe je zbunjivalo zašto računarske simulacije pokazuju da se kondenzacija dramatično povećava kada intenzitet turbulencija pređe izvestan prag. Sada su Majkl Vilkinson, Bernard Melig i Vlad Bezuglij sa Univerziteta u Geteborgu razvili analitičku teoriju kojom to objašnjavaju. Prema njihovom modelu, brže kapljice u oblaku će se odvojiti od sporijih, stvarajući tako „brze“ i „spore“ zone. Do iznenadnog povećanja sudara i stvaranja kapljica dolazi kada se u tim zonama poveća vrednost Stoksovog broja, bezdimenzionalnog parametra koji zavisi od prečnika kapi i turbulencije u oblaku. Kiša će pasti za samo nekoliko minuta ako se u dovoljno velikom broju zona poveća turbilencija, smatraju naučnici iz Geteborga.

Fokus: Muke sa „Crnogorcima“

U Srbiji je registrovano oko 1,6 miliona vozila od čega nešto više od milion automobila, a automobila sa crnogorskim tablicama, de fakto u vlasništvu građana Srbije mada u „papirima“ kojima se vlasništvo dokazuje piše drugačije, ima čak 105.000. Dok je državna zajednica SCG postojala, ovi automobili su tretirani kao domaći, ali otkako su „dva oka u glavi“ postala nezavisne države ovi automobili su „crnogorci“ tj. „stranci“, koje po zakonu građani Srbije ne mogu koristiti bez obzira na to da li imaju ovlašćenje nominalnog vlasnika ili ne. I tu je nastao problem: šta sa tolikim automobilima? Po slovu zakona rešenje je jednostavno – preregistracija, uz plaćanje carine i PDV-a, ukupno 40 odsto od procenjene vrednosti. Sve to, naravno, pod uslovom da je zadovoljen kriterijum za uvoz automobila: ugrađen EURO-3 motor. Kako svega nekoliko procenata ima ugrađen takav motor, što znači da ostali ne mogu biti uvezeni u skladu sa važećim propisima, vlasnici „crnogoraca“ su preko novoosnovanog udruženja građana „Vlasnici vozila iz CG“, pozivajući se na Ustavnu povelju, zapretili tužbom protiv Republike Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova „zbog nedozvoljavanja prenosa vlasništva vozila u vreme postojanja državne zajednice“, i najavljujući da će, ako treba, „terati do Strazbura“. Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić nedavno je predložio da se vlasnicima ovih automobila „izađe u susret“ i omogući im da ih preregistruju uz taksu, u proseku od 300 evra, a da država tako prikupljenim novcem, računa se na 30 miliona evra, finansira razvojni program kragujevačke Zastave. S druge strane, ministar finansija Mlađan Dinkić i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić tu mogućnost su kategorički odbacili, uz obrazloženje da su svi oni koji su kupili vozila u Crnoj Gori i tamo ih registrovali a koriste ih u Srbiji, svesno kršili zakon jer su Crna Gora i Srbija još od 2003. godine dve odvojene carinske teritorije sa različitim carinskim propisima. Zbog toga, vele, preregistracija neće biti dozvoljena, jer bi u suprotnom Vlada pogazila sopstvene propise i poslala javnosti poruku da zakon u Srbiji može da se krši bez posledica što, jelda, nije tačno. Tako je za sada, a šta će na kraju biti, tek će se videti: i ministar poljoprivrede je tvrdio da subvencije proizvođačima pšenice neće biti isplaćivane, pa je na kraju, iz nekog već razloga, popustio. Mada izbori zvanično nisu raspisani, predizborno prikupljanje glasova je u punom jeku, a 100.000 glasova nije za bacanje.

Promocija: Zasucite brkove

Na četvrtom po redu beogradskom Beer Festu, koji se održava od 16. do 20. avgusta na Kalemegdanu, i koji je britanski časopis „Indipendent“ promovisao kao jedan od najatraktivnijih turističkih dogadaja na planeti 2006. godine, posetiocima će se pružiti mogućnost da, kao i prethodnih godina, uživaju u muzici i velikom broju stranih i domaćih piva.

Uz reklamu sa sloganom „Zasucite brkove“ za „nikšićko pivo“, koje se predstavlja kao „najmuževnije od svih piva“ najavljeno je da će svim ljubiteljima koji posete štand i naruče pet krigli biti uručen poseban poklon – brkovi. Kako je objasnio Slobodan Srećković, brend menadžer Nikšićkog piva, brkovi kao promotivni detalj govore o vezi ovog brenda i muževnosti. Nikšićko pivo na Beer Festu će se predstaviti i kao brend koji podržava avanturizam, gorštački duh i dobar provod u dobrom društvu. „Svojim prisustvom na Beer Festu želimo da učestvujemo u kreiranju prave pivske, festivalske atmosfere nudeći odlično pivo i provod koji se pamti“, kaže Srećković. Iz ove kompanije preporučuju posetiocima da ne preteruju u jelu i piću i da uživaju u druženju i pivskom zadovoljstvu.

Tehnologija: HP kupuje Mercury

Kompanija HP objavila je da je kupovinom Mercury Interactive Corp. putem gotovinske ponude na tenderu od 4,5 milijardi dolara postala tržišni lider u oblasti upravljačkog softvera. „Danas spajamo dve vodeće kompanije na tržištu da bismo napravili portfolio s najjačim upravljačkim softverom u industriji“, rekao je Mark Hurd, direktor i predsednik kompanije HP. „One će zajedno pomoći kupcima da smanje svoje troškove vezane za IT, ubrzaće isporuku novih usluga i dovesti do unosnog rasta u kompaniji HP. Nadamo se da će ova važna kupovina predstavljati veliku dobit našim akcionarima.“

Očekuje se da će HP Software kupovinom kompanije Mercury povećati obim posla i doprineti uvećanju prihoda za preko dve milijarde dolara. Ukupan prihod ove kompanije za poslednja četiri kvartala, zaključno sa aprilom 2006. godine, iznosio je 88,9 milijardi dolara. Odmah po zaključivanju transakcije Mercury će postati deo firme HP Software, a obe kompanije će početi uzajamno da prodaju svoje proizvode. Nakon što je osnovan 1989, Mercury vodi poslove širom sveta i danas je jedna od kompanija sa najbržim rastom u oblasti upravljačkog softvera. Pruža softver i usluge za rukovođenje prioritetima, ljudima i procesima IT-a, isporuku i vođenje aplikacija i integraciju IT strategija i izvršavanja.

Tehnologija: Navigacija 2010. godine

Istraživači kompanije Simens razvili su softver za simulaciju koji može da proverava preciznost Galilea, evropskog satelitskog sistema budućnosti – iako svi sateliti tog sistema još nisu na svojim pozicijama. Zasnovan na saradnji Evropske unije i Evropske agencije za istraživanje kosmosa, projekat Galileo, vrednosti od 3,6 milijardi evra, postaće operativan početkom 2010. godine. Očekuje se da će ovaj sistem biti daleko precizniji od današnjeg standardnog GPS sistema u pogledu utvrđivanja lokacije. Zasnovan je na novih 30 satelita i povezan je sa 24 satelita američkog GPS sistema, jer Galileov prijemnik može da prima i GPS signale. Softver, razvijen u Simensovom istraživačkom centru Roke Manor u Engleskoj, baziran je na signalima koje će emitovati Galileo, a obuhvata i GPS. To pruža mogućnost da se proveri da li prijemnik može da detektuje navigacione signale i u nepovoljnim uslovima. Analizom nacrta i plana objekata, kao i satelitskih snimaka i snimaka iz vazduha gradova, ovaj softver precizno predviđa jačinu signala i očekivane greške u merenju. Planira se da se simulacija integriše u sistem koji trenutno razvijaju stručnjaci Simensove grupacije Communications u Berlinu. Uz pomoć Galileo satelita i baznih stanica mobilnih komunikacija, sistem će biti u stanju da precizno odredi položaj mobilnih aparata. Ovo će, opet, omogućiti pružanje usluga navigacije korisnicima mobilnih telefona, po veoma privlačnim cenama. Princip na kojem se zasniva satelitska navigacija je sledeći: sateliti neprekidno emituju signale koje hvataju prijemnici. Takav signal sadrži informaciju i o satelitu koji je emituje i o vremenu slanja. Istovremeno, prijemnik ima koordinate pojedinačnih orbita. Koristeći signale emitovane sa više satelita, prijemnik može da odredi sopstveni položaj. Zahvaljujući većoj gustini satelitske mreže i poboljšanim algoritmima, Galileo će pri utvrđivanju položaja imati marginu greške od svega jednog metra. Pored toga, prijem signala u gradovima biće uveliko poboljšan.

Sud: Pritajena koalicija

Leskovačko okružno tužilaštvo odbacilo je krivičnu prijavu koju je podnela potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković protiv predsednika Skupštine opštine Leskovac jer je nju, njenog oca i brata nazvao ustašama koji su „klali Srbe“. U izjavi za agenciju Beta okružni tužilac Edvard Jerin je objasnio da je prijava odbačena jer „nismo našli da je Cvetanović učinio krivično delo izazivanja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti“. Dodao je i da je tužilaštvo uputilo Ivanu Dulić-Marković da podnese privatnu tužbu „ako je nezadovoljna našom odlukom“. Ovo je već treći put da Ivana Dulić-Marković i G17 plus reaguju na šovinističke ispade radikala, ali je svaka do sada podnesena prijava odbačena „kao neosnovana“: prošle godine u julu Novosađanima su deljeni leci sa njenim likom ispred šahovnice, pre nekoliko meseci radikalski poslanik u Skupštini Srbije Zoran Krasić je povezao porodicu Ivane Dulić-Marković sa „ustašama“, da bi je Goran Cvetanović, takođe poslanik u Skupštini Srbije, samo „razradio“. Istina, posle reakcije javnosti na njegovu izjavu branio se da su „oni izvukli samo jedan jedini deo koji apsolutno ne čini ništa“, da je sve „pogrešno protumačeno, pogrešno preneseno i tendenciozno urađeno“ i da će (oni koji su to pogrešno tumačili) „imati političke konsekvence“. Rečeno – učinjeno: istog dana kad je potpredsednica Vlade podnela prijavu protiv njega, on je učinio isto ali protiv poslanice G17 plus Snežane Plavšić-Stojanović, njenog supruga Željka i direktorke leskovačkog Zdravstvenog centra Ljiljane Cocić, zbog „zloupotrebe službenog položaja“, i najavio da će, nakon „kompletiranja dokumentacije“, podneti krivičnu prijavu i protiv Ivane Dulić-Marković „zbog raspodele dugoročnih kredita za poljoprivredu njenim bliskim saradnicima“. Šta te prijave konkretno sadrže javnosti nije poznato, a tužilac Jerin kaže da je prikupljanje podataka u toku. Potpredsednica Vlade specijalno za „Vreme“ kaže da je sada sigurnija više nego ikad da je u sudstvu i tužilaštvu neophodna lustracija i da je ova odluka puko pozicioniranje populističko-nacionalističke opcije pred lokalne izbore u Leskovcu koji treba da se održe ove jeseni. „Nesumnjivo, na delu je pritajena koalicija između Radikalne i Demokratske stranke Srbije“, kaže Dulić-Marković.

Život

Srpska atletičarka Olivera Jevtić osvojila je srebrnu medalju u maratonu na Evropskom prvenstvu u Geteborgu. Stazu dugu 42 kilometra i 196 metara Jevtićeva je pretrčala za 2 sata 30 minuta i 27 sekundi.

Olivera Jevtić rođena je 24. jula 1977. godine u Užicu. Od početka karijere trenira za Atletski klub Mladost. Još u juniorskoj konkurenciji postizala je velike uspehe, osvojivši titule šampiona Jugoslavije na svim dugim prugama. Iz godine u godinu obarala je državne rekorde. Višestruki je pobednik na Balkanijadama. Jedan od njenih najvećih uspeha jeste srebrna medalja na Svetskom prvenstvu juniorki u Sidneju 1996. godine. Naredne, 1997. godine, na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj, Jevtićeva je osvojila srebro na 10.000 metara i bronzu na 5000 metara. Iste godine donela je i medalju iz Portugala, sa Prvenstva Evrope u krosu. Sa Evropskog prvenstva u Finskoj, 1998. godine, vratila se sa zlatnom medaljom osvojenom u trci na 10.000 metara. Na juniorskom prvenstvu Evrope u Geteborgu, 1999. godine, oborila je rekord šampionata pretrčavši 10.000 metara za 32 minuta i 37 sekundi. Samo dan kasnije osvojila je bronzanu medalju na 5000 metara. Za njene izvanredne sportske uspehe Skupština opštine Užice poklonila joj je 1996. godine stan. Mala mrlja na njenoj karijeri jeste podatak da je u novembru 2002. godine na Njujorškom maratonu diskvalifikovana, jer je na doping testu bila pozitivna na efedrin. Oduzeto joj je treće mesto i nagrada od 45.000 dolara. Kasnije se ispostavilo da se srpska atletičarka prehladila i u apoteci kupila kapi za nos koje se izdaju bez recepta i sadrže spornu supstancu.