Višestruka simbolika

Iako još nije zvanično preuzeo presto jedne od najmoćnijih organizacija u svetu od Kofija Anana, 62-godišnji iskusni diplomata iz Južne Koreje Ban Ki Mun prošle nedelje se oglasio povodom nuklearnih proba u Severnoj Koreji, rekavši da se nada da će Savet bezbednosti usvojiti jasnu i snažnu rezoluciju protiv ove zemlje, ali se založio i za dvostruki pristup rešavanju tog problema: snažna i jednoglasna poruka u kombinaciji sa dijalogom. Savet bezbednosti je sutradan usvojio pomenutu rezoluciju na preporuku novog budućeg šefa, kome se zalomio dosta težak prvi zadatak na novom položaju.

Formalna nominacija Ban Ki Muna u Savetu bezbednosti malo koga je iznenadila, s obzirom na to da je ovaj Korejac već dugo smatran favoritom. U trci za mesto naslednika Kofija Anana, koji dužnost generalnog sekretara obavlja već deset godina, prethodno je bilo pet kandidata koji su se povukli pošto je Ban Ki Mun dobio ubedljivo više glasova. Prema proceduri glasanja, kanidat treba da dobije najmanje devet glasova i da nijedna od pet stalnih članica ne uloži veto. Protivkandidat Indijac Šami Tatur, odustao je nakon drugog neformalnog glasanja kada je dobio deset glasova za, tri protiv, a dva uzdržana; trećeplasirani kandidat bio je letonski predsednik Vajra Vike Frajberg sa pet glasova. Prema pravilu rotacije među kontinentima, Azija je bila na redu da predloži kandidata, odnosno generalni sekretar UN-a u narednom periodu trebalo je da bude sa ovog kontinenta. Poslednji azijski generalni sekretar bio je U Tant iz Burme, a to je bilo pre 30 godina.

Neki posmatrači ocenili su da Ban Ki Munu nedostaje odlučnost. On je na to odgovorio da možda fizički izgleda slabo, ali da ima unutrašnju snagu i da je uveren da može da pokaže liderske sposobnosti, ostajući pritom privržen opštem dobru. Njegov izbor, odnosno izbor čoveka iz Azije, nesumnjivo je stvar rotacije, ali, prema mišljenju analitičara, više ima veze sa ekonomskim procvatom regiona – Kina postaje sve moćnija u političkom i ekonomskom smislu, Japan se ponovo aktivirao u vojnom smislu, a Severna Koreja ima „nuklearne“ ambicije. U odnosu na pre 30 godina kada je Azija bila skupina zemalja u razvoju, situacija se drastično promenila.

LIK I DELO: Ban Ki Mun je rođen 13. juna 1944. godine, posao šefa diplomatije Južne Koreje obavljao je od januara 2004. godine, a na južnokorejskoj i svetskoj političkoj sceni prisutan je 35 godina. U biografiji ovog istaknutog diplomate stoji da je diplomirao na Nacionalnom univerzitetu u Seulu u oblasti međunarodnih odnosa, a da je magistarsku titulu stekao na Harvardu u SAD na temi javne administracije. Neko vreme radio je u ambasadi Južne Koreje u Vašingtonu, a kasnije bio generalni direktor za poslove sa SAD.

Ban Ki Mun je u organizaciji Ujedinjenih nacija angažovan već 30 godina, najpre u sedištu Južne Koreje pri UN-u u Njujorku, a zatim kao šef kabineta predsednika Generalne skupštine UN-a u periodu posle 11. septembra (2001). Sa te pozicije, Ban Ki Mun je poručivao da UN treba da preduzmu „efikasne akcije protiv međunarodnog terorizma“. Ranih devedesetih radio je u Komisiji za kontrolu nuklearnog naoružanja, a kasnije, kada je već bio na poziciji ministra spoljnih poslova Južne Koreje, bio je ključna osoba u pregovorima šest nacija o nuklearnom programu u Severnoj Koreji. Analitičari ocenjuju da je Ban Ki Mun veoma rečit, američki obrazovan čovek, pravi predstavnik svoje zemlje koja je od velike militarističke zemlje postala napredna prozapadna država.

Prilikom obraćanja Generalnoj skupštini UN-a, Ban Ki Mun je najpre rekao da je „duboko počastvovan“ naimenovanjem i činjenicom da je drugi Azijat na čelu UN-a, naglasivši da se uspeh ove ogranizacije meri količinom pomoći onima kojima je pomoć najpotrebnija, a na obećanjima: „UN su sada potrebnije nego ikad ranije“, rekao je pred skupštinom. Izjavio je da će se boriti protiv siromaštva, HIV-a i side, za zaštitu životne sredine i ljudskih prava, kao i protiv širenja oružja za masovno uništenje i protiv terorizma.

REAKCIJE: Kina je čestitala Ban Ki Munu na naimenovanju, ističući da je „prošlo 35 godina od kada je predstavnik Azije bio na čelu UN-a“, kako piše u zvaničnom saopštenju kineskog ministra spoljnih poslova. Peking će, kako se navodi, raditi aktivno na podršci i koordinaciji sa Banom, čije naimenovanje predstavlja „čast za azijske narode i ostvarenje želja običnog naroda“. Japan je takođe počastvovan Ki Munovim izborom, predstavnikom „zemlje koja je otelotvorenje ogromnog razvoja i rasta Azije“, i nadaju se da će on nastaviti inicijativu za reformu UN-a u „organizaciju koja odgovara XXI veku“. I ostale azijske zemlje su slično reagovale čestitajući i dajući podršku novom generalnom sekretaru.

Banov izbor se u Južnoj Koreji tumači i kao međunarodno priznanje njegovoj domovini: „Prihvatamo to kao međunarodni kompliment korejskom narodu koji se uzdigao iz pepela rata i siromaštva do demokratske zemlje, i izgradio jednu od najvećih ekonomija u svetu“, rekao je Ju Tae Jung, portparol predsednika Južne Koreje.

Čestitkama su se pridružili i SAD („veliki izazovi i mogućnosti UN-a“), Finska („Banove dokazane sposobnosti, veliko iskustvo i znanje“), francuski predsednik Žak Širak, koji izražava poverenje u postizanje mira, ostvarenje ljudskih prava, posebno u Africi… Kofi Anan, odlazeći generalni sekretar UN-a, čestitao je svom nasledniku koga smatra „čovekom sa istinskim svetskim umom, izuzetnih kvalifikacija“. Kofi je poručio nasledniku isto ono što je prvi generalni sekretar UN-a Trigve Li poručio svom nasledniku iz Švedske Dagu Hamaršeldu: „Upravo se spremate da preuzmete ‘najnemogućiji’ posao na planeti Zemlji!“ Međutim, Kofi Anan je dodao: „Iako je to možda tačno, dodao bih da je to istovremeno i najbolji mogući posao na kugli zemaljskoj!“