"Za nas je posao i jedna polica, kao i zgrada koja se oprema dva meseca", kaže Marko Vujičić, direktor i osnivač firme
Ideju da osnuje preduzeće koje bi se bavilo trgovinom nameštaja Svetomir Bata Vujičić dobio je početkom devedesetih kada je kao pravnik pomagao prijateljima pri osnivanju firmi. Logika je bila jednostavna, svakoj firmi, a tada ih se otvaralo na hiljade, osim telefona i faksa, za osnovno poslovanje bio je potreban i kancelarijski nameštaj.
Svetomir Bata Vujičić 1992. godine osniva preduzeće Branex, koje je u to vreme zapošljavalo tri radnika i bavilo se opremanjem poslovnog prostora uvoznim italijanskim kancelarijskim nameštajem. „U početku je firma poslovala skromno, da bi posle samo tri godine postala vodeći uvoznik kancelarijskih stolica i fotelja, i vodeći prodavac pločastog nameštaja (stolova i ormara), koji smo nabavljali na domaćem tržištu. Od početka našeg poslovanja pa sve do 2002. bili smo firma sa najvećim izborom i najkvalitetnijim foteljama i kancelarijskim stolicama“, kaže za „Vreme“ Marko Vujičić, direktor peduzeća i osnivač, koji je posle smrti svoga oca Svetomira 1998. preuzeo vođenje firme.
Uspeh koji je tada Branex postigao još je veći ako se uzme u obzir stanje na tržištu na kome su poslovali. Kancelarijski nameštaj su uvozili iz Italije od firmi koje su sankcije Ujedinjenih nacija podredili dobroj zaradi. „Roba je stizala čudnim kanalima iz Italije. Bila je to čuvena ‘ruta kroz sedam zemalja’. Naime, roba je putovala po mesec dana, koliko je bilo potrebno da pređe put od Italije preko Austrije, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Grčke i Albanije da bi stigla do Beograda“, navodi Marko Vujičić, i dodaje: „Mi smo godišnje uvozili pet do deset duplih šlepera kožnih fotelja i kancelarijskih stolica. Opremali smo veliki broj institucija, fakulteta, firmi… iako je tada bilo bezbroj peripetija sa kojima se suočavao svako ko je imao nameru da se bavi uvozom robe. Recimo, otac i ja smo osnovali jednu firmu na Kipru kako bi proizvođače mogli da plaćamo direktno, pošto plaćanje nije bilo moguće obaviti iz Srbije. Naravno, sve je to bilo u okvirima legalnih tokova, ali uz velike poteškoće i bez ikakve podrške.“
Preduzeće 1995. započinje samostalnu proizvodnju kancelarijskog nameštaja od pločastih materijala po narudžbini i prema zahtevu kupca, po principu „od skice do gotovog proizvoda“. „Branex je u nekom smislu evoluirao od firme koja se bavila isključivo trgovinom i uvozom u firmu koja proizvodi nameštaj. Nekad smo bili najpoznatiji po uvozu kancelarijskog nameštaja, a sada se više tim poslom ne bavimo. Trenutno proizvodimo pločasti nameštaj, dok stolice ‘dopunjujemo’ na tržištu. To znači da mi pravimo nameštaj za proizvođače ili uvoznike kancelarijskih stolica, koji uz svoje stolice prodaju naš nameštaj, a kada mi prodajemo nameštaj koji proizvodimo, onda uz taj nameštaj prodajemo njihove stolice. Razlog da prestanemo sa uvozom kancelarijskog nameštaja leži u činjenici da se od 2000. godine naovamo pojavilo mnogo malih firmi koje uvoze jeftine delove iz Kine i Turske i po graražama sklapaju stolice. To je vremenom dovelo do pada cene kancelarijskih stolica. Konkretno, 1998. jedna stolica je koštala oko 100 nemačkih maraka, a danas jedna stolica može da se kupi za 15-20 evra, i to mnogo kvalitetnija od onih od pre desetak godina. Jedna stolica koja će trajati nekoliko godina mnogo je jeftinija nego par cipela koje iscepate za jednu sezonu“, smatra Marko Vujičić.
OD UVOZA KA PROIZVODNJI: Marko Vujičić
Osnovna delatnost preduzeća Branex jeste namenska i proizvodnja po želji. Trenutno proizvode radne, kompjuterske i konferencijske stolove, kasete sa fiokama, ormare, plakare, komode, kuhinje, dečje sobe, biblioteke, police, metalnu galanteriju. Prodaju preko trideset modela daktilo-stolica i dvadeset modela kožnih radnih fotelja poreklom iz Evropske unije. „Proizvodimo nameštaj za firme koje se bave trgovinom, naš najveći klijent je Office 1 Superstore, mi smo njihovi ekskluzivni proizvođači nameštaja. Naša saradnja je ‘teška’ preko hiljadu artikala godišnje. Sa njima poslujeno od trenutka kad je ta firma došla na srpsko tržište 2003 godine. Sarađujemo sa još desetak firmi, od kojih su tri velike. Za te firme proizvodimo nameštaj na koji oni lepe svoje stikere i isporučuju robu. Mi smo namenski proizvođači, a roba se kupuje pod njihovim brendom. Druga vrsta kupaca su oni kojima robu nudimo u našem salonu u Ulici 27. marta broj 71, a moguće je i naručivanje preko interneta. Za nas je posao i jedna polica, kao i zgrada koja se oprema dva meseca“, kaže Marko Vujičić.
Kako navode u Branexu, preko 300 kompanija i više hiljada pojedinačnih kupaca čine njihovu referentnu listu, na kojoj su Delta holding, Beogradski centar za ljudska prava, II opštinski sud, IV opštinski sud, Tržište rada, Onkološki institut, Mura, Konfekcija Mona, Medicinski fakultet, Veterinarski fakultet, Učiteljski fakultet, British American Tobacco, Genel, Privredna komora Srbije, Konica Minolta, Air France, Javno preduzeće PTT Srbija, Kontiki travel, Parking servis, Fruvita… „Naš najveći kupac je Ministarstvo inostranih poslova, koje u kontinuitetu snabdevamo već tri godine, našu ambasadu u Zagrebu smo kompletno opremili. Drugi veliki kupci naše robe su kompanija Del Yug, opremili smo sve njihove filijale u Srbiji, i NIS Rafinerija u Pančevu, sa kojima sarađujemo već pet godina“, tvrdi Marko Vujičić.
U Branexu planiraju da u sledeće tri godine kupe halu u koju bi smestili svoju proizvodnju, jer trenutno plaćaju zakup. Mali je kuriozitet da svoj lokal u Sarajevskoj ulici izdaju partnerima, firmi Office 1 Superstore, a da prostor za svoj prodajni salon u Ulici 27. marta iznajmljuju.
Proizvodnju su počeli bez mašina, pošto su dobijali robu u poluproizvodu koju su sklapali i isporučivali kupcima. „U početku smo zaradu uglavnom ulagali u robu. Kada je 2001. godine obim posla počeo da se smanjuje, odlučili smo da kupimo mašine. U tom periodu koji je bio jako finansijski napet, kupili smo sve mašine, nova vozila i lokal, sve to u rasponu od samo godinu i po dana. Da bi obezbedili sredstva, prodali smo dva stana i uzeli strani kredit preko Narodne banke. Kredit smo dobili od jedne firme sa Kipra sa kojom smo ranije uspešno sarađivali, a koja se bavi finansiranjem“, kaže Marko Vujičić.
Trenutno raspolažu svim neophodnim mašinama i alatom za proizvodnju nameštaja, a to su: krojač tabli (mašina koja seče table), kanterica za ravno kantovanje, kanterica za krivolinijsko kantovanje, viševretenasta bušilica, koja može da izbuši preko trideset rupa odjednom. Koriste i ručne alate i male mašine koje su nezaobilazne u proizvodnji i doprinose bržem i kvalitetnijem radu. Mašine proizvedene u Italiji i Švajcarskoj kupuju od domaće firme Interlignum iz Novog Sada, specijalizovane za uvoz mašina koje se koriste u stolariji. U Branexu su zadovoljni saradnjom sa Interlignumom, posebno servisom i održavanjem. „Planiramo da u sledećoj godini obnovimo mašine, i da kupimo nove, kvalitetnije koje bi mogle da iznesu veći deo posla. Postoje mašine koje za kraće vreme mogu da odrade više od onih koje trenutno imamo. U našem je interesu da prihvatimo više poslova i da ih za što kraće vreme završimo“, navodi Marko Vujičić
U Branexu, iako svesni da delatnost kojom se bave ne spada u strateške, smatraju da bi država mogla da pomogne domaćim proizvođačima nameštaja u borbi protiv uvoza nameštaja lošeg kvaliteta koji stiže iz Kine i Turske. Jako su zadovoljni saradnjom koju imaju sa Privrednom komorom Beograda. Iz Privredne komore dobijaju pozive za predavanja i seminare koji imaju za cilj unapređenje proizvodnje, kao i konkretnu pomoć u izradi biznis plana potrebnog za dobijanje kredita.
Od samog početka Branex je porodična firma, broj zaposlenih varira između 15 i 20 ljudi. U zavisnosti od količine posla povremeno angažuju ljude preko omladinske zadruge. „Sve što smo stekli, stekli smo svojim trudom. Radi se i subotom i nedeljom, za Novu godinu radimo do pet po podne… Fleksibilni smo i borimo se. Mnogo je ljudi prošlo kroz firmu. Trenutno imamo formiranu dobru ekipu. I sam ne prezam od posla, danas ugovorim veliki posao, a već sutra uzmem šrafciger i pomažem u proizvodnji. Nemam komplekse, iako sam direktor i jedini vlasnik firme skoro deset godina, nije mi teško da, ako treba, istovaram kamion“, priča Marko Vujičić.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Uništavanje kulturnog nasleđa je zločin, a ako to neko radi svojoj zemlji, onda je to jasan čin izdaje, kažu u naslovnoj temi novog „Vremena“ konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kojima se preti otkazom ako ne uklone Generalštab i okolne zgrade sa spiska zaštićenih dobara
Od zaposlenih u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture se traži, pod pretnjom otkaza, da postupe protiv Ustava, profesije i morala, kako bi leks specijalis o Generalštabu zaživeo u praksi. Oni odbijaju. Šta je to što im se dešava i koje vrednosti Generalštaba štite
Sa raznih strana razni dobro obavešteni ljudi javljaju da je Maji Gojković istekao rok trajanja i da će joj uskoro biti uručena zahvalnost za saradnju. U kojoj formi, videćemo. Ako će tako biti, zašto je Maja nastradala? Ona je poslušna, ali možda ne baš toliko koliko se od nje očekivalo. Možda se pravila luda više nego što joj je to bilo dozvoljeno. Prošle godine je preko noći likvidirana Razvojna agencija Vojvodine, koju je u toj formi osnovala Mirovićeva vlast. Deo zaposlenih, oni podobni, prebačen je u Fond za evropske poslove AP Vojvodine, kojim rukovodi “poznati evropejac” Ognjen Dopuđ, prepoznatljivog izgleda, “slavan” po tome što je fizički napadao i vređao studente koji su u septembru prošle godine blokirali ulaz u novosadski Rektorat. E sada, da li eventualni odlazak Maje Gojković ima veze sa svim ovim? Ako ima, onda je to zbog toga što nije bila efikasnija i brža u diferencijaciji, druge nema
Kako se odnosi na međunarodnom planu komplikuju i sukobi pojačavaju, sve više postaje jasno da desetogodišnje tvrdnje Aleksandra Vučića kako Srbija sa pojedinim državama ima bratske odnose nisu ništa drugo osim prazne priče
S obzirom na to da je bruto društveni proizvod Srbije oko 80 milijardi evra, a prihod Nisa u 2023. bio je oko 3,4 milijarde, gde je dodata vrednost oko 300 miliona, udeo u rastu BDP manji je od polovine procenta, ali gašenje rafinerije utiče i na rast cena, kao i na devizno tržište i neizbežan rast inflacije
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!