Čelična snajka, bez salate

Kada ga pitaju zašto se na čelu izborne liste Pokreta snaga Srbije nalazi žena, Dragomir Karić obično ističe kako je to „bila naša zajednička odluka“ i kako je vreme da se „žena stavi na prvo mesto“. Naravno, malo je onih koji mu veruju. Za početak, u familiji Karić zajedničke odluke prilično su retke – za sve važne poteze bio je i ostao odgovoran jedino odbegli brat Bogoljub. Pored toga, teško je poverovati da su baš Karići, baš u situaciji u kojoj su odlučili da se bore za ženska pitanja i veće učešće žene u politici.

Svakom ko je makar i površno upućen u relacije unutar dinastije Karić, kristalno je jasno: ma gde da se skriva, Bogoljub je bio taj koji je prelomio i izbornu sudbinu svoje stranke stavio u ruke supruge Milanke. Ne zato što je žena, već zato što je njegova žena; ne zato što Bogoljub ne veruje svojoj braći i potomcima, već zato što Milanki veruje više.

ŽENA ZA SVE: Milanka Mara Karić rođena je u Peći u, kako se često navodi, patrijarhalnoj porodici. Na zvaničnoj internet prezentaciji Fondacije Karić kaže se kako je vaspitana u „rodoljubivom duhu i tradicionalnom sistemu vrednosti – privrženosti svom narodu i veri, odanosti i vezanosti za porodicu“. Završila je Pravni fakultet, a pošto se udala za Bogoljuba, „radila je na brojnim odgovornim funkcijama“ i rodila četvoro dece. Iako je najpopularniji član dinastije Karić dobro skrivao privatnost svoje dece i učinio ih najmanje poznatim potomcima u familiji, tu praksu nije primenio kad je u pitanju njegova supruga: Milanka Karić vremenom je postala najpoznatija snajka u snajkama inače bogatoj porodici. Pre svega, jedina je od svih žena među Karićima koja je obavljala zaista odgovornu dužnost u BK sistemu – dok su se ostale snajke dičile samo svojim pevačkim ili kulinarskim umećem i obavljale pozadinske poslove u porodičnim kompanijama, Milanka je bila članica Nadzornog odbora Astra banke i predsednica Karić fondacije. Ta funkcija omogućila joj je da se bar jednom godišnje pojavi u punom sjaju: Fondacija je redovno dodeljivala bogate nagrade u više oblasti, dodela nagrada bila je jedan od ključnih političko-estradnih džet-set događaja, a publika nikada nije bila ostala uskraćena za neki poetičan govor predsednice.

U međuvremenu, Milanka je stalno insistirala na svojim humanitarnim aktivnostima: retki su intervjui u kojima Milanka nije pomenula kako je „dobročinstvo jedino blago koje se uvećava davanjem“. Da ne bi sve ostalo samo na rečima, predsednica Fondacije je šakom i kapom delila stanove ugroženim porodicama, novčanu pomoć za lečenje dece, stipendije za siromašne đake.

Osim u Fondaciji, Milanka je pametno „dozirala“ svoja pojavljivanja u javnosti. U vreme uspona dinastije, uvek je bila uz Bogoljuba, uvek među viđenijim svetom na VIP gradskim žurkama, uvek tu, ali nikad u centru pažnje. Čak ni u druženju s porodicom Slobodana Miloševića nije preterivala – osim šturih podataka o nekoliko zajedničkih letovanja, o njenim odnosima s dedinjskom komšinicom Mirjanom Marković ništa se konkretno ne zna, iako legenda kaže da je 1996, pri susretu s Hilari Klinton, prvoj američkoj dami poklonila prevod jedne Markovićkine knjige. Zahvaljujući svemu tome, Milanka je godinama bila poznata „samo“ kao Bogoljubova supruga – uspešno je vodila Fondaciju, snimila je CD Bistrik sa starim srpskim pesmama, ali i sama je uporno ponavljala da su joj muž i deca prioritet. O pravom uticaju i pravoj Milankinoj snazi u to vreme se samo nagađalo: pričalo se da je upravo ona nagovorila Bogoljuba da 2003. obrije brkove i tako popravi svoj političko-poslovni imidž, da je upravo ona zaslužna što su njena i Bogoljubova deca sklonjena od javnosti, da upravo ona stoji iza nekih bitnih poslovnih poteza dinastije Karić.

Tek kada se Bogoljub politički angažovao, postalo je jasno da je njegova supruga ujedno i njegov glavni oslonac i izborni „adut“. Na bukvalno svim mitinzima i putovanjima tokom predsedničke kampanje 2004. godine pojavljivala se uz njega, a tom prilikom nije se štedelo na supružničkim poljupcima, zagrljajima i osmesima. Iako je uglavnom ćutala, već samo njeno prisustvo bilo je rečito – uz jasnu poruku „tu sam, uz njega sam“, Milanka je ličnim primerom pokazivala koliki značaj Karići pridaju porodici i porodičnom životu.

ZNA SE RED: I muški i ženski članovi familije Karić rado pominju kako se u njihovoj kući oduvek znalo „ko kosi, a ko vodu nosi“ i kako je u tome tajna njihovog uspeha. Otac Bogoljuba Karića, Janićije, to je možda najbolje ilustrovao pričom o vremenu kada su sva braća sa ženama živela pod istim krovom: „Rekao sam snajama da me sačekaju vedre i nasmejane kada dođem kući, a ja ću na poslu ostaviti sve probleme i neraspoloženje. Šalio sam se sa njima, a i one sa mnom, pa je u kući uvek bilo veselo. Znalo se po rasporedu da ponedeljkom jedna kuva, druga pere, treća čisti, a četvrta je slobodna da se posveti sebi. Svaka je nasmejana dočekivala goste. Jedino im nisam dozvoljavao da u kući zapale cigarete, jer ni ja ni žena nismo pušili.“ Za razliku od ostalih snajki, Milanka se nije previše osvrtala na te davne dane, ali nije se ni libila da obelodani detalje nekih karićevskih rituala koji još nisu izumrli: „U porodici Karić odgajen je kult bake Jefimije i sada roditelja Janićija i Danice. Svi mi ljubimo ruke dedi i babi, prvo sinovi, zatim snajke i sva deca i sve žene koje ulaze u našu porodicu. To je neko nepisano pravilo, znak poštovanja i uvažavanja. To je za mene sasvim normalno“, objasnila je jednom prilikom.

Baš kao što dolikuje „tihoj i finoj“ supruzi, Milanka nije prosipala „bisere“ po kojima je postao poznat njen suprug. Na sve njegove priče o razlozima zbog kojih Karići imaju prezime koje imaju, na sve pošalice o veličini njihovih genitalija i viceve o njihovoj muškosti, ona je ostajala nema. Nije se izjašnjavala o brakovima mlađih predstavnika familije koje Karići nisu odobravali, nije se mešala u porodične skandale, ćutala je o svemu izuzev o svom suprugu, porodičnoj slozi i dobročinstvu. Kako je u međuvremenu podosta uradila na sebi (vidno je omršavila, popravila šminku i očigledno konsultovala neke stiliste), Milanka je vremenom počela da važi za jednu od kultivisanijih predstavnica porodice Karić, u nekim krugovima čak i za „pravu damu“.

U tom smislu, čak ni početak kraja BK imperije krajem 2005. nije ništa promenio: ona uglavnom nije bila „prozivana“, pa se uglavnom nije ni javno oglašavala. Čak i u dokumentima o imovini Karića, koji su tada preplavili medije, njeno ime nije bilo previše upadljivo – zabeleženo je tada da je na nju zvanično registrovan samo stan površine 34 metra kvadratna u ulici Koste Glavinića. Naravno, sve to nikako ne znači da se Milanka nije „omastila“ zahvaljujući Bogoljubovim milionskim marifetlucima – to samo znači da je, baš kao i njen suprug, vodila računa o papirima, da se nije zaletala i na svoje ime registrovala silne vile i kompanije i da posle izbijanja skandala nije ishitreno nastupila.

Najsramotnija epizoda u karijeri Milanke Karić svakako je vest o njenoj navodnoj trudnoći u leto 2005. Baš u vreme najjačeg zahuktvanja svoje političke karijere, Bogoljub je na sva zvona i u svim medijima razglasio kako njegova 48-godišnja supruga nosi blizance. Malo potom, skrušeno je saopštio kako je Milanka „izgubila trudnoću“, a čitava stvar nikada nije do kraja razjašnjena – čaršija je zbog toga opravdano sumnjala da je u pitanju bio samo do tada nezabeleženi primer prikupljanja političkih poena i osvajanje simpatija birača koji „padaju“ na priču o beloj kugi i svetinji porodice. Ono što donekle opravdava Milanku jeste činjenica da se ona sama o toj trudnoći nije oglašavala, ni u vreme kada je još bila aktuelna, a ni posle. Ostalo je, naravno, nejasno zašto je uopšte dozvolila takvu zlouoptrebu sopstvene privatnosti.

IZLAZAK IZ SENKE: Tek pošto je BK carstvo već uveliko počelo da se raspada i pošto je Bogoljub u strahu od zatvora pobegao u nepoznatom pravcu, Milanka je prestala da bude samo žena koja prati moćnog supruga. Istina, teren joj je na neki način pripremio on sam – do tada uporno istican patrijarhalni, mačistički model života, Bogoljub je iznenada preformulisao baš početkom 2006. U intervjuu za „Glas javnosti“ iz januara te godine, on već otvoreno tvrdi kako se u njegovoj kući i te kako poštuju prava žena: „Srbi su dobri domaćini, a žene moraju imati apsolutno sva prava u društvu. Moja žena je prva položila vozački ispit u Peći zbog čega su mi mnogi zamerali. Jednom prilikom bio sam gost u kući jednog američkog senatora. Pitam ga gde mu je supruga, a on kaže da je u kuhinji. Pripašem kecelju i odem kod njegove lepe Italijanke da pravimo špagete. Posle toga, svi su nam se pridružili sa keceljama. Žena je kućni oslonac, ne krijem to.“

Pošto su se posle takvih teza i Bogoljubovog bekstva pojavili napisi o tome da on „komunicira jedino sa suprugom“ i da je „Milanka znatno jača, da ona odbija da se preda“, moglo se zaključiti da su pred Milankom Karić ozbiljni politički poslovi. Već u februaru 2006, dok su silna braća i potomci uveliko kupili pinkle, dopisnik „Večernjih novosti“ zatekao je Milanku u Vašingtonu gde je, kako je rekla, američkim kongresmenima pokušavala da objasni šta se dešava u „montiranom procesu protiv porodice Karić“. Posle te posete nije bilo međunarodnih reakcija, nije bilo navođenja konkretnih imena osoba s kojima se Milanka srela, nije bilo ničega što bi zaista potvrdilo njenu „diplomatsku“ aktivnost, ali je postalo očigledno da se najpoznatija snajka polako sprema da zameni muža. Ako ni u čemu drugom, ono u demagogiji i „rečenicama koje dobro zvuče“. Zabeležno je, naime, da je Milanka u Vašingtonu konstatovala kako „mi rezervnu zemlju nemamo“, kako „ne mogu da nas isteraju“ i kako ćemo „mi to rešiti“…

Pošto se u međuvremenu, osim Bogoljuba, Milanke i Dragomira, niko od Karića nije izjašnjavao o Mobtelu, BK televiziji i ostalim bolnim temama, pošto se niko od njih zapravo nije pojavljivao u javnosti, bilo je jasno da će upravo ovaj trojac biti glavni i u evenutalnoj izbornoj trci. Ili, tačnije, bilo je jasno da će nekom budućom kampanjom upravljati Bogoljub, da će Dragomir predstavljati „porodičnu slogu“, a da će glavna uloga biti poverena upravo – Milanki. S jedne strane, Dragomir je u startu ispao jer nikada nije bio previše vešt s rečima. S druge strane, bilo je jasno da u pričama o tome da Bogoljuba misli kako su ga „svi izdali“ ima i nešto istine: u intervjuima koje je davao s nepoznatih lokacija uglavnom nije pominjao nijednog člana svoje porodice izuzev Milanke.

Čak i ako sve te teorije ostavimo po strani, jasno je da je Milanka svakako bila najbolji mogući izbor – uvek racionalni Bogoljub nikako nije mogao da previdi činjenicu da će žena koja uporno i žestoko brani svog „oklevetanog“ muža prikupiti više glasova nego brat koji je i sam kompromitovan.

INDIRA, PELENE I PDV: Od svih pitanja koja se tiču karijere Milanke Mare Karić, najteže je odgovoriti na ona koja bi objasnila suštinu njene izborne kampanje. Naime, jedina konkretna stvar koju je ponudila biračima jeste ukidanje PDV-a na pelene, vakcine i svu bebi opremu. Sve ostalo samo je ponavljanje teza njenog supruga, uporna odbrana njegovog lika i dela i povremeno ponavljanje rečenica dobro poznatih iz nekih drugih kampanja. Tako, recimo, tu je teza o tome da „tajni centri kontrolišu političare tako što im prete otvaranjem kriminalnih dosijea“. Tu je (takođe dobro poznata) i priča o nelegalnoj privatizaciji: „Oni kontrolišu kapital, tako što su sav kapital koji su građani Srbije godinama stvarali prisvojili razbojničkom privatizacijom i novac od nje stavili na svoje račune u stranim bankama.“ Ovaj put, izostalo je drmusanje katanaca na kapijama zatvorenih fabrika, ali tu su optimističke poruke: „Istina se ne može sakriti“, „Narod ima energiju i veruje da postoji neko ko hoće i može da promeni stanje“, „Ekonomski jaka država može biti samo ako je privreda jaka“.

Na sva pitanja o razlozima za oduzimanje licence Mobtelu, o utaji poreza i drugim kriminalnim delima za koja je osumnjičen njen suprug, Milanka Karić za sada izbegava da odgovori. Umesto odgovora, ona po ko zna koji put nudi priče o tome kako je Bogoljub uspešan čovek, koji je „jedini na strani građana Srbije“ i koji je u politiku ušao „zbog nacionalnih i interesa države“. Što se tiče saradnje Karića s (podrazumeva se, kontroverznim) kosovskim biznismenom Ekremom Lukom, Milanka u „Poligrafu“ na TV B92 kaže: „Ekrem Luka je Pećanac, čovek koji je cenjen u tom gradu… poznanik naš, čak čovek koji je pomogao da se naši manastiri u Peći očuvaju, da ne dožive sudbinu drugih manastira.“ Ništa glatko ustupanje licence, ništa višemilionska šteta koja je time naneta Srbiji, samo patriotizam i bratstvo-jedinstvo.

Kad se sve to sabere i oduzme, čini se da Milankini nastupi mogu da osvoje samo politički totalno nepismene birače ili pak one koji su iz nekog razloga i dalje obožavaoci njenog supruga. Posle prvog šoka i impresije o „ženi koja ume lepo da priča“, svi ostali već posle nekoliko minuta lako zaključuju da u Milankinoj kampanji zapravo nema ničega – neko je možda naučio kako da prekine novinara, kako da usmeri intervju u željenom pravcu i kako da pošto-poto izgovori ono što je zacrtala, ali sve što ona izgovara najviše liči na pokvarenu ploču. Jedno te isto, pa ukrug.

Zanimljivo je da Milanka, baš kao i njen odbegli suprug, vrlo često zaboravlja gde živi i kako je donedavno živela – verovatno zbog toga i ima smelosti da procenjuje broj „gladnih usta“ u Srbiji, da tvrdi kako je u vreme „bivšeg režima“ svako mogao da zaradi koliko je hteo (samo je trebalo raditi, naravno) i kako „ovakav medijski mrak“ još nije zabeležen. Uprkos Milankinim naporima, čini se da ipak ima mnogo onih koji se još sećaju zajma za preporod Srbije, milionskih utaja poreza, kiparskih kompanija, luksuznih porodičnih proslava u vili „Jelena“, holivudskih porodičnih venčanja, rasipanja para u vreme kada je pola države bukvalno gladovalo, ukratko, svega onoga što je obeležilo biografiju nekada najbogatije srpske porodice. Naime, na osnovu ispitivanja javnog mnjenja, smatra se da su šanse PSS-a da pređe cenzus više nego minimalne i da se uspeh Bogoljuba Karića na predsedničkim izborima 2004. ne može ponoviti.

Kada su je novinari „Kurira“ pitali kako se snalazi u politici, Milanka Karić odgovorila je ovako: „Nikad nisam ni sanjala da ću se baviti politikom… I druge velike žene u svetskoj politici postale su ‘čelične ledi’ iz nevolje, nastavljajući i ostvarujući misiju i delo svojih muževa i spasavajući svoje zemlje kad su se našle u velikim neprilikama. Najvažnije je da imam u koga da se ugledam, od Margaret Tačer, Indire i Sonje Gandi do Hilari Klinton.“

Možda ovakva duhovitost nije u rangu Bogoljubove, ali u zimskoj sezoni, kad nema „prave“ zelene salate, čovek ipak mora nečemu da se nasmeje. Ili to Milanka ozbiljno misli?