Međuvreme

Turistička promocija Srbije na CNN–u: Namenska kartografija

Koliko god su se Ministarstvo trgovine, Turistička organizacija Srbije i marketinški stručnjaci CNN-a upinjali da privuku pažnju svetske javnosti, početak kampanje za promociju srpskog turizma zaokupio je pre svega one koji žive u Srbiji. Predstavljanje turističke ponude na CNN-u postala je glavna medijska, forumaška i kafanska tema, mada su se prva dva spota zajedničkog naslova – „Trenuci za pamćenje“, jedva mogla primetiti na programu ove globalne mreže, čak i ako biste proveli čitav dan zalepljeni za sliku tog kanala, jer su oni samo kap u nepreglednom moru informacija iz sveta i turističke ponude drugih zemalja.

U Srbiji je započelo dubinsko seciranje sadržaja spotova, od kojih jedan prikazuje prirodne lepote, a drugi kulturne vrednosti zemlje, kao da je reč o pitanju života i smrti: jedni su zapomagali što nema Guče, rakije, pršute, ćevapa, harmonika na uvce, preslica, vretena, šajkača i opanaka sa kljunom, dok drugi nisu mogli da dođu sebi što je izostavljen Egzit; nekome smetaju slike ptičurina i sasušene travuljine, mrtvih pejzaža, opšte beživotnosti i siromaštva…

Mada su se strasti sve više razbuktavale Turistička organizacija Srbije, predvođena nekadašnjim pomoćnikom ministra informisanja Aleksandra Vučića, Miodragom Popovićem, inače čovekom koji se svojevremeno nalazio na listi onih kojima je bio zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije, mirno je odgovarala na sve brojnije kritike o nejasnim porukama spotova i neautentičnim kadrovima, da su oni rađeni za svetsko, a ne za srpsko turističko tržište, i da su marketinški stručnjaci CNN procenili kakvi bi sadržaji mogli najviše da utiču na američko javno mnjenje. No, stvari se nisu mogle tako lako zabašuriti, pa su pojedini čitaoci počeli da opsedaju redakcije dnevnih listova primedbama kako se jedna crkvica koja je prikazana u spotu nalazi u Rumuniji, preko puta poznatog dunavskog izletišta Hajdučka vodenica. Zatečen krupnim propustom, Popović je objašnjavao kako nema ništa loše u tome što se crkva nalazi na drugoj strani Dunava, s obzirom na to da je pola reke naše, i da se taj prizor nije mogao zamagliti.

Još od prvih najava za kampanju koja će koštati pola miliona evra, govorilo se da je snimke načinio LPT publicis, i da su put od dvanaest sati sirovog materija do finalne verzije prevalili ljudi iz CNN-a, ali je odmah nakon toga otkriveno da je taj materijal snimljen mnogo ranije za jednu drugu namenu. Agencija Publicis angažovana je svojevremeno za izradu četiri promotivna filma o turističkoj ponudi Srbije, ali njima niko nije rekao da će taj materijal biti korišćen za promociju srpskog turizma na CNN-u. Već se i ovlašnim upoređivanjem starih spotova Turističke organizacije Srbije sa promotivnim materijalom CNN-a može primetiti da su neki prizori potpuno identični. Možda je u pitanju i puka slučajnost, ali je teško poverovati da je neko u dalekoj zemlji Americi iz višesatnog, sirovog materijala koji je prvi put video na montažnom stolu, sasvim nasumice odabrao potpuno istovetne kadrove šuma, znamenitih manastira ili balona za letenje, koji se mogu videti na ranijim filmovima. S obzirom na to da je Miodrag Popović iznašao obrazloženje zbog čega je prisvojena rumunska novosagrađena crkva, bez obzira na ovdašnje manastire iz srednjeg veka, sigurno bi mogao da objasni podudaranje pojedinih segmenata starog i novog materijala, jer to rađa sumnju da su neki delovi spotova kreirani pre nego što su krenuli preko okeana, a da je za montažu bačeno 100.000 evra.

Čak i da se zatvore oči pred tim što se LPT publicis ogradio od onoga što je prikazano na CNN-u, i da je Luna-TBWA zahtevala da se sa promotivnih spotova ukloni logotip „Serbia“, koji je ova agencija napravila ranije za štampane publikacije Turističke organizacije, ostaje pitanje zašto je sklopljen ugovor sa CNN-om bez javnog tendera kada, prema Zakonu o javnim nabavkama, za svaki posao vredniji od dva miliona dinara mora da se raspiše oglas, i da se između (najmanje) tri ponude, izabere najpovoljniji partner.

Sl. Kostić

Pravosuđe: Šargarepa za kraj

Ministar pravde u odlasku Zoran Stojković dao je u finišu izborne kampanje malo podstreka kolegama iz struke obećavši im bolje uslove rada i povećanje standarda u 2007. godini. Svestan da bez dobre materijalne potpore sudovi teško mogu da se izbore sa nagomilanim predmetima i da bez zgrada sudovi teško postoje, Stojković je na otvaranju „mešovite zgrade pravosuđa u Jagodini“ – gde su smešteni tužilaštvo iz kog je potekao aktuelni okružni javni tužilac u Beogradu Milovan Božović, sud za prekršaje i odeljenje Trgovinskog suda u Kragujevcu – rekao da će plate u pravosuđu biti povećane za 38 odsto, čime bi se stvorili uslovi za komotniji rad „nosilaca pravosudnih funkcija“. Ministar je takođe rekao da će država podići plate ali, pripretio je on, za uzvrat očekuje da sudije i tužioci bolje i više rade, da pokažu bolje rezultate inače će da leti perje.

Za vreme njegovog mandata, inače, ako je reč o platama, one su „upolovljene“ u odnosu na rast plata koji je zabeležen kod „nosilaca funkcija u zakonodavnoj i izvršnoj sferi“. Čak je predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero više puta prošle godine gotovo vapila upozoravajući na katastrofalnu materijalnu situaciju u srpskom pravosuđu, na loše uslove rada, na nedostatak osnovnih stvari, što sve proizilazi iz nepostojanja posebnog „pravosudnog budžeta“. Pred kraj prošle godine, na primer, sudovi u Srbiji su dugovali milione dinara na ime neisplaćenih naknada za branioce po službenoj dužnosti. S druge strane, prihodi koje država „ostvaruje“ na sudskim šalterima idu u budžet, pa se onda deo vraća u sudove za njihove potrebe.

Istina je da je potrebno vreme da se u sudstvu osposobe i zaposle ljudi koji će se baviti samo budžetima, ali reforme u tom pravcu nisu odmakle od deklarativnog slaganja „učesnika u procesu“. Činjenica je da reforme u pravosuđu idu sporo i da to nije oblast u kojoj promene mogu odmah da se uoče, ali sem donošenja Strategije reforme pravosuđa (uzgred, pitanje je da li bi se došlo i do tog teksta bez učešća i insistiranja Svetske banke) i izmene seta zakona, te pripreme novog seta iz oblasti građanskog prava, ništa više nije urađeno. O poziciji pravosuđa u Srbiji govori i to da Vrhovni sud obitava u smešno maloj zgradi kraj britanske ambasade za koju niko i ne zna da je najviša pravosudna instanca u Srbiji, gde sudije nemaju salu za sednice, a od sređivanja zgrade u Nemanjinoj 9 za sada nema ništa. Za tri godine svog mandata u Vladi Srbije, Stojković nije uspeo da obezbedi četiri zgrade za četiri apelaciona suda (u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu), ali je više puta insistirao na ukidanju Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu i najavljivao Posebna odeljenja u Okružnim sudovima pomenutih gradova.

R. V.

Donacija: Milion dolara

Zahvaljujući rezultatima internet i SMS glasanja, beogradski Dom omladine dobio je milion dolara iz američke donacije koji će biti utrošeni na renoviranje ove ustanove. Drugi ponuđeni projekat – nabavka specijalnog vozila za masovne nesreće – s kojim je participirala Hitna pomoć, moraće da sačeka. Prema rezultatima glasanja na internetu, koje je završeno 15. januara u podne, od 64.272 posetioca sajta Grada Beograda za Dom omladine glasalo je 52,87 odsto, a za nabavku novih vozila za Hitnu pomoć 47,13 odsto. Iako je tokom mesec dana, koliko je glasanje trajalo, Dom omladine na internetu svakodnevno imao prednost od nekoliko procenata, u glasovima koji su stizali preko SMS-a većinu je dobio u poslednjem trenutku (neposredno pre isteka roka za glasanje stiglo je preko hiljadu poruka). Prema nezvaničnim podacima, Hitna pomoć dobila je 1529, a za Dom omladine 1752 glasa. Glasanje je završeno porukom koja je stigla sa 065 mreže. Ovo je prvi projekat za renoviranje Doma omladine koji je odobren u poslednjih 20 godina. Direktor Doma omladine Milan Lučić kaže za „Vreme“ da će prilikom renoviranja prioritet biti Velika sala „koja se nalazi u katastrofalnom stanju“, holovi, klimatizacija i elektroinstalacije. Uređivanje fasade, što je finansijski zahtevniji poduhvat, doći će na red drugom prilikom. Pošto je projekat rekonstrukcije gotov, u Domu omladine su spremni da raspišu tender već za desetak dana i u tom slučaju radovi bi trebalo da počnu već u maju. Iako je izgubila u glasovima, Hitna pomoć, što se Doma omladine tiče, neće ostati zaboravljena. „S obzirom na to da je Hitna pomoć vrlo korektna prema nama i da imaju razumevanje, deo prihoda od svih komercijalnih koncerata (koje ne finansira Skupština grada), koji se u naredne dve godine budu održavali u Domu omladine, biće uplaćeni na račun Hitne pomoći“, kaže Lučić. Prema njegovoj proceni, to bi bila čak trećina prihoda.

Izbori: Seksualne manjine

Tačno nedelju dana pre izbora, u prostorijama Medija centra održan je skup o položaju pripadnika seksualnih manjina u Srbiji. Skup je upriličila nevladina organizacija Gej-strejt alijansa (GSA) i to je prvi put da su se na jednoj panel diskusiji sa gej tematikom našli i predstavnici stranaka koje su zauzele stav o zakonskom regulisanju položaja seksualnih manjina. Iako su na učešće u skupu bili pozvani predstavnici svih relevantnih političkih partija, tj. onih za koje se da pretpostaviti da će posle 21. januara ući u parlament, odazvali su se predstavnici samo tri stranke – koalicije LDP-GSS-SDU-LSV, Demokratske stranke i G17 plus. „Srpski pokret obnove je odmah odbio da prisustvuje, Socijalistička partija Srbije je obećala da će poslati Branka Brankovića koji se nije pojavio, dok su se Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije ustezale do poslednjeg trenutka i na kraju obe izostale“, kaže za „Vreme“ Boris Milićević iz GSA. Navodeći samo neke od primera diskriminacije osoba istopolne seksualne orijentacije, Milićević je podsetio da se organizacije koje okupljaju pripadnike seksualnih manjina zalažu za donošenje opšteg zakona protiv diskriminacije svih građana Srbije, bez obzira na to da li su diskriminisani zbog svoje rase, vere, invalidnosti ili seksualne orijentacije i ističe da je, pored donošenja zakona, važna i njegova primena. Prema njegovim rečima, članica predsedništva G17 plus Snežana Stojanović-Plavšić iznela je stav da bi ova stranka podržala registrovanje istopolnih zajednica, ali ne i sklapanje istopolnih brakova, niti pravo takvim parovima na usvajanje dece. Predstavnici koalicije oko LDP-a i Demokratske stranke su bili manje konkretni – ukazali su na potrebu donošenja zakona o zabrani diskriminacije koji bi u sebi uključivao i mehanizme zaštite ljudskih prava gej populacije.

Fazoni i fore

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković u susretima s kolegama iz sveta poslednjih dana vraća se slikovitom jeziku pomalo neuobičajenom u diplomatiji.

Posle susreta sa švedskim kolegom Karlom Biltom, osvrćući se na mogućnost da rešenje statusa Kosova bude neka vrsta kontrolisane nezavisnosti, Drašković je to uporedio s trudnoćom. „Ne znam čemu svi ti pridevi da bi se sakrila suština. Trudnoća je trudnoća, pa bila prosta trudnoća ili kontrolisana, nadgledana trudnoća, na kraju krajeva rodi se dete u oba slučaja.“

Nekoliko dana ranije, posle predavanja na Fakultetu političkih nauka, slovenačkom ministru spoljnih poslova Dimitriju Rupelu postavljeno je i pitanje njegovog iskustva sa zakonom koji Slovencima omogućava sklapanje gej brakova. „Nemam tih iskustava“, odgovorio je Rupel uz eksploziju smeha, na koju se ministar Drašković nadovezao konstatacijom da „naučno još nije dokazano da dva muškarca mogu da rode dete, ali se u celom svetu na tome intenzivno radi“.

Za razliku od pomenutih opaski, ministar Drašković je napravio lapsus posle susreta s Karlom Biltom, kada je Scipionu Afrikancu mlađem pripisao Katonov slogan da Kartagina mora biti razorena. „I ja, o čemu god da pričam, govorim da Srbija ne sme biti razorena“, rekao je Vuk.

Pesma

Grupa Beogradski sindikat uputila je Pokretu snaga Srbije oštro protestno pismo u kome upozorava stranku i sledbenike Bogoljuba Karića da prestanu da zloupotrebljavaju njihove pesme na svojim predizbornim skupovima. U PSS-u su se izvinili „ako je došlo do greške“, a šef izbornog štaba PSS-a Milan Stevanović tvrdi da ne zna da je na njihovim predizbornim skupovima emitovana bilo koja pesma pomenute grupe i da osim pesme Srbijo, majko i jednog kola ova stranka ne pušta nikakvu drugu muziku.

Priznanje

Bosanski Srbin Dragan Zelenović priznaće krivicu za mučenje i silovanje muslimanskih žena u Foči u proleće 1992. godine. Sudija Haškog tribunala Alfons Ori izjavio je da je Zelenović, koji je najpre negirao, pristao da prizna krivicu po sedam tačaka optužnice, a da će tužioci, zauzvrat, odustati od preostalih sedam optužbi. Zelenović je optužen za mučenje i seksualno zlostavljanje muslimanskih žena, koje je u aprilu 1992. sa drugima nezakonito držao na više lokacija u gradu. Kao jedan od najtežih zločina, u optužnici se pominje grupno silovanje 15-godišnje devojčice.

Skener

Ministar odbrane Zoran Stanković pustio je 15. januara u rad najsavremeniji skener u Institutu za radiologiju Vojnomedicinske akademije. Skener je koštao 88 miliona dinara, a pomoću ovog aparata moguće je snimiti sve organe u tri dimenzije. Jedna od najznačajnijih karakteristika je što pregled traje desetak sekundi čime je moguće brže postaviti dijagnozu i pregledati veći broj pacijenata.

Udžbenici za slabovide

Prvi put u istoriji domaćeg školstva pripremljene su zbirke iz srpskog jezika i matematike za polaganje kvalifikacionih ispita za upis u srednje škole na Brajevom pismu. Zahvaljujući tim zbirkama slepa i slabovida deca moći će ove godine bez problema da se pripreme za polaganje kvalifikacionih ispita. Zbirka zadataka iz srpskog jezika već je pripremljena i uskoro bi trebalo da se nađe u prodaji, a zbirka iz matematike biće gotova za mesec dana. U Srbiji trenutno samo 18 slepih učenika pohađa redovne srednje škole.

Broj nedelje

Štampanje glasačkih listića 11. januara privremeno je obustavljeno zbog „tehničkih grešaka“. Izrada je prekinuta nakon što je odštampano 367.460 listića, na kojima je primećena tehnička greška u nazivima izbornih lista broj 9 i 19. U nazivu izborne liste broj 9, Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) – dr Jovan Krkobabić i Socijaldemokratska partija (SDP) – dr Nebojša Čović, nisu bile napisane skraćenice naziva partija podnosilaca liste, a u nazivu izborne liste 19, Koalicija Mađarska sloga – Andraš Agošton – Pal Šandor, nije bila napisana reč koalicija.

Lutalice

Na beogradskim ulicama registrovano je 4500 pasa lutalica, a u privatnim azilima smešteno je svega 1500 napuštenih životinja. Kako bi smanjila broj životinja, gradska vlada narednih godina planira izgradnju novih prihvatilišta. Dok se novi objekti ne izgrade, nastaviće se sa sterilizacijom i vakcinacijom životinja.

Trudnički kodeks

Na beogradskom Trgu Republike 15. januara potpisan je prvi kodeks za ponašanje prema trudnicama kojim su definisana osnovna moralna i civilizacijska načela ophođenja prema budućim majkama. Predviđeno je da one imaju apsolutni prioritet pri dobijanju usluga, ali i da ne budu diskriminisane prilikom zapošljavanja i izložene pritiscima na poslu. Tekst kodeksa koji je neobaveznog karaktera biće istaknut u vozilima GSP-a Beograd, ali i u javnim ustanovama čiji je osnivač grad. Na svim vozilima GSP-a Beograd biće izlepljene nalepnice sa natpisom „Prednost trudnicama“, a nastaviće se i akcija započeta 1. septembra prošle godine, kojom svaka trudnica uz kupljenu kartu za prevoz dobija bedž „Ovo je moja mama“.

Poklon vukovcima

Najbolji učenici iz Inđije prošle nedelje obradovani su sa 120 računara i operativnim sistemom Windows XP. Za nosioce „Vukove diplome“ opština Inđija obezbedila je računare dok je softver u ukupnoj vrednosti od 18.000 evra poklonila kancelarija Majkrosofta u Srbiji. Objašnjavajući da je podrška mladim ljudima jedna od kontinuiranih aktivnosti ove kompanije sa ciljem podizanja informatičke pismenosti u Srbiji, Dejan Cvetković, direktor kancelarije Majkrosofta u Srbiji, poželeo je „vukovcima“ da što više koriste ove računare, da ih što brže prerastu, „čak i da ih pokvare, a ako ih ne pokvare, da ih potom predaju mlađima od sebe jer će im trebati još brži, bolji i kvalitetniji“.

Crveni kristal

Četrnaestog januara stupio je na snagu Treći dopunski protokol uz Ženevske konvencije iz 1949. godine kojim se uvodi crveni kristal, još jedan znak zaštite pored već postojećih znakova – crvenog krsta i crvenog polumeseca. Cilj Trećeg protokola je bolja zaštita onih kojima je zaštita potrebna, bez obzira na to da li je reč o korisnicima humanitarne pomoći ili onima na kojima je da pomoć pruže. Treći protokol je usvojen većinom glasova država koje su učestvovale na diplomatskoj konferenciji održanoj u decembru 2005. u Ženevi. Dvadeset deveta Međunarodna konferencija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, održana u junu 2006, unela je izmene u Statut Pokreta ne bi li dodatni znak zaštite bio u njega inkorporiran. Protokol su do sada potpisale 84 države (među njima i Srbija), a devet država ga je i ratifikovalo. Srbija još uvek nije.

The Burning Crusade

U ponedeljak uveče četiri ComTrade šopa, u Novom Sadu i Čačku, i dva u Beogradu, bili su centar igračkog sveta u Srbiji, ali i predmet znatiželjnih pogleda brojnih prolaznika. U ponoć između 15. i 16. januara počela je prodaja prvog dodatka (add-ona) za World of Warcraft, pod imenom – The Burning Crusade. ComTrade šop je jedini u Beogradu, Novom Sadu i Čačku imao ekskluzivno pravo da počne sa prodajom u ponoć, i kao takav bio je jedino mesto gde se ova igra juče mogla kupiti.

Tokom noći svaku od prodavnica posetilo je u proseku oko sto pedeset kupaca, a skoro svi među njima odmah su nakon kupovine taksijem pohrlili kući ili u KGB na LounchParty kako bi se što pre logovali na servere i isprobali svoje nove virtuelne junake. World of Warcraft je, inače, trenutno jedna od najpopularnijih igara na svetu koja se igra isključivo putem interneta, i beleži izuzetne rekorde prodaje. Pre samo nedelju dana probijena je granica od osam miliona prodatih kopija.