Ahtisari na Ist Riveru

Članicama Saveta bezbednosti UN-a dostavljen je 15. marta Sveobuhvatni predlog za status Kosova, a generalnom sekretaru UN-a Ban Ki Munu mnogo konkretnije propratno pismo specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, u kome se kaže da status Kosova treba da bude nezavisnost, nadgledana od međunarodne zajednice, u početnom periodu. Ahtisari u tom pismu navodi da je to jedina održiva opcija za Kosovo, a da reintegracija u Srbiju nije ostvariva opcija, da autonomija Kosova unutar granica Srbije nije održiva, da povratak srpske vlasti nad Kosovom ne bi bio prihvatljiv za preovlađujuću većinu na Kosovu.

Generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun je u pismu predsedavajućem Saveta bezbednosti podržao Predlog specijalnog izaslanika.

Sveobuhvatni predlog je u međuvremenu preveden na francuski, španski, ruski, arapski, kineski, srpski i albanski jezik, i dostavljen članicama Saveta bezbednosti. Pismo Ki Munu nije prevedeno na te jezike što možda znači i da neće biti razmatrano, ali će njegov duh biti prisutan, kad se povede reč o Sveobuhvatnom planu koji se inače u nekoliko detalja razlikuje od plana koji je pregovaračima predstavljen 2. februara, ali to ne menja suštinu. U prvom članu opštih principa dodata je, na primer, odredba prema kojoj Republika Srbija i Kosovo treba da formiraju mešovitu komisiju zaduženu za olakšavanje međusobne saradnje i razvijanje dobrosusedskih odnosa. Pored ranije utvrđenih zvaničnih jezika, srpskog i albanskog, u novom predlogu dodata je odredba da na opštinskom nivou kao zvanični jezici mogu biti korišćeni i turski, bošnjački i romski jezik…

SAVET BEZBEDNOSTI: Datum sednice Saveta bezbednosti, na kojoj će specijalni izaslanik lično predstaviti svoj plan, treba da bude određen posle sastanka Kontakt grupe, zakazanog za 28. i 31. mart u Londonu, na kojem će predstavnici SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije i Rusije voditi raspravu o pregovaračkom procesu i Predlogu specijalnog izaslanika. Po nekim najavama, Ahtisari neće prisustvovati tom sastanku Kontakt grupe, a po nekim procenama relativno i nizak nivo (politički direktori za Balkan) za sebe govori o ishodu.

Britanci koji preuzimaju predsedavanje SB-om požuruju. Postoji i mogućnost da sednica SB-a bude odložena za drugu polovinu aprila, a da za to vreme zapadne sile nastave intenzivne konsultacije s Moskvom.

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je u utorak 27. marta u Moskvi rekao da je još rano da se kaže kako će ko glasati na sednici SB-a, a najavio je da će Rusija insistirati da se objektivno, bez nametanja i jednostranih ocena, razjasni ko je i kako ispunjavao Rezoluciju 1244. Izrazio je sumnju u to da će se bez saglasnosti obeju strana postići suštinski ciljevi kao što su stvaranje multietničkog društva i ispunjavanje standarda na Kosovu.

Rusko ministarstvo inostranih poslova je, u međuvremenu, objavilo dokument „Pregled spoljne politike Rusije“, u kome se upozorava da niz ruskih partnera koji učestvuju u rešavanju kosovskog pitanja smatra da nezavisnost nema alternativu, čime povlađuju zahtevima kosovskih Albanaca i zalažu se za nametanje statusnog rešenja Beogradu, što Moskva ocenjuje kao unošenje napetosti. Kaže da u slučaju nametanja jednostranog rešenja za Kosovo, Rusija neće u Savetu bezbednosti UN-a podržati varijantu koja sa sobom nosi ozbiljne negativne posledice za regionalnu i međunarodnu stabilnost. Ocenjuje se da stvaranje nezavisne kosovske države preti ozbiljnim komplikacijama za stabilnost u Evropi.

RUSKE NAOČARI: Do sada je u zapadnim agencijskim izveštajima i analizama Kosovo tretirano kao najlakše rešiv od aktuelnih svetskih problema, a najava ruskog protivljenja povezivana je uglavnom sa srpsko-ruskim tradicionalnim odnosima i uglavnom je podvlačena razlika između izraza „neće podržati“ i „staviti veto“.

Izgleda da taj problem, posmatran kroz ruske naočari, ipak izgleda dublje – i bliže.

Pošto je američki državni podsekretar Berns izjavio da SAD nikada neće prihvatiti da rešenje za Kosovo bude presedan za druge slične slučajeve u svetu, a pre svega u Moldaviji i Gruziji, ambasador Ruske Federacije pri Evropskoj uniji, Vladimir Čizov kratko je poručio: „Biće presedan, ali ne zato što smo mi to želeli!“

U pomenutom dokumentu ruskog MIP-a se naglašava da svi konflikti, bilo na Kosovu, na Kipru, u Zakavkazju ili Pridnjestrovlju, treba da se rešavaju postizanjem saglasnosti među stranama pošto samo tako rešenje donosi stabilnost. Usput se kaže i da politika rukovodstva Gruzije sa Mihailom Sakašvilijem na čelu počiva na etničkom nacionalizmu, da se koristi podrškom niza zapadnih zemalja, pre svega SAD, a da je usmerena na rušenje postojećih pregovaračkih i „mirovnih fomrata“, što komplikuje situaciju. Uz to se ukazuje i na to da je proces teritorijalno-političkog formiranja Palestine izmakao kontroli međunarodne zajednice, što je jedan od ključnih faktora zašto nije rešen arapsko-izraelski konflikt…

U međuvremenu, Vašington pokušava da dobije uverenje da je EU, koja treba da preuzme upravljanje Kosovom, jedinstvena u podršci Ahtisarijevom planu. Jedinstvo EU-a oko Kosova će, prema rečima Olija Rena, komesara EU-a za proširenje, biti jedna od glavnih tema i neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU-a 30. i 31. marta u Bremenu.

Američki podsekretar za politička pitanja Nikolas Berns boravi u Briselu, odakle su se visoki predstavnik EU-a Havijer Solana, komesar za proširenje EU-a Oli Ren, i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer složili s Bernsom, podržali Ahtisarijev plan, složili se da je Kosovo jedinstven problem u svetu, da nema podele Kosova, da novu rezoluciju o Kosovu treba doneti što pre i da nema mesta za nove pregovore, ni za nove pregovarače.

Francuski ministar spoljnih poslova Filip Dust-Blazi u međuvremenu izjavljuje da je za UN došao čas da usvoji odluke iz Ahtisarijevog plana, ali što se prognoze ishoda tiče, evropski predstavnici su manje određeni: Shefer se nada da će rešenje u Savetu bezbednosti pre ili kasnije biti pronađeno, a više bi voleo da bude pre nego posle; Solana ocenjuje da se predstavljanjem Ahtisarijevog dokumenta u Njujorku završava jedan deo procesa, ali da proces ide dalje i da mora biti okončan u – kontekstu Saveta bezbednosti.

Berns je u odvojenim telefonskim razgovorima predsedniku Borisu Tadiću i premijeru Vojislavu Koštunici preneo da Srbija treba da računa da će rezolucija SB-a o Kosovu biti usvojena u aprilu ili početkom maja, da se administracija u Vašingtonu protivi novim pregovorima i izboru novog pregovarača, ali je dodao kako Amerikanci žele da imaju niz diskusija (?) sa srpskim vođama i da žele da slušaju njihove ideje. Desilo se to da se razgovor odvijao nekoliko dana pošto je ovde obeležena godišnjica početka NATO bombardovanja Srbije 1999, pa je Koštunica posle u izjavi Tanjugu podsetio i na to da je NATO bombardovao Srbiju bez odobrenja Saveta bezbednosti i da je odgovornost za to ove vojne alijanse dovoljno velika i za prošli i za ceo ovaj vek.

BEOGRAD NA ŽICI: Berns je iz Beograda preko žice mogao da čuje reči neslaganja sa odlukom Stejt departmenta da podrži Ahtisarijevu preporuku.

Predsednik Srbije Boris Tadić je poručio da je za Srbiju neprihvatljiv bilo kakav oblik nezavisnosti Kosova i Metohije.

Premijer Koštunica je Bernsu u telefonskom razgovoru ponovio da je Srbija odbacila Ahtisarijev predlog zato što se s tim predlogom suštinski krše Povelja UN-a, Ustav Srbije i međunarodno pravo i zato što podržava interese samo jedne, odnosno albanske strane, te da pokušaj otimanja Kosova predstavlja akt pravnog nasilja.

Koštunica potom izjavljuje: „Ruski veto u Savetu bezbednosti na plan Ahtisarija da se rasparča Srbija, da se samovoljno prekroje naše državne granice, i veto Rusije na brutalno otimanje 15 odsto srpske teritorije, ima u najdubljem smislu istorijski značaj za Srbiju i srpski narod.“ Po originalnoj verziji, u prvi mah nije bilo sasvim jasno da li je prezent „ima istorijski značaj“ apel ili konstatacija na osnovu nečega što premijer zna. U izbornoj kampanji on se, inače, pozivao na izvesna obećanja Vladimira Putina. U citatu u listu „Izvestija“ i agenciji RIA Novosti koristi se, međutim, potencijal („имело бы“, bi imalo istorijski značaj) i to pod naslovom „Srbija moli Rusiju da prihvati istorijsko rešenje za Kosovo“.

Govori se u tom kontekstu o diplomatskoj ofanzivi Beograda. Predsednik Tadić je najavio je da će pisati šefovima država članica SB-a i izraziti potrebu za kompromisnim rešenjem i nastavkom pregovora.

Ministar spoljnih poslova Vuk Drašković je po završenoj poslednjoj rundi pregovora u Beču, 10. marta, uputio pisma šefovima diplomatija SAD, Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije, Italije i Nemačke, visokom predstavniku EU-a za spoljnu politiku i bezbednost Havijeru Solani, komesaru EU-a Oliju Renu i generalnom sekretaru NATO-a Japu de Hop Sheferu.

Najavio je da će u Indoneziju, Maleziju, Katar i Kuvajt uskoro otputovati Rasim Ljajić u svojstvu specijalnog izaslanika predsednika Srbije, dok će pomoćnik ministra spoljnih poslova Rajko Bogojević, u svojstvu specijanog izaslanika premijera Srbije, posetiti Južnoafričku Republiku, Kongo i Ganu. Prošle nedelje delegacija Srbije bila je u diplomatskoj misiji u Moskvi.

Prema nekim najavama Koštunica treba govori na sednici SB-a UN-a. On je već izrazio uverenje da će Ahtisarijev predlog u Savetu bezbednosti propasti i da će to otvoriti vrata za novi pregovarački proces sa novim posrednikom…