Prodanov Bačika,
šampion „17. svetskog prvenstva u tucanju vaskršnjim jajima“ u Mokrinu, posle pobede:
„Dajte na pozornicu svirce da se zna da je Bačika konačno postao svetski prvak. Imam sinove šampione, a evo i baba je dočekao da se okiti titulom. Pokazalo se da timski rad sinova i mene ne može niko da savlada. Svako od nas pregledao je najmanje 10.000 jaja, a na Veliki petak ofarbali smo više od 200 komada. Pobedničko jaje pronašli smo u našoj staroj bazi u obližnjem selu Potklokanj u kokošinjcu porodice Ivetić. Zahvaljujem Bogu što mi je podario ovako lepe trenutke. Veče uoči Vaskrsa u crkvi sam se pomolio Isusu Hristu da mi omogući pobedu!“
(„Glas javnosti“)
Jelena Tinska,
nekada balerina i pisac, sada blogerka, piše o proteklom prazničnom vikendu:
„Ja pišem o jučerašnjoj koloni pred Beogradom koja je bila duga četiri kilometra. O koloni onih koju su proveli svoje Uskršnje praznike u svojim rodnim mestima. Gradićima i selima. I selendrama. Uvek je Beograd pust pred Uskrs, pred Božić itd. Beograđani tada mogu na miru da šetaju svojim gradom. Šačica Beograđana koji su u Beogradu rođeni. Kojima su tu rođeni i dedovi i pradedovi. I koji nemaju nikoga na selu ili u nekom drugom gradu, jer je njihov rodni grad Beograd.
(…)
Pred Novim Sadom juče nije bilo kolone. Novosađani su Uskrs slavili u svom gradu. Možda zato ja već četiri godine i živim ovde iako sam rođena Beograđanka.“
(„Press“)
Anabela Basalo,
„Plejbojeva“ zečica, ali i književnica, u svom blogu skromno primećuje:
„U redu, pomislila sam, nije loše ako me tako žene vide. Kaže se da žena vredi onoliko koliko ima muškaraca oko sebe. Nije prvi put da moj ljubavni život drugim ljudima izgleda kao na filmu. Misle da sam lepa, seksi, otvorena i slobodna, a samim tim i privlačna. Uz sve to, književnica sam i moje ime već svako prepoznaje. Skoro svako… Jednom sam čula i ovaj komentar koji je brat uputio sestri:
‘Ti se žališ što nemaš dečka, ali nema ga ni Anabela Basalo. Kad je ona sama, onda ne vidim što ti kukaš!’
Interesantno, zar ne?“
(„Press“)
Siniša Mihajlović,
fudbaler, trener i otac, dobio je šesto dete i kaže:
„Sjajan je osećaj kad ponovo postaješ otac, deca su čovekovo najveće bogatstvo i nikad ih nije dosta. U mojoj porodici dugo se vodila polemika kako će se mališa zvati. Na kraju smo se usaglasili oko imena i izabrali Nikolas po mojoj krsnoj slavi Svetom Nikoli. Emotivno sam ispunjen i polako pravim svoj mali fudbalski tim. Za sebe mislim da sam dobar otac! Sa klincima imam odnos pun uzajamne ljubavi, poverenja i respekta. Ne ljutim se često na decu, možda jednom u tri godine.“
(„Press“)
Jova Radovanović,
novinar „Politikinog zabavnika“, „proteklog petka zadivio je gledaoce RTS-a, ali i organizatore kviza ‘Visoki napon’ jer je uspeo da pobedi bez ijedne greške i osvoji više od 1.300.000 dinara“, otkriva šta namerava sa novcem:
„Od osvojenog novca planiramo da porodično odemo na letovanje, jer nismo bili deset godina, s obzirom na to da živimo od dve novinarske plate. Ono što ostane potrošićemo na renoviranje stana, a stariji sin već planira kupovinu automobila.“
(„Press“)
Aleksandar Karakašević,
evropski šampion u stonom tenisu, priča o pobedi na Evropskom prvenstvu mešovitih parova sa poznatom sportistkinjom Rutom Paskauskene:
„Mada je u trećem mesecu trudnoće, Ruta je došla na turnir da bi me ispoštovala, bez obzira na to što su joj lekari savetovali da ne igra. Kada smo osvojili titulu i počeli slavlje, ponudio sam joj piće, koje je odbila otkrivši mi da očekuje prinovu. Nisam mogao da verujem, jer je igrala besprekorno i ne znam da li bismo osvojili titulu da nije bilo nje.“
(„Story“)
Ivana Škorić,
manekenka, po drugi put u drugom stanju, govori o tome kako je priželjkivala da njena devojčica nasledi njene oči i ten:
„Uvek su mi se više dopadali crni muškarci i bilo bi bez veze da dečak bude bled i plav a devojčica tamna. Ja sam Andrei dala ime, a pošto mi se ostvarila želja da nasledi moj lik, dogovorili smo se da Edin bira ime za drugo dete. Do sada je sve moje predloge odbio, doduše bili su pomalo neuobičajeni. Ipak, sinu ćemo dati srpsko ime. Kad smo planirali drugo dete, potrudili smo se da se beba rodi u horoskopskom znaku koji mi odgovara.“
Kada se Ivana porodi, porodica će neko vreme ostati u Beogradu:
„Dok se Andrea nije rodila, Atina nam je u potpunosti odgovarala. Oboje smo preko nedelje imali obaveze, a vikendom izlazili. Grčka prestonica je savršen grad za mlade, ali za porodicu je idealan Beograd. Dok sam sa Andreom bila trudna, živeli smo u francuskoj pokrajini Bretanja. Jedva sam izdržala, jer niko ne govori engleski, pa nam je komunikacija bila otežana.“
(„Story“)
Radoš Bajić,
glumac i reditelj, priča kako je Suzana Mančić dobila ulogu u seriji koju je režirao „Selo gori, a baba se češlja“:
„Moja ideja je bila da u zatvorenu seosku sredinu uvedem osobu koja podseća na Katrin Denev. Nažalost, u Srbiji nema glumica kakve su nekada bile Beba Lončar ili Olivera Katarina, od kojih je u svakom slučaju zastajao dah, pa sam dugo tražio osobu koja će moći da dočara taj lik. Predlog da to bude Suzana dala je moja žena Milena, a ja sam ga posle dugog razmišljanja prihvatio.“
(„Story“)
Jelena Petrović,
supruga muzičara Aleksandra, poznatijeg kao Aca Seltik, priča o njihovoj veridbi:
„Verili smo se posle samo pet meseci zabavljanja, 13. marta 2001. godine. Bili smo u samom centru grada, veoma elegantno obučeni, što je bilo jako neuobičajeno za nas, a tačno u devetnaest časova Aca mi je stavio prsten u ruku.“
(„Story“)
Danijela Vranić,
„kraljica splavova, atraktivna umetnica“, iz rodnog Valjeva doselila se u prestonicu i promenila na desetine stanova, a sada živi na Zvezdari:
„Živela sam u gotovo svim delovima grada, ali najviše volim ovu lokaciju. Ovde sam došla kad je tu bilo malih kuća i samo jedna nova zgrada u kojoj sam se ja nastanila. Kako se koja višespratnica gradila, ja sam se selila u nju, tako da mi je ovo već treći stan u ovoj ulici.“
Od sitnica sa zebrastim dezenom tu je i prazan ram za slike:
„Taj okvir je bio namenjen za fotografiju moje iguane Laleta, ali on je uginuo i nisam mogla da stavim njegovu sliku. Nekoliko puta sam pomišljala da uramim sliku neke meni drage osobe, ali nekako mi se nije dalo da to uradim. Na kraju sam odlučila da ovaj ram bude prazan i podseća me na mog nekadašnjeg ljubimca.“
Pevačica svoju terasu koristi kao ostavu, jer:
„Zgrade koje su preko puta su preblizu, pa me susedi često posmatraju, a dešavalo se i da dođu paparaco fotografi. Jedno vreme sam morala da držim spuštene roletne jer su me špijunirali razni ljudi. Što se tiče komšija iz zgrade, sa njima nemam nikakvih problema, još nikoga ne poznajem, ali se svima kulturno javljam.“
Inače:
„Obožavam internet, jer volim da pratim svoju karijeru i sve što piše o meni.“
(„Story“)
Ognjen Amidžić,
pevač, voditelj i glumac, otkriva šta mu supruga Milica nikad ne bi oprostila:
„Da mi bude jedina.“
Šta mu je bila omiljena igračka dok je bio dete:
„Najlon čarape starijih žena koje su dolazile u moju kuću. Sakrivao sam se ispod stola i mazio ih po nogama.“
(„Story“)
Suid,
reper, otkriva šta je pravi razlog korektnog odnosa prema zatvorenicima, posle svog sedmomesečnog zatvorskog iskustva:
„Policijska brutalnost je svedena na najmanji nivo zato što mnogo stranih i naših organizacija koje se bave ljudskim pravima nadgledaju zatvorenike. Inače, zatvori su jako loši. Nisam ništa bolje ni mogao da očekujem.“
(„Pravda“)
Olja Crnogorac,
voditeljka na TV Metropolisu, priča kako je to bilo kada ju je zaustavila policijska patrola dok je vozila „hondu panteon“ od 150 kubika, bez dozvole:
„Pošto je bilo prelepo vreme, drugarica i ja smo krenule da se malo opustimo u nekom od kafića na Adi Ciganliji. Krenule smo na Adu mojom ‘hondom’, međutim, policijska patrola nas je zaustavila kod Sajma i tražila dozvolu. Imala sam i kacigu na glavi, ali sam, u žurbi, zaboravila vozačku kod kuće. Čim sam skinula kacigu, policajci su me prepoznali, pa smo počeli da se šalimo na moj i njihov račun. Putem radio-stanice su proverili da li imam dozvolu i tek onda su mi progledali kroz prste. Stvarno sam bila ljubazna sa njima, ali je očigledno moj šarm presudio da me puste nekažnjeno. Zaista su bili korektni. Obećala sam da bez dozvole odsad neću ići ni na kupanje.“
(„Press“)
Srđan Đurić,
šef kancelarije Vlade Srbije za medije, uskršnje praznike je proveo sa porodicom: „Evo me sa suprugom i ćerkom kod tasta i tašte u Paraćinu. Verujte, ništa lepše nego kad vas tašta gosti.“
Ivica Dačić,
predsednik SPS-a, ima isto iskustvo: „Za Vaskrs supruga Sanja, deca i ja smo na ručku u tazbini. Ništa slađe od taštinog ručka.“
(„Kurir“)
