Regionalni komitet za Evropu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ove godine će svoje redovno septembarsko zasedanje održati u Beogradu. To znači da u prestonicu dolaze delegacije iz 53 evropske zemlje predvođene ministrima zdravlja zemalja članica, kao i specijalni gosti, na primer, generalna direktorka SZO-a Margaret Čen iz Kine, ali i francuska pevačica Silvi Vartan
Prvi put u svojih 60 godina postojanja Svetska zdravstvena organizacija zaseda u Srbiji. Redovna godišnja 57. konferencija Regionalnog komiteta za Evropu biće održana u Beogradu, od 17. do 20. septembra.
Događaj je dobio rang „državnog značaja“ zbog diplomatskog nivoa skupa, važnosti gostiju, zbog osećanja prestiža zemlje koja je izabrana za domaćina. Na konferenciji u zgradi bivše savezne skupštine učestvovaće 53 ministra zdravlja iz evropskih zemalja članica SZO-a, zajedno sa svojim delegacijama, i nekoliko stotina inostranih učesnika. Među uvaženim gostima biće i generalna direktorka SZO-a Margaret Čen iz Kine, zatim generalni direktor Komiteta za Evropu Mark Danzon iz Francuske, predstavnici Saveta Evrope. Obično, sastancima prisustvuju i nevladine organizacije, predstavnici Svetske banke, međunarodnih finansijskih udruženja, prisustvuju i drugi. Kao specijalni gost, na konferenciji će biti i Silvi Vartan, francuska pevačica bugarskog porekla, koja se angažovala na oslobađanju bugarskih medicinskih sestara iz libijskog zatvora.
OSNIVAČI: Gledano kroz istoriju, u državi Jugoslaviji nikada nije održan neki od sastanaka SZO-a, iako je ona bila jedna od zemalja osnivača ove organizacije 1948. godine. Takođe, dr Andrija Štampar, lekar iz Hrvatske, utemeljivač službe javnog zdravlja u predratnoj Jugoslaviji i međunarodni stručnjak za socijalnu medicinu (nažalost, zbog njegovih socijaldemokratskih ideja kralj Aleksandar I Karađorđević prisilno ga je penzionisao 1931. godine), izradio je ustav Svetske zdravstvene organizacije i predsedavao Prvoj svetskoj zdravstvenoj skupštini 1948. u Ženevi. Mnogo godina kasnije, posle skoro decenijskog isključenja Srbije iz svih međunarodnih organizacija, u novembru 2001. SR Jugoslavija ponovo je postala član UN-a i automatski njegovih specijalizovanih agencija, znači i Svetske zdravstvene organizacije.
Sedište SZO-a, od samog osnivanja, nalazi se u Ženevi i godišnja skupština održava se uvek u Ženevi i uvek u maju. Da bi se lakše bavila očuvanjem i unapređenjem zdravlja ljudi na celoj planeti, kako njena definicija nalaže, ova organizacija obuhvata šest regionalnih komiteta. Svake godine, već duže od 50 godina, ovi komiteti zasedaju od avgusta do oktobra u nekoj od zemalja članica. Tako, na primer, svake godine u avgustu zaseda komitet za Afriku (ove godine u Kongu), krajem avgusta za Jugoistočnu Aziju, pa je upravo završena konferencija u Butanu. Uskoro se regionalna zasedanja nastavljaju u Zapadnom Pacifiku, u Evropi u Srbiji, u Americi u Vašingtonu, i na kraju za oblast Istočnog Mediterana u Sudanu.
Sedište Evropskog regionalnog komiteta nalazi se u Kopenhagenu i godišnja konferencija održava se uvek u septembru. Utvrđeni red nalaže i to da se regionalni evropski sastanci održavaju jedne godine u svom sedištu, u Kopenhagenu, a druge godine u jednoj od zemalja članica. Tako će u Beogradu delegati odlučiti gde će biti sastanak 2009, možda u Moskvi ili Tbilisiju.
MISIJA: Misija regionalnih konferencija Svetske zdravstvene organizacije jeste u tome da se podrže zemlje članice u razvoju njihovih zdravstvenih politika, zdravstvenih sistema i javno zdravstvenih programa. Pažnja se naročito posvećuje značaju šireg koncepta javnog zdravlja, u kome odgovornost ne leži samo u zdravstvenom sistemu čiji je uticaj na zdravlje svega 15 odsto već u kome je odgovornost na celom društvu jer na zdravlje 85 odsto utiču ekonomski status, način ishrane, uopšte stil života ljudi.
Teme regionalnih konferencija bave se opštim, zajedničkim pitanjima za celu planetu, ali i posebnim regionalnim problemima. Na primer, na opštem nivou ovogodišnji regionalni sastanci bave se preventivom i sprečavanjem masovnih nezaraznih bolesti (u koje spadaju bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti), zatim bave se javnim zdravljem, kvalitetom vode i hrane. Međutim, na regionalnom nivou, dok su na tek završenoj konferenciji u Butanu razmatrani sprečavanje i prevencija tuberkuloze i malarije, na beogradskom, odnosno evropskom sastanku biće priče o smanjenju gojaznosti.
Glavne teme o kojima će evropski diplomatski kor zdravstva raspravljati u Beogradu odnose se na politiku radne snage u zdravstvu u evropskom regionu, na pripreme za Ministarsku konferenciju za smanjenje gojaznosti, na analizu postizanja Milenijumskih ciljeva u Evropi. Konkretno, Srbija će sa SZO-om potpisati novi dvogodišnji sporazum koji će predviđati, na primer, prevenciju masovnih i hroničnih nezaraznih bolesti, razvoj planiranja ljudskih resursa za zdravlje, razvoj zdravstvenog sistema usmeren na nejednakosti, stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite, razvoj zdravstvenih informacionih sistema i uvođenje novih načina finansiranja. Diplomatski rečeno, radiće se na otklanjanju raznih opasnosti za zdravlje stanovnika.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
