Predlog o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu nije izazvao rasprave i grube reči samo u Crnoj Gori. U skupštinskoj sali i hodnicima postavljena su brojna pitanja: Zašto rešavanje ovog problema nije dogovoreno između članica bivše državne zajednice? Da li i Srbi, crnogorski državljani koji žive u Crnoj Gori, mogu da steknu srpsko državljanstvo? Da li se državljanstvo dobija po osnovu nacionalne pripadnosti ili po prebivalištu? Da li ćemo tako novim državljanima koji ne plaćaju porez garantovati školovanje i lečenje? Da li vlast na ovaj način stvara „Malu Crnu Goru“ na tlu Srbije i poželjnu glasačku mašinu? Kako nam novi državljani menjaju demografsku sliku?
Prema još važećem Zakonu o državljanstvu iz 2004. godine i vremena državne zajednice, državljanstvo je bilo složeno: državljanin članice istovremeno je imao i državljanstvo zajednice. Pošto su Crnogorci koji žive u Srbiji praktično postali apatridi, Predlog izmena i dopuna Zakona o državljanstvu Republike Srbije omogućava da (prema podatku koji je izneo ministar policije Dragan Jočić) 250.000 crnogorskih državljana koji su u trenutku osamostaljenje Crne Gore, 3. juna 2006, imali prijavljeno boravište u Srbiji, dobiju srpsko državljanstvo. Ovi, kako su nazvani u obrazloženju zakona, „domaći državljani“ to mogu da urade u roku od pet godina, tako što će uz zahtev za dobijanje državljanstva potpisati izjavu da Srbiju prihvataju kao svoju državu. Ministar Jočić objasnio je da oni nisu u obavezi da dobiju otpust iz crnogorskog državljanstva, i time ih jasno odvojio od „običnih“ stranaca. Naime, deo važećeg Zakona o državljanstvu, kao i Predlog izmena predviđa da stranac, između ostalog, pored tri godine prijavljenog boravka u Srbiji ima otpust iz dotadašnjeg državljanstva ili potvrdu da će otpust dobiti. U obrazloženju zakona navodi se da je davanje državljanstva ovim ljudima obaveza i istovremeno interes Srbije.
ZA SVE SRBE, A I DRUGE: Posle skupštinske rasprave prihvaćen je i amandman poslanika Demokratske stranke Srbije, predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe Miroslava Petkovića, kojim „pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije ima pravo da bude primljen u državljanstvo Republike Srbije bez otpusta iz stranog državljanstva, ako je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom“. Amandman predviđa da pod ovim uslovima državljanstvo Srbije u naredne dve godine može dobiti i „pripadnik drugog naroda ili etničke zajednice s teritorije Republike Srbije“.
U Zakonu su posle aktuelnog Predloga izmena ostali članovi koji govore da pod ovim uslovima u državljanstvo Srbije može biti primljeno i lice rođeno u drugoj republici SFRJ koje je imalo državljanstvo te republike ili je državljanin druge države nastale na teritoriji ranije SFRJ, koje kao izbeglo, prognano ili raseljeno lice boravi na teritoriji Republike Srbije ili je izbeglo u inostranstvo.
Za ostale „obične“ strance i u novom zakonu važiće stara pravila: uz minimum 18 godina starosti, poslovnu sposobnost i izjavu da Srbiju smatra svojom državom, oni moraju da imaju najmanje tri godine neprekidno prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije, kao i otpust iz stranog državljanstva ili da podnesu dokaz da će otpust dobiti ako budu primljeni u državljanstvo Srbije.
Profesor beogradskog Pravnog fakulteta i predsednik udruženja „Pravnici za demokratiju“ dr Stevan Lilić objasnio je za novosadski „Dnevnik“ da bi posledice usvajanja ovakvog rešenja i njegove primena mogle da budu „veoma ozbiljne“, navodeći da je „šteta u međudržavnim odnosima već načinjena samim otvaranjem ovog pitanja“: „Srbija ne može pravno da reguliše odnose u Crnoj Gori, niti da nudi crnogorskim državljanima iz te države svoje državljanstvo a da prethodno nije postigla bilateralni sporazum o tom pitanju s vlastima u Podgorici. Takav odnos prema jednoj suverenoj zemlji je zona iz koje izviru problemi i krize“, rekao je Lilić, dodajući da slični bilateralni sporazumi postoje s državama u okruženju, kao što je slučaj s Hrvatskom, pa je pitanje zašto se u odnosima s Crnom Gorom postupa drugačije.
„Omogućili smo svima koji se osećaju građanima Srbije, a vezani su na neki način za nju poreklom, da dobiju državljanstvo a da se ne odriču stranog. To znači da iako ste emigrirali iz BiH u SAD, a hoćete srpsko državljanstvo, možete da ga dobijete. To da ste pripadnik srpskog naroda možete da dokazujete na razne načine – dostavljajući krštenice ili venčanice roditelja ili predaka, ali i druga dokumenta. Uz izjavu da ste pripadnik srpskog naroda, u postupku se od slučaja do slučaja ocenjuje da li ste pripadnik našeg naroda i da li ćete dobiti državljanstvo“, objasnio je za „Politiku“ Milorad Todorović, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova.
ŠTA DOBIJA SRBIJA: Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da predložena zakonska rešenja treba posmatrati i u kontekstu države Srbije i njenih građana. „Ovakve odluke se ne donose pre nego što se izračunaju svi troškovi koji mogu iz toga proizaći, a tome moraju da se izjasne građani i to na referendumu. Na ovaj način se garantuju lečenje, školovanje i druge pogodnosti ljudima koji ne plaćaju porez ovoj državi.“ On dodaje da je u predloženom zakonu nejasno da li će budući državljani imati biračko pravo, a ukoliko hoće, to će stvoriti prostor za manipulaciju izborima, „veću nego u vreme Slobodana Miloševića“. On smatra da izmenjeni srpski zakon o državljanstvu predstavlja politički provincijalizam i izraz ideološke i političke frustriranosti aktuelne vlasti zbog neuspelog pokušaja da zaustavi crnogorsku nezavisnost. Pitanje državljanstva, po Janjiću, trebalo bi obazrivo rešavati kombinovanjem prebivališta i državljanstva. Komentarišući predlog radikala i socijalista da državljani treba da postanu svi oni koji potpišu izjavu da se osećaju kao Srbi i Srbiju smatraju svojom državom, Janjić je kratko objasnio: „Mogu se osećati kao Amerikanac, pa mi neće zbog toga niko dati američko državljanstvo“.
O vladinom Predlogu zakona poslanici su završili raspravu a izjasniće se na kraju zasedanja koje je u toku, za desetak dana. Čedomir Jovanović, šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije, izjavio je da ta stranka neće podržati predložene izmene i dopune Zakona o državljanstvu, jer se srpske vlasti o pitanju regulisanja državljanstva, nakon raspada državne zajednice, nisu dogovorile sa Vladom Crne Gore. On je upozorio da se izbegavanjem tog dogovora šalje poruka da vlasti u Srbiji veruju da će uskoro biti ispravljena „greška“ do koje je došlo „prevarom“ kada je Crna Gora postala nezavisna.
Miroslav Markićević, šef poslaničkog kluba Nove Srbije, rekao je za „Glas javnosti“ da „svaki građanin ima pravo da dobije državljanstvo koje želi“. „Mi smo u stranci ponosni što u svojim redovima imamo i jednog Arapina. On je u ovoj zemlji dobio državljanstvo i postao poslanik.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
