Sloboda Mićalović,
glumica, govori o sebi:
„Veoma sam emotivna, te stoga i gruba, tako da verujem da ću biti stroga majka. Volela bih da svojoj deci prenesem emocionalnu stabilnost koju su moji roditelji usadili u mene i moje sestre.“
(„Story“)
Emina Jahović,
pevačica, u sedmom mesecu trudnoće, o svom suprugu:
„Mustafa je konačno dočekao da i ja kažem kako mi se više ne izlazi do kasno u noć i do sada je to radio samo zbog mene. Obožava kad kažem da više ne vidim smisao u svim tim izlascima i takvoj vrsti provoda.“
Koliko često ide na kontrole?
„Jednom mesečno – dva puta smo upali doktorki u ordinaciju da bismo na trenutak videli bebu, a onda su nam skrenuli pažnju da to više ne radimo, jer one baš i ne vole ultrazvuk.“
(„Story“)
Jelena Tomašević,
srpska predstavnica na Pesmi Evrovizije, na pitanje ume li da se posvađa:
„I te kako, i tada sam veoma nezgodna. U horoskopu sam škorpija, a u podznaku vaga, imam veliki prag tolerancije, ali ne i onda kad me neko iznervira i bude neprijatan prema meni.“
Kako trpi kritike na račun izgleda?
„Ne volim da budem provokativna i da pokazujem više nego što treba. Volim svoju jednostavnost, a draga mi je rečenica Ive Andrića: Do jednostavnosti se treba uzdići. Nikada se nisam trudila da budem ono što nisam.“
(„Story“)
Mladen Radulović,
maneken, sada poznat i kao „momak Seke Aleksić“, otkriva koliko prati modu:
„Volim da sam trendi odeven, ali ne po svaku cenu. Recimo, nikada ne bih obukao drečavo žutu košulju sa zelenim tufnama.“
(„Story“)
Ana Ivanović,
teniska zvezda, odgovarajući na pitanje da li se druži sa koleginicama, otkriva manje glamurioznu stranu svog života:
„Ne družimo se, jer kad izađemo na teren i pogledamo se oči u oči, mi smo ipak najljuće protivnice. Ima puno zavisti među devojkama, pa je druženje gotovo nemoguće. Volela bih da je situacija drugačija, jer se srećemo skoro svake nedelje. Češće viđam kolegenice nego članove svoje porodice. Bilo bi lepo kad bismo mogle više da se družimo, da izlazimo zajedno, da pričamo o nekim tipičnim ženskim stvarima, ali se plašim da je to nemoguće, jer je svaka od nas zatvorena i drži se isključivo najbližih saradnika.“
Da li to znači da druženja nema ni u srpskom timu?
„Jelena i ja smo dobar tim kad branimo nacionalne boje, u šta ste mogli da se uverite tokom nastupa za Fed kup, ali smo kao osobe prilično različite. Ipak smo, pre svega, rivalke. Na turnirima smo svi neprijatelji.“
(„Hello“)
Dragan Nikolić,
„šarmatni kozer srpske kinematografije“, o starom i ovom vremenu:
„Nekada je bife Ateljea 212 bio ulaznica za pozorište, predsoblje velike i male scene. Sada su neki novi klinci okrenuti na sasvim drugu stranu, što je posledica kompjuterizacije. Tehnika je učinila svoje, pa oni radije provode vreme prateći filmske i pozorišne trendove u svetu putem sajber komunikacije, nego sedeći u pozorišnom bifeu i smišljajući neke kreativne stvari, bitne za scenu.“
(„Hello“)
Bata Živojinović,
glumac, kaže:
„Bio sam u Havani na Nedelji srpske kulture. Doduše, ja sam bio šef i jedini član delegacije.“ („Večernje novosti“)
Stoja Novaković,
folk pevačica, nedavno se podvrgla hirurškoj intervenciji:
„Ratosiljala sam se plastike i ovakve kakve mi je majka priroda podarila, grudi su mi bolje od većine na estradi.“
(„Svet“)
Dr Violeta Skorobać,
specijalista estetske hirurgije, otkriva neke detalje iz svog posla:
„Ovakve intervencije na našim prostorima nisu toliko česte (uklanjanje silikonskih implantata, prim. ur.), gotovo da ih i nema. Ako pacijentkinja želi da se reši silikona zato što su joj dojadili, u tom slučaju plaća samo troškove sale i lokalne ili opšte anestezije, u zavisnosti od toga za koju se odluči. U tom slučaju cena varira od 300 do 700 evra. To nije komplikovano, tako da pacijentkinja odmah posle operacije može da ide kući. Ako se vrši zbog toga što je došlo do skvrčavanja implantata ili pucanja tkiva, takva intervencija može da košta dve do šest hiljada evra.“
(„Svet“)
Vera Ćosović,
najpoznatiji je meteorolog iz Aranđelovca, iako ni dana škole za to nema:
„Predviđanja počinjem na Badnje veče, tako što najpre uzmem glavicu luka, isečem je napola i na tablu poređam 12 ‘čamčića’ od slojeva luka, jer je toliko meseci u godini. U svaki ‘čamčić’ zatim stavim po kašičicu soli i obeležim ih ceduljicama da znam koji je koji mesec, te ostavim da prenoće.
Iako su sve to delovi istog luka, ujutru na Božić svako parče izgleda drugačije. Negde so ostane suva, pa mogu i da je vratim u slanik, a negde je luk sav mokar. Neko parče se uvije i iskrivi, a neko ostane celo. Na osnovu vlage i oblika, znam kakav će koji mesec biti. Predviđanje upotpunjujem posmatranjem onih 12 dana između pravoslavnog i katoličkog Božića. Kakav je koji od tih dana, takav će biti i mesec u godini. Uglavnom, gledanje u luk i u te dane se poklapa. Ova godina neće biti sušna, ali će biti mnogo grada, dok će leto biti prevrtljivo, sa puno iznenadnih pljuskova.“
(„Zona“)
Ana Mihajlovski,
voditeljka „Velikog brata“, i supruga vlasnika producentske kuće Emoušn u kojoj je i sama zaposlena, kaže:
„Znam kako do kraja života mogu da ubedim ljude, dubim na trepavicama, izmislim auto na vodu, ali će i dalje postojati oni koji će tvrditi da sam sve postigla samo zahvaljujući mužu. To je borba protiv vetrenjača.“
(„Gloria“)
Radmila Radenović,
voditeljka TV Pinka, obećava da će uskoro da završi Pravni fakultet:
„U našoj porodici diploma se ne priznaje kao uspeh, kod Radenovića se ona podrazumeva. Od trinaest stričeva, devet su doktori nauka, pa mu ja dođem kao neki izrod, crna ovca. Čak su sva deca očevih stričeva doktori nauka, jedna sestra je nedavno doktorirala fizičku hemiju u Ajndhovenu i predaje na tamošnjem univerzitetu, druga je završila čistu fiziku, brat je diplomirao na našem Tehnološkom fakultetu i ostao na njemu da radi, jedan ujak mi je profesor na Pravnom, tako da potičem iz porodice gde su intelektualnost i ozbiljan naučni rad verifikovani magistratima i doktoratima, a ne samo diplomama. Međutim, ja sam naše prezime popularizovala na drugi način.“
(„Gloria“)
Dragan Bjelogrlić,
glumac i producent, ne bi voleo da njegova deca postanu glumci: „Pogotovo ne bih voleo da mi se kćerka time bavi. Gluma traži mnogo odricanja i zna da bude frustrirajuća. Nije dovoljno biti talentovan, moraš imati i mnogo sreće, a osim toga ženskih uloga ima malo, znatno manje nego muških, pa je glumicama zato teže. Poznajem mnogo glumica, ali među njima je malo srećnih žena. Možda zato što su žene osetljivije od nas, jer sve primaju k srcu… Ako se neko od moje dece baš mora baviti glumom, radije bih da to bude sin.“
(„Gloria“)
Isidora Bjelica,
„književnica i svetski putnik“, otkriva gde njena kćer najviše voli da kupuje:
„Vila kupuje odeću na Malti i u Singapuru. Pronašla je fantastične radnje zbog kojih ponekad plačem što nisam devojčica. Jednom smo joj u Rimu greškom kupili dve leve cipele, a onda nam je ambasador lično poslao desnu u Beograd, jer smo grešku otkrili tek kad smo se vratili kući.“
A, gde ona kupuje?
„U muzejima, u stvari, ima najzanimljivijih odevnih predmeta i starog nakita. Nedavno smo u muzeju ‘Evite Peron’ u Buenos Ajresu kupili bukvalno sve artikle koji su bili na prodaju. Na aerodromima obično kupujem cipele. Jeftino je, a radnje su uvek prazne. Na krstarenjima je ipak najbolji šoping. Brodovi su naročito pogodni za kupovinu nakita, jer garantuju da je drago kamenje pravo. A danas je garancija za vrednost veliki problem. Isti dragulj može na jednom mestu da košta pet, a na drugom nekoliko hiljada dolara.“
(„Gloria“)
