Prvi korak ka vladi nacionalne koalicije; demokrate priželjkuju obrt koji bi doveo do proevropske vlade. Ko s kim može i ne može
Radikali, narodnjaci i socijalisti su u četvrtak 15. maja postigli načelnu programsku saglasnost i nastavili su pregovore o formiranju, kako kažu, nacionalne vlade Srbije.
Radikali i DSS u ponedeljak 19. maja objavljuju da su postigli i načelnu saglasnost o uzajamnoj podršci u drugom krugu pokrajinskih izbora u Vojvodini. Prethodne nedelje objavljeno je da su SRS, DSS i SPS postigli takođe načelnu saglasnost i u Beogradu, što je 20. odobreno u partijskim centralama.
S jedne strane gledano, izgleda da politički proces brže nego što se očekivalo vodi ka stvaranju vlade nacionalne koalicije i do diskontinuiteta postoktobarske politike u Srbiji, s dalekosežnim posledicama. S druge strane, demokrate naslućuju da drugi čin usaglašavanja SRS-a, DSS-NS-a i SPS-PUPS-JS-a nije tako harmoničan kao prvi i priželjkuju obrt koji bi doveo do proevropske vlade.
PET PRINCIPA: Načelni dogovor, postignut u nacionalnoj koaliciji prošle nedelje, sadrži pet prinicipa za sklapanje koalicionog dogovora: dalja borba za očuvanje Kosova i Metohije, nastavak evropskih integracija Srbije sa Kosovom i Metohijom, dalji ekonomski razvoj zemlje, borba protiv kriminala i korupcije i socijalna pravda koji je predložila Koalicija okupljena oko SPS-a.
D. M. Palma (JS) izjavljivao je da je na početku pregovora neko rekao kako predlog o poništenju SSP-a neće doći u Skupštinu. Portparol DSS-a tvrdi da u međustranačkim razgovorima taj sporazum nije pominjan, a da je jedan od ugovorenih principa – nastavak evropskih integracija sa Kosovom i Metohijom i nastavak usklađivanja naših zakona sa zakonima EU. Dačić naglašava da se poništavanje Sporazuma o pridruživanju ne nalazi u dogovoru u načelu koji su socijalisti postigli sa koalicijom DSS-NS.
Radikali, posle pauze u pregovorima zbog posete Šešelju u haškom zatvoru, tvrde da su se dogovorili sa DSS-om da završe sporazum, kažu da je ostalo da se dogovori koalicija oko SPS-a, ponovo pozivaju socijaliste da se opredele s kim će u koaliciju i tvrde da su ih pridobili, a D.M. Palma iz Jedinstvene Srbije izjavljuje da o tome nije obavešten i da je dogovor bez JS-a samo slovo na papiru. Pominje da treba pregovarati i sa DS-om.
Demokrate i dalje računaju s tim da će se neko iz socijalističke koalicije zbog evropskog pitanja okrenuti njima: D.M. Palma, sa tri mandata, ili Krkobabić sa pet mandata. Međutim, jedinstvo saveza SPS-PUPS-JS formalno je obezbeđeno uoči izbora koalicionim sporazumom po kome JS i PUPS ne mogu biti deo neke druge parlamentarne većine, ako u njoj nije SPS – u suprotnom, mogu biti aktivirane blanko ostavke kojima raspolaže Dačić.
Demokrate pridaju značaj i proevropskim izjavama koje su davali pojedini funkcioneri SPS-a, kao što su Mrkonjić, ili predsednik izvršnog odbora SPS-a Ružić (rekao da SPS nije za poništavanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom, a i to da su na tom dokumentu radili i neki koji su u predizbornoj kampanji stavljali taj sporazum na stub srama).
JEDNA OBAVEZA: Pošto je taj SSP pod suspenzijom do ispunjenja haške obaveze (hapšenja generala Mladića), po jednoj školi nagađanja moguće je očekivati da će se u nacionalnoj koaliciji kompromis tražiti u odlaganju, u stavljanju tog sporazuma na led za izvesno vreme, uz neki pokušaj razjašnjavanja sa Evropljanima. Dačić, na primer izjavljuje da je sa EU potrebno razgovarati o svim spornim pitanjima, štiteći državne i nacionalne interese.
Ako bi Koštunica i pristao na ratifikaciju SSP-a sa Evropom, ili na odlaganje tog pitanja, postavilo bi se odmah pitanje saradnje s Haškim sudom. D.M. Palma je izjavljivao da ne priznaje Haški tribunal i da nema nameru da hapsi ni Mladića, ni Karadžića. Dačić ne pominje haški sud, a iz DSS-a su ranije dolazile izjave da saradnja s Hagom nije princip, već obaveza.
Među ugovorenim načelnim principima nacionalne koalicije ne pominje se saradnja sa Haškim tribunalom.
Špekuliše se da bi sličan ustupak koaliciji oko SPS-a bila spremna da ponudi i proevropska koalicija – da se umesto ispunjenja obaveza prema Haškom tribunalu upotrebi formulacija „međunarodne obaveze“.
SVI POMALO SOCIJALISTI: Socijalistička partija Srbije je ostala u centru interesovanja, uživajući u tome što odjednom o njoj svi lepo govore, prebacujući onima koji su ih progonili i hapsili i objavljujući da pregovara prvo s Koštunicom, ali da ne isključuje ni razgovor s demokratama ako ti pregovori propadnu.
U Beogradu se vidi da s Jovanovićevim liberalima socijalisti nikako neće, a liberali posle susreta s zapadnim ambasadorima saopštavaju da ne bi ušli u vladu demokrata u kojoj bi bili socijalisti, ali da su spremni da takvu vladu podrže, mada takvoj vladi ne bi bila neophodna spoljna podrška jer bi bila većinska (ZES 102, SPS-PUPS-JS 20 MK 4 itd).
Iz inostranstva, od strane Jorgosa Papandreua iz grčkog PASOK-a, nagoveštava se i ulazak SPS-a u socijalističku internacionalu (gde sada ima status posmatrača), naravno, ako podrži proevropsku koaliciju.
S demokratske strane se sada govori o dve partije iz socijalističke internacionale. Tadić izjavljuje da je Srbiji potrebna socijalno odgovorna vlada, formirana na bazi nacionalnog pomirenja. On govori o svom zadatku da se političke snage devedesetih i političke snage koje su vodile Srbiju nakon 2000. godine objedine oko zajedničkih ciljeva, da se umire stanovništvo, tenzije i nesporazumi, da teške reči padnu u zaborav i da se pokuša da u sledeću deceniju Srbija uđe kao stabilna i prosperitetna zemlja.
S druge strane, čuli su se nagoveštaji o mogućem povećanju tenzija u Srbiji. Demokrate ponavljaju da Koštuničina kombinatorika ne može poništiti volju građana. Liberali su najavili demonstracije ako se nastave pregovori narodnjaka, socijalista i radikala, a i demokrate (profesor Mićunović) pominju da bi mogli i da mobilišu mase da se novoj vladi suprotstave vanparlamentarnim sredstvima. B. Đelić u međuvremenu demantuje da je izjavio Rojtersu da demokrate ne bi imale problema da predvode velike ulične proteste, ukoliko bi investicije stale, ako bi kurs dinara oslabio.
Kada je radikal Vučić na konferenciji za novinare obznanio već objavljenu vest o načelnom sporazumu u Beogradu, grupa omladinaca DS-a je demonstrirala noseći transparent „Ne damo ti Beograd“, a nasuprot njih je stajala grupa radikala…
ŠTA MOŽE, ŠTA NE MOŽE: Demokrata Tadić, videvši da se oko SSP-a u nacionalnoj koaliciji traži kompromis, poručuje narodnjacima: „Biću fer i daću im 24 sata da se javno izjasne da li i dalje stoje iza toga da u Skupštini odmah treba poništiti SSP.“ Naglašava da je DSS sa nezapamćenom brutalnošću govorilo da su svi oni koji su potpisali SSP izdajnici, a sada govori da neće poništavati taj sporazum, da je dobro što ta stranka to kaže, ali da je loše da obmanjuje građane.
Logičnim u tom kontekstu izgleda i pitanje koje u „Politici“ postavlja analitičar Obrad Kesić: Ako je moguć kompromis oko SSP-a da bi se formirala vlada sa socijalistima, zašto nije bio moguć sa DS-om da se sačuva prethodna vlada? U odgovoru na to pitanje dolazi se do – moći. Socijalisti i radikali kažu da pitanje ko će biti premijer još nije došlo na dnevni red, a demokrate kažu da Koštunica više nikad neće biti premijer, (nisu još istakli svog kandidata za premijera, a list „Danas pominje Gorana Pitića). Poneko od demokrata prognozira da može doći i do raskola u Koštuničinoj stranci, ali tamo tvrde da kod njih nema nikakvih sporova, a verovatno ne bi ništa ni demantovali da je baš sve u redu.
HOĆU–NEĆU: Odnos prema SSP-u je bilo glavno pitanje na proteklim izborima. Ono je obeležilo novu liniju političke podele u Srbiji, a određivaće i granice do kojih se s jedne ili druge strane može popuštati, ali već sada se govori o previše „nedogmatskih detalja“ koji tu podelu zamagljuju i relativizuju.
Kad se pogleda ko sve s kim ne može (DSS neće s G17 plus, LDV-om i LDP-om, a ni sa DS, LDP neće sa DSS-om i SRS-om, SPS neće sa LDP-om), da se zaključiti da mora doći do novih izbora. Suprotno tome, nije nemoguće ni da se zamisli i neka koncentraciona vlada – kad se poređaju sve nagoveštene i priželjkivane koncesije i ustupci na raznim stranama, i kad se pogleda ko s kim sada odjednom može i koliko je doskorašnjih nepremostivih razlika preko noći smanjeno: DSS može sa SPS-om i SRS-om, DS (a i LDP indirektno) može sa JS-om, i SPS-om) itd. Takoreći, kakofonija velikog pomirenja.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
