Kako je novinar Baton Hadžiu zaglavio u Hagu
Čudnovati su putevi Haškog tribunala, i sve su čudniji kako se datum njegovog zatvaranja približava. Ovo je na svojoj koži iskusio poznati prištinski novinar Baton Hadžiu, bivši glavni urednik „Kohe ditorea“ i kasnije „Ekspresa“, koji je u utorak 20. maja uhapšen i prebačen u pritvorsku jedinicu Tribunala u Sheveningenu. Bilo je to drugo Batonovo pojavljivanje u Hagu; prvi put je u sudnicu ušao u maju 2002, kao svedok protiv Slobodana Miloševića. Ovaj put, međutim, Baton se našao na optuženičkoj klupi zbog nepoštovanja suda, za šta bi mogao da dobije novčanu kaznu do sto hiljada evra ili zatvorsku do sedam godina, ili i jedno i drugo.
Kako je ovaj istaknuti novinar, koji je tokom sukoba na Kosovu često bio meta kako srpske policije tako i „oslobodilaca“ iz UČK, od svedoka postao optuženi? Priča počinje pre nešto manje od godinu dana, u dalekoj Norveškoj, u stanu u kome je bio smešten zaštićeni svedok protiv Ramuša Haradinaja, kosovski Albanac koga ćemo za ovu priliku nazvati svedok X. Tokom 2007, gospodin X je u dva navrata (10. i 11. jula) ugostio svog zemljaka Bajruša Morinu, urednika prištinskog lista „Bota sot“ i savetnika u Ministarstvu za kulturu, omladinu i sport u kosovskoj vladi. Morinina poseta svedoku X nije bila privatna: on je u Norvešku otputovao o trošku Ministarstva, da ga kao dugogodišnji poznanik ubedi da ne svedoči protiv Haradinaja, čije je suđenje uveliko bilo u toku. Inače, mnogi svedoci optužbe u tom predmetu nisu se pojavili na suđenju, neki zato što su odustali, a neki zato što su likvidirani. Haradinaj je u nedostatku dokaza oslobođen početkom prošlog meseca.
Pomenuti svedok X je, međutim, ispoljio zavidnu bezbednosnu kulturu: čim mu je Morina javio da dolazi, on je naslutio razlog njegove posete, pa je o tome obavestio nadležne službe. Tako se dogodilo da su oba duga i mučna razgovora između Morine i gospodina X snimljena uređajima diskretno postavljenim u stanu. Na osnovu tih snimaka, tužilaštvo Haškog tribunala otvorilo je istragu protiv Bajruša Morine, ali i Astrita Haraćija, tadašnjeg ministra za kulturu, omladinu i sport, koji je Morinu poslao u Norvešku i dao mu instrukcije kako da razgovara sa gospodinom X.
Prištinska je čaršija mala, ali radoznala, tako da se sve brzo sazna. Kao što Haraćiju i Morini nije bilo teško da saznaju identitet i prebivalište svedoka X, tako se u istoj čaršiji brzo pročulo da su haški istražitelji razgovarali sa pomenutom dvojicom, te da imaju nameru da ih optuže zbog nepoštovanja suda. Gde je u svemu tome Baton? Njemu je u decembru prošle godine, nakon što je dokazni postupak protiv Haradinaja već bio završen, zapalo da za „Ekspres“ napiše priču o celom slučaju. Računajući da se sve ionako zna, Baton je u tekstu naveo ime gospodina X, čime se ogrešio o statut Tribunala.
Epilog priče je poznat: optužnica protiv Haraćija i Morine podignuta je prošlog meseca (obojica su izjavili da nisu krivi; suđenje im počinje ovih dana). Optužnica protiv Batona je, međutim, neko vreme bila zapečaćena. Kad mu je konačno rečeno da će biti optužen, on je sam otišao u policiju, gde se na njega spustila teška ruka zakona. Nakon što je prenoćio u pritvoru, izveden je pred sud, gde je izjavio da se ne oseća krivim, a sledećeg dana je pušten na slobodu, da čeka suđenje.
U pritvorskoj jedinici Hadžiu je možda imao prilike da se sretne sa Jovicom Stanišićem, bivšim šefom Državne bezbednosti, kog nije video od decembra 1997. Tada su se na Brezovici vodili tajni pregovori između grupe kosovskih intelektualaca (među kojima je bio i Baton) i Miloševićevog režima, koga je predstavljao Stanišić. Ideja je potekla sa albanske strane (delegaciju je vodio Mahmut Bakali), a cilj je bio da se spreči opšte krvoproliće na Kosovu, koje je uveliko bilo na pomolu. Pregovori su propali kada je Stanišiću iz Beograda stigao Miloševićev nalog da poruči Albancima da je rat neizbežan. Baton je, kao i Bakali, o tome svedočio pred Tribunalom.
Formalno uzev, nije nimalo sporno da je Baton Hadžiu prekršio Statut kada je napisao i objavio ime zaštićenog svedoka. Na suđenju će možda biti uzeto u obzir da je to učinio nakon što je dokazni postupak već bio završen, pa stoga to nije moglo da utiče na ishod. Sem toga, sud će možda ceniti i činjenicu da su identitet i mesto boravka svedoka X mesecima ranije bili poznati brojnim prijateljima Ramuša Haradinaja, pa njegov život nakon Batonovog teksta u „Ekspresu“ nije bio ništa ugroženiji nego ranije. S druge strane, teško je oteti se utisku da Tužilaštvo, nakon što nije uspelo da iza rešetaka smesti Haradinaja, ali ni one koji su za njegov račun ubijali svedoke, sada trenira strogoću na veoma lakoj meti. Njujorški Komitet za zaštitu novinara (CPJ), kao i neke druge esnafske organizacije, već su izrazile zabrinutost zbog ovog slučaja. U mesecima koji slede, lako bi se moglo pokazati da isterivanje pravde na novinarima nije najbolji način da se pokriju brljotine.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
