Zastavnik je bio na trotoaru kad ga je udarila metalna šipka koja je ispala iz kamiona. Podneo zahtev za naknadu štete, a sud uzeo da sudi. Sud je tako sudio godinama, pa zastavnik, već u penziji, uzeo "interveniše" kod sudije. I posle sedam godina dobio odštetu, ali i dve godine zatvora što se mnogo interesov’o šta je sa predmetom
Tačno 17. juna 2000, tačno godinu dana po povratku sa Kosova, gde je bio kao dobrovoljac, zastavnik prve klase, tada, Vojske Jugoslavije, Dragoslav Jašović, obišao je jedinicu u Valjevu, gde je bio sa službom od 1984, i pošao kući. Seća se da je bio na trotoaru, drugog se ne seća, probudio se u bolnici. Bio u komi, operisali mu ruku, dva puta, 75 posto invalid, u penziji od 2002.
Umesto njega seća se supruga Cica, kaže da je Marko, kako ga svi zovu, izgubio pamćenje, bio na trotoaru, naišao kamion Valjevske pivare, iz njega ispala metalna šipka koja stoji sa strane, pogodila ga u desnu ruku, smrskala lakat, polomila i levu ruku, Marko pao i udario glavom u beton, prebacili ga u Valjevsku bolnicu, pa na Vojnomedicinsku akademiju u Beograd, sedam sati trajala operacija, lečenje šest meseci. Po lečenju podneli tužbu za naknadu štete. Tužbu podneli 2000, presuđeno u martu 2008. Mesec dana po ovoj, u aprilu 2008, zastavnik Jašović je dobio još jednu presudu, zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, Okružni sud u Valjevu ga je osudio na dve godine zatvora. U zatvor u Šapcu imao da se javi 12. maja.
PROCESNI NEDOSTACI: Penzionisani zastavnik kaže da nema gde nije službovao, u Valjevu od ‘84, bio na ratištu u Hrvatskoj, Zapadna Slavonija, intendantska služba, niko, kaže, nema ni ružnu reč da kaže o njenu. Kad počelo Ono na Kosovu, ‘99, javio se dobrovoljno, pa general Pavković pozvao sve koji osećaju Kosovo u srcu. Odrastao u Peći, morao se javiti, bio dole sve do kraja, do 17. juna ‘99, bio glavni za ishranu Peći. Pitamo ga na „okolnost“ da u sudskim spisima stoji da je odlikovan za hrabrost, ima, kaže nekoliko odlikovanja, time se ne fali, sve to dobio za zasluge, za dobar rad, za jedno fino ponašanje… Kad ga je udarila ta šipka, sve otišlo bestraga, a general Lazarević ga, kao sposobnog oficira, zvao da bude u Kopnenoj zoni bezbednosti, zna se da se to dobro plaća, izgubio je bar 100.000 evra.
Što je najgore, naplaćujući štetu od nesreće, dop’o zatvora, pa to, kaže, nema nigde. Supružnici vade dokumenta, presude, žalbe, otpusne liste… Čitamo presudu Opštinskog suda u Valjevu, od 4. 9. ’07. godine, predsednik veća sudija Veljko Marić, kojom je Jašović, zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, osuđen na 45 dana zatvora, koliko je proveo u istrazi zbog istog dela. Sud je našao da će se izrečenom kaznom postići svrha specijalne prevencije, tj. da okrivljeni više ne vrši krivično delo, te da će se njom postići i generalna prevencija, da ni drugi ne vrše ista dela. U presudi piše i za šta optužen Jašović, što je presretao i vređao i pretio sudiji Okružnog suda u Valjevu Branislavu Džuniću u vezi sa vršenjem sudijske dužnosti u predmetu za naknadu štete Jašoviću. Piše i kako pretio, i to četiri puta, prvo ga presreo u blizini suda i rek’o da zna gde stanuje, da će ga ubiti, i da je nezadovoljan radom sudije u njegovom predmetu, onda presreo sudiju gde ovaj stanuje i rek’o mu da pazi šta radi zbog njegovog psihičkog stanja, i da će mu baci bombu u sud, pa sredinom juna 2007. ispred suda pitao sudiju Džunića, šta je sa presudom, i rek’o da će ga iseći na komade, da bi, 20. istog meseca, nakon što ga je kontaktirala policija, opet pred sudom, presreo sudiju i zapretio mu rečima, „Ko to meni šalje policiju, boli me k. za policiju“, i zapretio da će sudiji, zbog predmeta koji je kod njega, odseče glavu.
U spisima presude za pretnje sudiji ima i istorija zastavnikove nesreće sa metalnom šipkom, te epilog toga na sudu. Ima da je Opštinski sud doneo presudu, a da je Okružni sud, sudija Džunić, poništio, da je Opštinski sud opet doneo presudu o naknadi štete, a da je okružni sudija Džunić, postupajući po žalbi, istu preinačio i dosudio manji iznos Jašoviću, da se ovaj žalio Vrhovnom sudu, da bila revizija postupka, da je Opštinski sud uvažio zahtev Jašovića, da je to sudija Džunić vratio istom zbog procesnih nedostataka, da je Jašović, zbog svega, skoro mesec dana štrajkov’o u Okružnom sudu, da je predmet iz Okružnog suda, opet većem predsedavao sudija Džunić, još jedared, jopet zbog procesnih nedostataka, vraćen Opštinskom sudu, da je sudija Džunić 19. 7. 2007. uradio „koncept odluke“, ali da ga je tog dana presreo Jašović, pitao, šta je sa presudom, rekao da će ga iseče na komade, da je sudija Džunić poslednju pretnju prijavio predsedniku suda Draganu Obradoviću, da je Jašoviću određen pritvor, sve do presude Opštinskog suda o 45 dana zatvora, koliko je i bio u pritvoru.
RAZUME LI KO: Zastavnik Jašović kaže, sve bilo tako, i nije bilo tako. Kad god bi nešto pit’o sudiju Džunića, ovaj bi odgovar’o sa OK, bolje da mu je j. mater nego što mu je govorio OK. Krajem 2004. je štrajkov’o ispred Okružnog suda, po najvećoj ‘ladnoći, tadašnji predsednik Okružnog suda Đukanović zvao sudiju Džunića da vidi šta je sa Jašovićevim predmetom, i ovaj rek’o, OK, prekine štrajk, kad u presudi tri puta manji iznos naknade. Tražili reviziju, sve vraćeno, i sve opet kod sudije Džunića, i tako nekoliko puta. Sredinom juna 2007, kažu mu da je presuda gotova, ode sa advokatom da uzme, na pisarnici je nema, naiđe sudija Džunić i kaže mu da će presuda biti u četiri po podne, kako u četiri, pita, kad pisarnica radi do pola dva, i tu ga ispsuje na pasja usta, nije mog’o da se uzdrži, fizički nije, zna da je službeno lice, ali sve mu rek’o. Kad poš’o sa ženom da kupi lubenicu savataju ga iz dvoja policijska kola, u majicu i gaće, četiri sata ga držali u SUP-u da prizna da rek’o da će da ga ubije, koga on ubije, 75 posto nesposoban, to mu samo jezik laprda. Pa rek’o je da se izvinjava, izvinio se sudiji Džuniću, iz pritvora pis’o predsedniku suda Obradoviću, i ništa, a on je kod četiri ministra iš’o da mu se isplati šteta što je invalid, i sad zato što se iznervir’o mora u zatvor.
Umeće se i supruga, sve to, kaže, po naredbi predsednika Obradovića, kivan što je ona sve to dala u štampu, što mu je lično rekla da je sud farsa. Zašto, sudili im sedam godina, odštetu dobili tek u martu 2008, muž zbog svega izbačen iz života, pritisak 270 sa 150, cista na mozgu, im’o infarkt, im’o šlog, prostata, bubrezi, bolovi u ruci stalni… Ajde i da je pogrešio, ko ne bi, pa odlež’o je 45 dana, i tu kaznu je odredio sud, a ne oni, ali ne… gde će ovakav u zatvor, zna li država šta radi.
Tu nije bio kraj slučaja Jašović. Na presudu Opštinskog suda o 45 dana zatvora, zbog pretnji sudiji Džuniću, Opštinski javni tužilac je izjavio žalbu po kojoj je odlučio Okružni sud. Ovaj sud je u aprilu 2008, u veću kojim je predsedavao predsednik suda Dragan Obradović, preinačio presudu i osudio Jašovića na dve godine zatvora. U obrazloženju presude stoji da samo izrečena kazna zatvora u trajanju od dve godine može postići svrhu kažnjavanja, a ona će, po oceni suda, imati i svoju generalnu prevenciju, jer će i na druge delovati vaspitno, a takođe će uticati i na jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona, posebno u vremenu u kom su nosioci pravosudnih funkcija sve češće izloženi verbalnim i fizičkim napadima… Istog meseca Jašović je dobio poziv da se javi 12. maja 2008. radi izdržavanja kazne u Kazneno-popravnom zavodu u Šapcu. Zastavnik u penziji je po presudi opet oboleo, završio na VMA, advokat je tražio odlaganje izdržavanja kazne, odloženo na mesec dana, usledio je vanredni pravni lek, obraćanje Vrhovnom sudu, zahtev za zaštitu zakonitosti, te, zbog svih okolnosti, molba za ublaženje kazne.
Posle svega, i na sve, Jašović veli da ne zna šta da kaže, razume li ko šta je sve pretrpeo, razume li ko da je sve rek’o u revoltu, pa sad je sreo sudiju Džunića, on njemu, Dobar dan, a i on mu je uzvratio. I šta sad, gde ovakav u zatvor, zar ovakav da beži i krije se po tim bosnama. Žena dodaje da joj on ovakav neće dočekati da izađe iz zatvora, i pita, a gde su njihove muke, njihove patnje, u presudi samo piše da je otac troje dece, ne piše da je težak bolesnik, ne piše zašto je težak bolesnik, da se sedam godina muče i preživljavaju, da im je to suđenje život uzelo…
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
