Prošlu nedelju na internetu obeležila je pojava treće generacije Fajerfoksa (Firefox 3.0), internet pregledača ili brauzera projekta Mozila. Ako ima takvih koji to ne znaju, radi se o besplatnom proizvodu grupe ljudi koja veruje da je razvoj kompjuterskog softvera dužnost, a ne suvi biznis. Novi Fajerfoks razvija se tri godine i u Mozili tvrde da je tri puta brži od prethodne verzije, a čak sedam puta od Majkrosoftovog Internet eksplorera. Naravno, sve ovo se možda može dokazati u laboratorijskim uslovima. Na mreži, u Srbiji pogotovo, ta se razlika teže primeti mada Fajerfoks tri zaista primetno brže učitava iste sajtove od konkurencije.
Novi Fajerfoks testira se već nekoliko meseci i u njegovom doterivanju učestvovalo je dvadeset hiljada ljudi svojim primedbama i radom na bagovima. Jedan od rezultata tog rada je i to što novi Fajerfoks ima i kompletnu verziju na srpskom jeziku. Možda je u pitanju samo moja rđava sreća ili žurba, tek test verzija Fajerfoksa na srpskom na mom računaru nije sve radila kako treba (na primer nije uvozila bukmarkse), a to nisam uspeo da popravim ni spuštanjem konačne verzije. Instalacija engleske verzije na drugom kompjuteru (oba rade pod Vistom) protekla je bez ikakvih problema i softver za sada radi dobro u punom kapacitetu.
Uprkos tako velikom broju ljudi uključenom u projekat, lansiranje Fajerfoksa nije prošlo bez problema. Najpre je na sav glas objavljeno da je novi brauzer postavio internet rekord u interesovanju korisnika interneta. Prvog dana puštanja konačne verzije u promet sa sajta mozile preuzelo ga je osam miliona ljudi, što se smatra svetskim rekordom. Mali problem je u tome što se taj broj ne može proveriti, već se mora verovati na reč ljudima iz Mozile.
Ali već nakon dva dana internetom je prostrujala vest o ozbiljnoj softverskoj rupi koja, ukoliko posetite određene piratske sajtove, može rezultirati preuzimanjem vašeg kompjutera od strane zlonamernih hakera. Mozilijanci (da ih tako nazovemo) objavili su da vredno rade na zakrpi koja bi trebalo da se pojavi na mreži narednih dana.
Novi Fajerfoks prijemčiv je za raznovrsne dodatke (add-on’s) što je i inače najveća prednost ovog brauzera u odnosu na konkurenciju. Dodavanje dodataka pojednostavljeno je u odnosu na prethodnu verziju, a i ceo program je grafički bolje rešen, što se uostalom i očekuje od svake nove verzije.
Fajerfoks je do pre nekoliko nedelja zahvatao oko 17 odsto svetskog tržišta, naspram nešto malo više od 70 odsto koje zauzima Internet eksplorer. Poslednjih dana Fajerfoks se opasno približio jednoj petini svih brauzera na planeti, što bi za Majkrosoft mogao biti znak za paniku. Pre desetak godina, situacija je bila slična, samo što je tri četvrtine tržišta imao Netskejp Navigator, dok je Eksplorer jedva prebacivao deset odsto. U međuvremenu Netskejp je praktično nestao. Možda se direktna paralela ne može povući između ova dva slučaja, ali verujem da u sedištu Majkrosofta od pre desetak dana nemirnije spavaju.
