Međuvreme

Matematička olimpijada: Šesto zlato u istoriji

Prošle nedelje, na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi srpski takmičari su osvojili jednu zlatnu i tri srebrne medalje, kao i dve pohvale. Ovaj izvanredan uspeh mladih matematičara ekipno je plasirao Srbiju na dvadeseto mesto i uz to lansirao jednu novu generaciju olimpijaca koja nastavlja dobru tradiciju, ali preti i da našu zemlju uvrsti u matematičke velesile kao što su Kina, Sjedinjene Američke Države i Ruska Federacija. Bar kad je reč o matematičkim talentima.

Zlatnu medalju je osvojio učenik drugog razreda Luka Milićević, a srebrnu Dušan Milićević, Marija Jelić i Teodor fon Burg, dok su pohvale dobili Aleksandar Vasiljković i Vladimir Nikolić. Svi đaci su učenici Matematičke gimnazije iz Beograda, specijalizovane škole za talente, dok je Teodor fon Burg, najmlađi među njima, učenik osmog razreda osnovne škole.

Lukina medalja je šesto zlato koje je naša (višeimena) država osvojila u istoriji matematičkih olimpijada. Lider srpskog tima, koji je, kao i predstavnici svih zemalja učesnica, nezavisno do đaka učestvovao i u selekciji zadataka, bio je matematičar Đorđe Krtinić, dok je mlade olimpijce pripremao i vodio Dušan Đukić, takođe bivši olimpijac Srbije. Višednevne pripreme ekipe koje je organizovalo Društvo matematičara Srbije prošlog su meseca održane u Vršcu.

Tu su svoja školska znanja, već oprobana na srpskim lokalnim takmičenjima, đaci prilagođavali onome što se od njih očekuje u olimpijskom ringu. Na olimpijadi, takmičari rešavaju po šest može se reći monstruozno teških matematičkih zadataka, od koji svaki donosi maksimalno po sedam poena. Mnogi takmičari iz nekih zemalja često ne osvoje nijedan bod, a ovogodišnji predstavnici Srbije su postigli od 12 do 29 poena, dok je Mlilićević osvojio čak 31 poen.

Inače, ovogodišnja olimpijada, četrdeset deveta po redu, održana je u Madridu, u Španiji od 10. do 22. jula. „Ove godine je učestvovao rekordan broj zemalja“, kaže za „Vreme“ Branislav Popović, predsednik Društva matematičara Srbije, koji objašnjava da je ove godine učestvovalo skoro 600 takmičara iz 97 država, a četiri zemlje su poslale posmatrače. Kako kaže Popović, uspeh naše ekipe je posebno dragocen jer su njeni članovi vrlo mladi i moguće je da će Srbiju predstavljati i u narednim godinama, kao oprobani olimpijci.

Radom sa đacima i saradnjom sa školama kao što je Matematička gimnazija, Društvo matematičara je poslednjih godina uspelo da razvije dobar sistem izbora olimpijaca. Sistemu školskih takmičenja, gde se đaci takmiče po razredima od opštinskog do republičkog nivoa, pridodata je i domaća matematička olimpijada koja se organizuje već dve godine, tako da učenici svih razreda rešavaju zadatke u jednoj kategoriji. Mada bi se moglo očekivati da će u takvoj konkurenciji najuspešniji biti najstariji učenici, nije tako. „Mlađi takmičari su tako došli do izražaja“, kaže Popović.

Međunarodne matematičke olimpijade se održavaju jednom godišnje od 1959. godine i predstavljaju jedno od najpoznatijih i najvećih takmičenja talenata u svetu. Naravno, osnovna zamisao ovakvih manifestacija nije razvijanje borilačkog duha i nadmetanja među mladim ljudima i teško da se može uporediti sa sportskim olimpijadama, gde vrhunski sportisti karijere završavaju na olimpijadi. Vrhunski matematičari karijeru započinju olimpijadom.

Proces odabira i takmičenja olimpijaca zapravo omogućuje kreaciju vodećih svetskih matematičara, a s obzirom na to da je matematika mahom nauka mladih, gotovo da je pravilo da takmičari sa olimpijada odmah izlaze na naučni front gde se ostvaruju najveći matematički prodori, o čemu uostalom svedoče i biografije većine dobitnika Fildsove medalje.

Zato rad i ulaganje u novu uspešnu matematičku generaciju predstavlja daleko više od sporta ili pitanja nacionalnog prestiža, mada bi laskava titula matematičke nacije više od svega izmenila imidž Srbije. Država ni u kom slučaju ne sme da se zadovolji postignutim rezultatima, kako se to uvek činilo, već da u njima vidi očigledan signal koga treba podržati i negovati. Društvu će se to vratiti sa onom snagom kojom ova disciplina inače, po svojoj prirodi, pokreće čitav niz nauka i tehnologija. Uostalom, ima li ijedne pametnije investicije od ulaganja u vrhunsku matematiku?

S. Bubnjević

Ruma: Traže se odbornici

Do nedelje 20. jula dva su problema mučila lokalne političare u Rumi: afera oko nuđenja mita jednom od odbornika SRS-a (videti „Međuvreme“ od 17. jula) i odbornica iste partije kojoj se izgubio svaki trag. Pošto je u četvrtak 17. jula propao pokušaj da se konstituiše nova lokalna vlast, ostaje uvođenje prinudne uprave u ovoj sremskoj opštini i, „u roku od dva do tri meseca“, raspisivanje novih lokalnih izbora.

Slučaj nestanka Tine Antonić odbornice SRS-a dodatno je uzburkao političke strasti u ovom gradu. SRS je njen nestanak prijavio policiji u Rumi. Prema njihovim navodima, ona je u ranim jutarnjim časovima 8. jula ušla u tamno vozilo stranih tablica koje ju je odvezlo u nepoznatom pravcu. Njen brat Borislav kaže da „Tina nije nestala“, da je „sa sinom na moru“ i da „će ona sve objasniti kada se vrati“. Njegove navode potvrdila je i portparol PU Sremska Mitrovica Željka Avrić i dodala da „pošto nema krivičnog dela, policija se u politička pitanja neće mešati“. Nezvanično se može saznati da je Tina rekla da joj je „dosta politike“, uzela dete i otputovala, a neki upućeni sumnjaju da je prihvatila ponudu sličnu onoj koju je dobio Slađan Mančić. Aleksandar Martinović kaže da je „siguran u to da Tina nije primila mito“ i dodaje da „niko razuman ne može da prihvati da osoba koja je vrlo angažovana u stranci naprasno odluči da joj je dosta svega i da na dan konstituisanja SO Ruma ode na odmor“. Martinović sumnja da je Tina Antonić „bila pod jako velikim pritiskom“ i da je „njen nestanak organizovan u kuhinji DS-a u saradnji sa nekim lokalnim nazovi biznismenima i delom SPS-a, sa Kardašem na čelu“. Mobilni telefon Tine Antonić je i dalje nedostupan.

Upućeni tvrde da je za totalni kolaps koalicionog potencijala i nekonstituisanje organa vlasti u Rumi kriv lokalni DSS, koji je prvo potpisao koalicioni sporazum sa SRS-om, a nedugo zatim i drugi, sa DS-om i SPS-om. Avaj, zaboravili su da raskinu ovaj prvi. To je strašno uzrujalo predsednika Opštinskog odbora DS-a u Rumi, pa je odlučio da i on ode na more.

Novinar „Rumskih novina“ Dragana Trkulja objašnjava da je „veliki problem to što DSS u Rumi veoma često menja mišljenje o tome sa kim bi išao u postizborne koalicije, što lokalnu vlast čini veoma nestabilnom“. Trkulja kaže da je „veoma teško proceniti da li bi neke mere, poput ponovnog sniženja cenzusa na tri odsto, pomogle da se situacija u Rumi trajnije reši“ i dodaje da bi „ozbiljnije i odgovornije ponašanje lokalnih političara bez sumnje bilo od velike pomoći“. Glavni urednik „Rumskih novina“ Vladimir Ćosić ističe da „bez obzira na snagu SRS-a u Sremu, dugotrajni unutarstranački raskol koji tinja u SRS-u u Rumi, a sa kojim je dobro upoznata i Centralna otadžbinska uprava, jako loše utiče na njihov rejting u narodu, što se vidi i po rezultatima na prethodnim izborima“. Novu priliku da se okušaju u odmeravanju koalicionih potencijala stranke u Rumi će imati za oko tri do četiri meseca. Do tada: „osta Ruma bez ijednog kuma“.

Jovan Milević

22/07/2008

Nastavak sednice RRA sledeće nedelje

Savet Republičke radiodifuzne agencije (RRA) održao je sednicu u utorak, 22. juna, ali je služba za odnose s medijima te institucije saopštila da je sednica prekinuta zbog velikog broja tačaka. „Nastavak sednice će biti iduće nedelje po tačkama o kojima se nije diskutovalo na današnjoj sednici, uključujući i tačku o unutrašnjoj organizaciji rada Agencije“, saopšteno je iz RRA. Međutim, u saopštenju nije precizirano da li je već bilo rasprave o spornom javnom pozivu za popunjavanje mesta u Upravnom odoru RTS-a, ili će o tome biti reči na sledećoj sednici.

M. T.

Broj nedelje

Prema istraživanju Banke Austrije, Unikredit grupe, na uzorku od 15.000 ispitanika u 15 zemalja, mladi ljudi u Srbiji su mogućnost pozitivnog razvoja ekonomske situacije ocenili ocenom 66 na skali od 100, čime se Srbija plasirana na treće mesto, iza Kazahstana, gde su najveća očekivanja i Rumunije i Poljske, koje su na drugom mestu.