Međuvreme

Crkva: Pismo

Samo nekoliko dana pošto je objavljeno pismo patrijarha Srpske pravoslavne crkve u kojem traži povlačenje sa funkcije, u vrhu SPC-a došlo je do previranja (da ne kažemo svađa) dramatičnijih čak i od onih koja prate raspade političkih stranaka i borbu za mesto novog predsednika. Molba patrijarha Pavla objavljena je 24. oktobra i u tom trenutku činilo se da će Sabor SPC-a, zakazan za 11. novembar, biti izborni – ozbiljno se spekulisalo i sa listom najozbiljnijih kandidata (vladika crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop žički Hrizostom, episkop zahumsko-hercegovački Grigorije, vladika niški Irinej).

Međutim, već 27. oktobra oglasio se vladika šabački Lavrentije, koji je u izjavi za „Blic“ istakao da je patrijarhovo zdravstveno stanje takvo da „on ne može ni da komunicira, ni da piše“ i da je zbog toga verodostojnost njegovog pisma sumnjiva. Iako je Lavrentije dozvolio mogućnost da je „to patrijarh napisao ranije“, domaći mediji objavljuju da je vladika šabački samo jedan od mnogih crkvenih velikodostojnika koji pismo stavljaju pod znak pitanja. U prilog toj tezi, objavljeno je i da bi trebalo proveriti da li je pismo „napisano i potpisano grafitnom olovkom“ kojom se patrijarh (navodno) uvek služio – pominje se čak i stara spekulacija o tome da je patrijarhov potpis odavno skeniran i da se po potrebi stavlja na dokumente na kojima je neophodan. Kako bi zaustavio takve priče, vladika niški Irinej istakao je da patrijarh svoje želje i pisma ne mora da potpiše: „On je mogao da potpiše ako je mogao, ali je isto mogao i da kaže svoje mišljenje.“ Irinej je još rekao da ne sumnja u verodostojnost pisma „jer znam raspoloženje Njegove svetosti, da njemu nikada nije bila daleka pomisao da se povuče sa te odgovorne dužnosti“. Po njegovim rečima, crkva neće pokretati nikakvu istragu povodom sumnji u autorstvo pisma.

Komentarišući ove događaje, verski analitičar Mirko Đorđević ocenio je za B92 da bi „sve bilo manje nejasno kada bi se ta molba objavila“ i da događaji koji prethode Saboru loše utiču i na crkvu i na javnost. „Tu molbu niko neće da objavi i odatle su se rodile sumnje, koje su u nagađanjima u medijima dodirnule granicu dobrog ukusa, pa se pretvaraju u nešto uvredljivo i za patrijarha i za crkvu“, kaže Đorđević.

Pošto je do Sabora SPC-a ostalo još čitave dve sedmice, pretpostavka je da će, u međuvremenu, biti još mnogo novih teorija zavere, novih priča o borbi za „presto“, sukobu različitih interesa i interesnih grupa. Pitanje je samo da li patrijarh može da čita novine. Bilo bi bolje da ne može.

T.S.

Slučaj Kovačević: Miladin priveden

Miladin Kovačević (na slici sa majkom Brankom), koga organi SAD traže zbog nanošenja teških povreda kolegi, priveden je u utorak pre podne na informativni razgovor i zadržan u pritvoru. Kovačević je priveden po nalogu Republičkog javnog tužilaštva, što navodi na pretpostavku da je američko pravosuđe najverovatnije ustupilo predmet „Kovačević“ domaćim pravosudnim organima. U Policijsku upravu Beograd pozvan je i bivši konzul u Njujorku Slobodan Nenadović, koji se odazvao pozivu. Kovačević je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen da je u kafanskoj tuči u noći između 4. i 5. maja teško povredio kolegu Brajana Stajnhauera sa Univerziteta Bingamton, u državi Njujork.

Kovačević je osumnjičen za tri krivična dela: podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanje službene isprave i nanošenje teških telesnih povreda. Portparol tužilaštva Tomo Zorić rekao je da se bivši konzul Slobodan Nenadović tereti za zloupotrebu službenog položaja zbog falsifikovanja službene isprave. Sud će odlučiti o zahtevu tužilaštva da se okrivljenima odredi pritvor, kao i o zahtevu za sprovođenje istrage.

Nakon završenog saslušanja, Kovačević i Nenadović privedeni su pred istražnog sudiju Drugog opštinskog suda u Beogradu. Istražni sudija posle saslušanja treba da odluči o zahtevu tužilaštva za sprovođenje istrage protiv njih i određivanju pritvora. Kovačević je izneo svoju odbranu u policiji povodom krivičnih dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju i falsifikovanje isprave, dok se povodom krivičnog dela nanošenja teških telesnih povreda branio ćutanjem. Njegov advokat je objasnio da Kovačević nije hteo da se izjasni o krivičnom delu teške telesne povrede pošto tužilac nije odgovorio na pitanje da li je postupak protiv njega pokrenut po zamolnici američkih vlasti ili je krivični postupak ustupljen srpskom pravosuđu. Borović je naglasio da njemu i njegovom branjeniku nije predočen nijedan dokument koji su američke vlasti nedavno prosledile srpskom tužilaštvu o krivičnom postupku koji se protiv Kovačevića vodi u SAD. Tužilaštvo je predložilo da se obojici privedenih odredi pritvor. Kovačevića američke vlasti sumnjiče za krivično delo koje je njihovim zakonom definisano kao „napad prvog stepena“ i za koje je zaprećena kazna od pet do 25 godina zatvora. Ovo krivično delo ne postoji u srpskom krivičnom zakonu, ali bi se moglo prevesti kao nanošenje teških telesnih povreda.

J. Gligorijević

Otkazana tribina: „Čistunci“ i konzervativci

Tribina „Stigmatizacija seksualnih radnika“, koja je trebalo da bude održana 28. oktobra na Filozofskom fakultetu, otkazana je, maltene, u poslednji čas. Neki mediji su preneli vest da je dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Kostić, zabranio održavanje tribine, kada je (iz medija) saznao da će jedan od predavača biti američka prostitutka Vendi Vinegret, a ne psihološkinja ili antropološkinja, kako je stekao utisak iz zahteva za održavanje tribine koji su podneli studenti psihologije. S druge strane, tribina je otkazana zato što su gošće strahovale za svoju bezbednost, nakon što je u jednom dnevnom listu objavljen uvredljiv naslov povodom njihovog obraćanja. Dekan Filozofskog fakulteta je naknadno objasnio da je reč o nesporazumu, da su pogrešili i studenti jer nisu precizirali ko će biti gošće, ali i Uprava fakulteta koja nije insistirala na detaljima, da takva tribina nije akademskog tipa i da je Srbija još uvek konzervativna sredina kojoj kontroverze ovakvog tipa nisu potrebne. Zato je, u razgovoru sa svojim kolegama, kako je rekao, procenio da bi to moglo da naruši ugled Fakulteta i da je najbolje otkazati tribinu. Vendi Vinegret je seksualna radnica i aktivistkinja iz San Franciska koja putuje svetom inicirajući dijalog o raznim pitanjima koja se tiču njene profesije. Radi u klinici „Sent Džejms“ – specijalizovanoj za seksualne radnike i radnice – koja postoji već deset godina i u kojoj većina zaposlenih i dalje radi ili je nekada radila u industriji seksa. O svom iskustvu u poslu, o organizovanju seksualnih radnika i radnica u San Francisku, o modelima organizovanja koji bolje funkcionišu, kao i onima koji nisu toliko uspešni, Vendi Vinegret je govorila u kulturnom centru REX u Beogradu 25. oktobra. Ideja je bila da nakon te tribine svoje iskustvo podeli sa javnošću i na Filozofskom fakultetu. Ispostavilo se, međutim, da smo konzervativna sredina.

J.L.