U nameri da pospešimo javnu debatu o pitanjima od strateške važnosti u neposrednoj budućnosti, donosimo izvode iz Strategije nacionalne bezbednosti. To je jedan od dva veoma slična dokumenta (drugi nosi naslov Strategija odbrane) u kojima se sa izvesnim stepenom predviđanja govori o Srbiji u narednim decenijama. U prethodnim brojevima prikazali smo sličan po duhu, a mnogo obimniji i detaljniji dokument koji je objavio američki Nacionalni obaveštajni savet, pa čitalac „Vremena“ ima priliku da uporedi kako su naredne decenije viđene iz rakursa jedne velike i jedne male zemlje. U njima, naravno, nisu objavljena sva relevantna saznanja, niti sve ključne namere, ali se iz njih može ponešto zaključiti i generalnim orijentacijama vojnopolitičkih faktora.
Agresija na Srbiju se u doglednoj budućnosti smatra malo verovatnom, ali u Nacrtu strategije odbrane Srbije objavljenom na sajtu Ministarstva odbrane kaže se da bi i ona mogla da usledi kao posledica oružanih sukoba globalnog ili regionalnog karaktera. Bezbednost Srbije može da bude ugrožena i oružanom pobunom i separatističkim težnjama (posebno se kaže da bi eskalacija nasilja na Kosovu i Metohiji mogla da bude izvor destabilizacije šireg regiona sa težim posledicama). Terorističko delovanje predstavlja opasnost, kako neposredno tako i kroz korišćenje teritorije Srbije za pripremu i izvođenje terorističkih akcija u drugim zemljama. Govori se o povezanosti terorizma sa pojedinim oblicima transnacionalnog organizovanog kriminala.
Pominju se i nacionalni i verski ekstremizam i organizovani kriminal, pre svega trgovina drogom i ljudima, ilegalne migracije, krijumčarenje konvencionalnog i oružja za masovno uništenje, kao i kriminal u ekonomsko-finansijskoj sferi.
Kao stalna bezbednosna pretnja Srbiji navedene su i elementarne nepogode, kao i hemijske, biološke, nuklearne, tehničke i tehnološke nesreće. Upozorava se na to da nastaju i rizici od tehnoloških i sajber pretnji.
Politika odbrane Srbije je bazirana na jačanju vlastitih odbrambenih kapaciteta, evropskoj spoljnopolitičkoj orijentaciji i sposobnosti za aktivnu saradnju sa drugim državama i subjektima međunarodnih odnosa u izgradnji nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti. Pominje se učešće u multinacionalnim operacijama, angažovanje u aktivnostima bezbednosne i odbrambene politike EU i dostizanje kompatibilnosti sa sistemima odbrane država uključenih u evropske bezbednosne sturkture i Partnerstvo za mir. U Nacrtu strategije odbrane kaže se da poseban značaj za učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu Jugoistočne Evrope imaju regionalne bezbednosne inicijative: Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP), NATO inicijativa za Jugoistočnu Evropu (SEEI), Regionalni savet za saradnju (RCC), Proces saradnje ministara odbrane Jugoistočne Evrope (SEDM), Jadransko-jonska inicijativa (AII), Američko-jadranska povelja (AC), Inicijativa za saradnju u Jugoistočnoj Evropi (SECI) i Forum za pomoć zemljama Jugoistočne Evrope (SEEC). Ne pominje se odomaćeni termin vojna neutralnost, a reč neutralnost pomenuta je u unutrašnjem kontekstu, kada se kaže da je vojska politički neutralna.
Dokument „Vremena“: Nacrt strategije odbrane Srbije (izvodi)
Rizici na Balkanu
Region Jugoistočne Evrope nalazi se na području pravaca kojima se evropski kontinent povezuje sa energetskim izvorima Kavkaskog i Kaspijskog regiona, kao i pravaca koji povezuju ekonomski razvijene države zapadne Evrope sa industrijski nerazvijenim, ali resursima bogatim područjem istočne Evrope, Bliskog istoka i Sredozemlja. Mogući sukobi interesa u ovladavanju tranzitnim pravcima pristupa ovim resursima, kao i sukobi interesa država koje poseduju resurse mogu dovesti do pojava širih regionalnih kriza, čime se otvara mogućnost ugrožavanja bezbednosti i stabilnosti Republike Srbije.
Sve veći broj država u regionu Jugoistočne Evrope deli i unapređuje vrednosti demokratije i tržišne ekonomije. Zato se one zalažu za dijalog i saradnju, što znatno umanjuje mogućnost za sukobe i pozitivno utiče na bezbednosno okruženje. Unapređenje regionalne bezbednosti sve više se zasniva na saradnji i zajedničkim i usaglašenim aktivnostima u oblasti bezbednosti, politike i ekonomije i drugim oblastima koje su usmerene na očuvanje stabilnosti i predupređivanje kriza u ovom regionu.
Revizija Dejtona: Rizici od izbijanja ratova i drugih oružanih sukoba na prostoru Jugoistočne Evrope znatno su smanjeni. Pokušaj revizije odredaba Dejtonskog sporazuma, koji bi bio u suprotnosti sa interesima bilo kog konstitutivnog naroda, destabilizovao bi bezbednosnu situaciju u Bosni i Hercegovini, a time i u regionu. Separatističke težnje u regionu realna su pretnja njegovoj bezbednosti. Po svojoj težini i kompleksnosti, u Republici Srbiji posebno se izdvaja problem Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, imajući u vidu da secesionističke težnje Albanaca imaju negativne implikacije na unutrašnju stabilnost država u regionu i njihovo bezbednosno stanje.
Priznavanje nelegalno i jednostrano proglašene nezavisnosti takozvane Republike Kosovo od strane država u neposrednom okruženju Republike Srbije, kao i država u širem regionu, nepovoljno se odražava na jačanje mera poverenja i saradnje i usporava proces stabilizacije na ovim prostorima.
Terorizam: Postojanje terorizma i ekspanzija organizovanog kriminala, prvenstveno korupcije, nedozvoljene trgovine narkoticima i oružjem, kao i trgovine ljudima, čine da ovaj prostor bude jedan od glavnih izvora nestabilnosti u čitavom regionu. Neadekvatno rešavanje povratka izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica još više pogoršava složenu bezbednosnu situaciju u regionu.
Ekstremizam: Stanje bezbednosti u regionu karakterišu izražen nacionalni, verski i politički ekstremizam i uništavanje kulturnog nasleđa, što, pored postojećih ekonomskih i socijalnih problema i nedovoljno izgrađene državne institucije, otežava proces brže i uspešnije demokratske tranzicije država u regionu. Odnose država u regionu takođe opterećuju problemi granica, povratak izbeglica i vraćanje njihove imovine, kao i određeni problemi manjina. Zbog toga je integracija ovog regiona u evropske i druge međunarodne bezbednosne strukture otežana, čime se uvećava opasnost od obnavljanja kriza i oružanih sukoba.
U takvim uslovima međunarodno vojno i bezbednosno prisustvo u regionu može doprineti stabilizaciji stanja i sprečiti nastajanje konflikata i njihovo prerastanje u sukob širih razmera.
Zbog složenog karaktera bezbednosti u regionu, države Jugoistočne Evrope sve više su upućene na to da zajedničkim naporima suzbijaju negativne procese koji ugrožavaju njihovu bezbednost. Izgradnjom zajedničkih mehanizama za prevenciju rizika i pretnji i za upravljanje kriznim situacijama ostvaruju se pretpostavke za bržu demokratsku tranziciju država regiona, čime se stvaraju uslovi za približavanje i priključenje svih država tog regiona Evropskoj uniji…
Rizici u Srbiji
Kosovo: …Najveća pretnja bezbednosti Republike Srbije jeste protivpravno jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i Metohije. U vezi s tim, postoji opšta saglasnost političkih subjekata u Republici Srbiji da jedino sporazumno rešenje tog pitanja, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, osnovnim načelima na kojima se zasniva međunarodni poredak i Poveljom Ujedinjenih nacija, obezbeđuje suverenost i teritorijalnu celovitost Republike Srbije i pruža mogućnost za mirnu koegzistenciju srpskog i albanskog naroda, kao i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. Nametanje jednostranog rešenja može da učini da taj prostor postane dugotrajan faktor nestabilnosti u regionu. Poštovanje ljudskih prava i sprovođenje standarda na Kosovu i Metohiji koje je utvrdila međunarodna zajednica, a naročito standarda u pogledu bezbednosti i zaštite srpskog i drugog nealbanskog stanovništva, povratka prognanih i interno raseljenih lica i decentralizacije Kosova i Metohije, nije u skladu sa proklamovanim ciljevima, što može da izazove ozbiljne rizike i pretnje bezbednosti na širem području. Potencijalna eskalacija nasilja na Kosovu i Metohiji mogla bi biti izvor destabilizacije regiona.
Terorizam je jedan od najvećih rizika i pretnji po globalnu, regionalnu i nacionalnu bezbednost. Savremeni terorizam je globalan po svom obimu, a povezan je i sa nasilnim verskim ekstremizmom. U uslovima globalnog terorizma, Republika Srbija može biti meta terorističkog delovanja, kako neposredno tako i kroz korišćenje njene teritorije za pripremu i izvođenje terorističkih akcija u drugim zemljama. Sa stanovišta bezbednosnih rizika i pretnji sa kojima se suočava Republika Srbija, važno je istaći neposrednu vezu terorizma sa svim oblicima organizovanog, transnacionalnog i prekograničnog kriminala.
Separatističke težnje, kao i raspirivanje verske i nacionalne mržnje, netrpeljivosti i isključivosti predstavljaju ozbiljne bezbednosne rizike i pretnje. Separatističke težnje Albanaca na Kosovu i Metohiji direktna su pretnja teritorijalnoj celovitosti Republike Srbije i izvorište stalnog bezbednosnog rizika. Takve težnje mogu podstaći širenje separatističkih ideja i tako postati faktor destabilizacije u drugim delovima Republike Srbije i širem regionu.
Nacionalni i verski ekstremizam, koji ima korene u sukobima na etničkoj i verskoj osnovi u bližoj i daljoj prošlosti, predstavlja stalni faktor rizika i ozbiljnu pretnju bezbednosti. Sporost u demokratizaciji ekonomskih i političkih procesa može znatno doprineti porastu međuetničkih tenzija i njihovom potencijalnom prerastanju u sukobe.
Organizovani kriminal na prostoru Republike Srbije posebno se ispoljava u oblastima nedozvoljene trgovine narkoticima, trgovine ljudima i ilegalnih migracija, kao i u ekonomsko-finansijskoj sferi, proliferaciji konvencionalnog oružja i mogućnosti proliferacije oružja za masovno uništenje. Po svom karakteru, organizovani kriminal predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti i ukupnom razvoju države.
Korupcija ugrožava temeljne vrednosti društva i dovodi do opadanja poverenja u institucije države, otežavanja sprovođenja suštinskih reformi, usporavanja procesa tranzicije, ekonomskog razvoja, priliva stranih investicija i integracionih procesa i do destabilizacije prilika u zemlji i regionu.
Socijalne napetosti: Problemi ekonomskog razvoja Republike Srbije usled višegodišnjih ekonomskih sankcija, uništenja vitalnih objekata privredne i saobraćajne infrastrukture tokom bombardovanja NATO-a imaju za posledicu brojne nepovoljne društvene pojave koje su po svom ukupnom učinku značajan faktor rizika u procesu tranzicije. Visoka stopa nezaposlenosti i siromaštvo znatnog dela stanovništva, uz prisustvo velikog broja prognanih i interno raseljenih lica, potencijalna su žarišta ozbiljnih socijalnih i političkih tenzija koje mogu proizvesti stanje visokog rizika. Odliv visokoobrazovanog kadra, uzrokovan nemogućnošću adekvatnog zapošljavanja i vrednovanja rada, umanjuje izglede za brži ekonomski i svaki drugi oporavak zemlje oslanjanjem na sopstvene resurse.
Demografski faktor: Neravnomeran privredni i demografski razvoj Republike Srbije i država u neposrednom okruženju, koji je u prošlosti bio snažan izvor kriza, i dalje predstavlja faktor visokog rizika na tom prostoru. Različit stepen ekonomske razvijenosti pojedinih područja, u sprezi sa njihovim demografskim karakteristikama, može uzrokovati pojavu većih nekontrolisanih migracija stanovništva iz nerazvijenih regiona ka razvijenima; iz područja izrazite prenaseljenosti izazvane demografskom eksplozijom ka područjima sa izraženom pojavom depopulacije. S obzirom na to da svaku nekontrolisanu migraciju, pored socijalnih problema, neizbežno prati rast kriminala, ona predstavlja bezbednosni rizik koji je prisutan u Republici Srbiji i u njenom neposrednom okruženju.
Raseljeni: Nerešen status i težak položaj izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica sa prostora Republike Hrvatske, Republike Bosne i Hercegovine i Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, spora realizacija njihovog povratka i negarantovanje bezbednog opstanka, kao i nerešavanje sudbine nestalih sa tih prostora otežavaju normalizaciju odnosa na prostoru nekadašnje SFRJ i predstavljaju potencijalni izvor nestabilnosti u regionu.
Razgraničenja: Nedovršen proces razgraničenja između država nekadašnje SFRJ predstavlja potencijalni izvor sukoba i otežava uspostavljanje pune saradnje između država. Svaki pokušaj jednostranog rešavanja pitanja prava i zaštite nacionalnih manjina u državama regiona može biti značajan izvor nestabilnosti.
Resursi: Nekontrolisano trošenje prirodnih resursa i ugrožavanje životne sredine već je dostiglo ozbiljne razmere. To se prvenstveno odnosi na prekomernu eksploataciju šuma, nekontrolisano raspolaganje izvorima pitke vode, zagađivanje vazduha, vodenih tokova i zemljišta i nekontrolisano odlaganje otpada. Pored nenadoknadive materijalne štete, takvim postupanjem izazvane su nepovoljne promene u makroklimi i mikroklimi i ozbiljno je ugroženo pravo ljudi na život u zdravoj sredini.
Nesreće: Posledice elementarnih nepogoda i tehničkih i tehnoloških nesreća, kao i ugrožavanje životne sredine i zdravlja građana usled radiološke, hemijske i biološke kontaminacije stalni su bezbednosni rizici za Republiku Srbiju, njeno stanovništvo i materijalna dobra. Značajan rizik predstavljaju i tehnološke nesreće u kojima efekti dejstva opasnih materija mogu da zahvate ne samo teritoriju Republike Srbije već i susedne države. Životnu sredinu dodatno ugrožavaju i objekti sa visokim stepenom rizika u zemljama regiona, kao i privredni objekti sa tehnologijom koja ne zadovoljava međunarodne ekološke standarde.
Bolesti: Opasnosti povezane sa pojavljivanjem i širenjem infektivnih bolesti kod ljudi i zaraza kod životinja predstavljaju bezbednosni rizik koji bi u budućnosti mogao biti sve izraženiji.
Narkomanija, kao sve izraženiji društveni problem, dobija i karakter bezbednosnog problema i utiče na porast broja teških krivičnih dela.
Sekte: Zbog negativnih efekata po porodicu i društvo delovanje verskih sekti postaje sve izraženiji društveni problem koji dobija karakter sve značajnijeg bezbednosnog rizika.
Tendencija povećanja korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija praćena je konstantnim povećanjem rizika od visokotehnološkog kriminala i ugrožavanja informacionih i telekomunikacionih sistema. Rizik u ovom pogledu postoji od ugrožavanja spolja, ali i u mogućnosti zloupotrebe podataka o građanima i pravnim licima.
Tehnološke pretnje: Prisutni su i drugi rizici i pretnje bezbednosti, sa manjom ili većom verovatnoćom ispoljavanja i prepoznavanja, kao što su: obaveštajna delatnost, zloupotreba novih tehnologija i naučnih dostignuća u oblasti informatike, genetskog inženjeringa, medicine, meteorologije i drugih naučnih oblasti. Specifičnost ovih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji jeste smanjena mogućnost njihovog blagovremenog otkrivanja i preventivnog delovanja…
(Međunaslovi redakcijski)
