– Treba da se zabavljamo dok pišemo ovo.
– Aha. A kako to zamišljaš?
– Možemo…
– Ne možemo!
– Otkud ti znaš šta sam htela da kažem?
– Otud što ne pišemo prvi put tekst u četiri ruke!
– Možemo da počnemo sa „Jedna voli da spava, obožava sarmu i mrzi golubove. Druga voli duge šetnje pored Dunava, italijansku kuhinju…“.
– A zašto misliš da bilo koga zanima šta nas dve volimo?
– Pa, da pokažemo da nemamo ništa zajedničko!
– To je glupo! Svi znaju da nemamo ništa zajedničko.
– To ti misliš!
– Dobro, onda reci ti.
– Hajde da napišemo recept, pobrojimo sastojke i objasnimo proceduru!
– Da! Piši: za jedan ozbiljan analitički tekst na četiri strane potrebno je…:
– Dva sata intervjua, oko 100 stranica pisanog materijala, jedan kompjuter…
– Internet, dva bogata imenika, deset do dvanaest kraćih telefonskih poziva…
– Po želji…
– Prazna prostorija, flaša vina…
– Bolji je „antistres 2“ sok!
– Pišemo oba, i vino i sok, plus četiri brza obroka…
– Pljeskavice i kobaje!
– Fuj! Salata i pasta!
– ‘Ajde dobro, sendvič. Dodaj: termos kafe i ne zaboravi…
[GLAS IZ POZADINE:] I tablu persena!
– Ima još samo dve stvari, dobra muzika i, naravno, čelični živci.
– Trebaće mi s tobom!
– Postupak: Intervjue raditi na tenane. Pedantno i temeljno, dok sagovornik ne promeni boju. Slično postupiti i sa arhivskim materijalom (dok i sami ne promenite boju).
– To je glupo. Bolje da počnemo sa: dobro izluftirati praznu prostoriju, po potrebi zagrejati ili rashladiti. Uneti vino, sok i kafu.
– A kompjuter upaliti i pustiti da se na sobnoj temperaturu zagreva bar sat vremena?
– Da. I s vremena na vreme proveravati brzinu interneta.
– Unapred pripremljene bogate imenike energično ali detaljno prelistati više puta, sve dok iz njih ne ispadne deset do 12…
– Što više, to bolje…
– Važnih imena. Bitno je da „imena“ budu upućena u 100 stranica pisanog materijala i imaju kvalitetne veze sa njima.
– A međusobno sučeljene stavove.
– Postaviti persen na vidno mesto kraj kompjutera (za ne daj bože), otvoriti vino/antistres sok, čalabrcnuti sendviče. Na već zagrejanom kompjuteru odvrnuti muziku, udahnuti duboko i nasrnuti na tastaturu.
– Ozbiljan analitički tekst je kao sarma.
– Gospode!
– Valja ga krčkati celu noć. U listove sa sočnim podacima uviti mleveno meso (žrtvu iz priče), slagati jedan na drugi, tu i tamo dodati po neki pikantan detalj. Obavezno zamastiti kako bi išlo glatko, niz jezik.
– Da se lakše čita?
– Pustiti da se do jutra ohladi, i probati.
– Bolje da probaju kolege.
– Prilikom ovog zahtevnog, ali pokazalo se delotvornog procesa, ignorisati svoje i sapatnikove zajedljive komentare tipa: „Ova tastatura je mala za nas dve“…
– „Skloni se, ja pišem, a ti diktiraš.“
– „Moji su S i A, a tvoji L i K.“
– „Ovo je poslednji put da radim sa tobom.“
– Misliš?
– Briši sve! Otvori novi dokument.
– Ok! Kako da počnemo?
– Kako osedimo dok se dogovorimo oko pravog ulaza u priču. Kako ponekad ne razgovaramo dva–tri dana dok pišemo tekst.
– Ali da nas to ne sprečava da nastavimo da pišemo.
– Dobro, nekad svaka napiše svoj deo pa ih posle spajamo i mirimo se.
– I ogovaramo!
– Bolje da smo objasnile kako se piše tekst u četiri ruke kod kuće! Sećaš se: Ja pravim tri večere, užinu, noćni snek, rani doručak…
– A ja kao i obično rmbam za to vreme? Pa, piši ako te nije sramota! Onda je bolje da pišemo kako smo pre par godina prekinule pisanje teksta na pola i otišle na Brač!
– To je bilo po zadatku! Uostalom, završile smo ga kad smo se vratile. I nije bio loš!
– Pa nam se pričinjavalo da nas sagovornici proganjaju po plaži.
– Nije bilo tako, nego smo se štrecale da nas ne pozovu da se vratimo u redakciju pre nego što dobijemo boju.
– Da, ali smo zato u vozu skidale intervjue sa diktafona, a nismo spavale ni sledeća dva dana.
– To se zove dobra organizacija!
– Ti si, naravno, morala 100 puta da isproveravaš sve činjenice.
– A tebi je bilo bitnije kako će da zvuči.
– I, kako da počnemo?
– Ne znam, ideja je da se zabavljamo. Sećaš se?
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
