Nemoć moćnika

Poruka ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu je da usred globalne finansijske krize nikakve poruke nema. Niti se mogao čuti odgovor na pitanje da li se svet nalazi usred, ili pri kraju krize, niti neki konkretni, dubokoumni predlog, kako bi kriza mogla da se prevaziđe. Najmoćniji ljudi sveta nisu mogli da se slože čak ni koliko je novca do sada otišlo u propast, procene idu negde od dve do sedam hiljada milijardi dolara, niti koliko će još novca biti potrošeno da se ublaže ekonomski potresi. Ovogodišnjem skupu pod nazivom The Global Agenda for 2009, sa podnaslovom The View from Davos, prisustvovalo je oko 2400 menadžera, političara, naučnika, verskih vođa, četrdesetak šefova vlada i država, rukovodioci najmoćnijih svetskih firmi. Svi oni su na osnovu svih medijskih izveštaja iz ove švajcarske vazdušne banje, mestašca na najvećoj nadmorskoj visini u Evropi, delovali smušeno, skrušeno, bespomoćno, zbunjeno, nesigurno…

IZ VEDRA NEBA: Osim možda premijera Kine Ven Džiabaoa, koji je sve vreme pravio aluzije na neprimerenu makroekonomsku politiku Sjedinjenih Američkih Država, i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina, koji se podrugivao predstavnicima SAD koji su još početkom prošle godine govorili o vedrom nebu nad američkom privredom. Putin je, kako piše „Frankfurter algemajne zontag cejtung“, jednu grupu top menadžera ostavio da ga čekaju preko pola sata, da bi ih onda „tretirao kao školarce“. Na nekoj manifestaciji posle toga Putin se nije ni pojavio, mada je bio domaćin. Očigledno nije bilo linije razdvajanja između „moćnih i nemoćnih“, ovoga puta nije bilo ranijih godina uobičajenih lekcija iz tržišne privrede zapadnih menadžera koji su samozaljubljeno slavili sopstvenu pamet, a koje bi predstavnici Rusije, Kine ili Indije i Brazila poslušno saslušali u odsustvu kontraargumenata.

Ko bi pomislio da će Klinton jednom u Davosu skoro molećivim tonom da izgovori kako je Americi potrebna Kina kako bi se izvukla iz krize. Ispade, da Kina treba da spasava kapitalizam.

Sjedinjene Američke Države bile su veoma skromno zastupljene, što je razumljivo s obzirom na to da je administracija Baraka Obame tek stupila na dužnost. Skroman je bio i nastup Valeri Džeret, specijalne predstavnice Baraka Obame, koja je obazrivo rekla da su preduzeća i vlade u SAD, kao i drugde, bili krajnje neodgovorni. Bivši predsednik Bil Klinton je priznao da je u Americi pukao inicijalni balon naduvanih kredita na tržištu nekretnina. A upravo se od Amerike očekuje da u jeku i kao rezultat ekonomske krize postane timski igrač i zaigra na kartu multilaterizma, kao što je obećavao Barak Obama u predizbornoj kampanji dok je govorio o novom imidžu SAD.

EKONOMSKI SAVET UN–a: Bez podrške Vašingtona jedan od malobrojnih konkretnijih predloga koji se mogao čuti u Davosu pada u vodu: da se analogno sa Savetom bezbednosti UN-a oformi privredni savet Ujedinjenih nacija, za šta se zalaže kancelarka Nemačke Angela Merkel. Ekonomski savet UN-a mogao bi da odobrava finansijsku i svaku drugu ekonomsku pomoć, ili uvodi sankcije. Privredni savet UN-a ojačao bi Ujedinjene nacije i bio pozitivan signal za multipolarni svet, ocenjuje bečki dnevni list „Standard“. Merkelova se još zalagala i za belosvetsko uvođenje tržišne privrede prema nemačkom modelu, nasuprot američkom tvrdom liberalnom kapitalizmu čiji je koncept doveden u pitanje onog trenutka kada je Vašington privremeno ili trajno nacionalizovao vodeće američke banke, a koji su u glavnom preuzele zemlje jugoistočne Evrope posle propasti socijalističkog koncepta državnog rukovođenja privredom.

Za pet dana izlaganja, predavanja i sastančenja učesnici u Davosu su ponovili ono što manje ili više već svako zna: da se svet nalazi u očajnoj situaciji, da jedna za drugom zemlje upadaju u vrtlog finansijske krize sa manjim ili većim posledicama, da vlade upumpavaju stotine milijardi u propale banke, posrnule privrede i ugroženu industriju bez opipljivog efekta, da stotine hiljada ljudi širom sveta ostaje bez posla, da su milioni radnih mesta ugroženi, da postoji bojazan od socijalnih nemira….

Opštoj atmosferi u Davosu pridoneo je i politički incident koji nikakve veze nema sa svetskom finansijskom krizom. Turski premijer Tajip Erdogan besno je napustio binu, rekavši da više nikada u Davos neće doći. Bes Erdogana izazvao je predsednik Izraela Šimon Peres, koji je ničim izazvano održao emotivnu govoranciju o opravdanosti izraelske vojne intervencije u Gazi i pritom višestruko premašio predviđeno vreme za svoje izlaganje. Erdoganu tako nije ostalo vremena da mu odgovori, to je ljutito učinio na odmah sazvanoj konferenciji za novinare, na kojoj je ponovio da u Davos više kročiti neće i izazvao opšte oduševljenje u Turskoj. Sve to neće uticati samo na buduće bilateralne odnose između Turske i Izraela već i na razmišljanje da li je u opšte moguć neki globalni dogovor kao odgovor na sveopštu finansijsku krizu.

NOVI POREDAK: Svakako da predlozi Merkelove imaju smisla. Očigledno je da je globalno povezanoj privredi potrebna reorganizacija i neke nove institucije koje bi imale moć da po potrebi intervenišu, kako ubuduće pohlepa američkih finansijskih mešetara ne bi, na primer, dovela do bankrotstva Islanda, ili otpuštanja radnika u Kini i njihove migracije u rodna sela iz kojih su prethodno otišli u potrazi za poslom. Drugo je pitanje da li je realno očekivati da do takvog dogovora može da dođe, ili će svaka vlada svake zemlje gledati da zaštiti samo svoje interese i delovati u tom okviru. Na stolu je ni manje ni više nego predlog o novom svetskom poretku. Samo što su to razmišljanja o preventivnom delovanju na neku narednu privrednu krizu, za postojeću je prekasno, sa njom će u koštac morati da se uhvate postojeće organizacije.

A predlozi Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda se u međuvremenu uzimaju se rezervom, jer su sa svojim nametanjem neoliberalnog kapitalizma – kao u Srbiji i drugim zemljama u razvoju – na osnovu najnovijih iskustava dobrim delom izgubili kerdibilitet. Ni G7 plus Rusija više ne mogu da se nameću kao industrijske nacije koje imaju neprikosnoveni primat u svetu. G20 jeste nova organizacija osnovana 1999. godine, ona predstavlja preko četiri milijarde ljudi i preko 77 odsto svetskog bruto nacionalnog dohotka, ali ona još nema niti čvrstu strukturu, niti mehanizme za efikasno donošenje i sprovođenje odluka.

Švajcarske novine pišu da su se tradicionalne proslave u Davosu ovoga puta završavale ranije, da su umesto kavijara servirani regionalni specijaliteti, da se u luksuznom hotelu Belvedere točilo za pedeset odsto manje šampanjca nego ranijih godina. Sve u duhu ekonomske krize.