Evolucija brodskog prirodnjaka

Moglo se sasvim lako desiti da Čarls Darvin ne krene na čuveno putovanje broda Bigl, i to zbog oblika nosa. Kapetan broda Robert Ficroj (1805–1865), kao sledbenik švajcarskog pesnika Lavatera, verovao je u fiziognomiju, učenje po kome se na osnovu crta lica može ustanoviti ljudski karakter, pa je posumnjao da li kandidat za brodskog prirodnjaka s takvim nosem može imati dovoljno snage i rešenosti za iscrpljujuću višegodišnju plovidbu oko sveta.

Da je u leto 1831, četiri meseca pre polaska, kapetan HMS Bigla ostao pri svojim fiziognomskim sumnjama, engleski prirodnjak Čarls Robert Darvin (1809–1882) ne bi krenuo u avanturu koja mu je omogućila da u dalekim zemljama sakupi vanrednu kolekciju bioloških uzoraka, što je, kako se obično misli, otvorilo vrata za potonji nastanak teorije evolucije.

Punih 200 godina od Darvinovog rođenja i 150 od objavljivanja prvog izdanja Porekla vrsta gotovo je nemoguće zamisliti kako bi uopšte izgledao svet bez teorije koja je potom davala kurs svim naukama o živom svetu, kao jedno od onih naučnih učenja prema kojima se neprekidno određuju i opredeljuju ne samo naučnici već svi ljudi.

DALEKA STRANA SVETA: Čarls Robert Darvin rodio se 12. februara 1809. godine u mestu Šruzberi, na zapadu Engleske, u porodici Roberta i Suzane Darvin. Njegov otac, kao i deda Erazmo, proslavljeni prirodnjak, bili su lekari ali, za razliku od njih, Čarls nije uspeo da završi studije medicine na Univerzitetu u Edinburgu.

U vreme kad se spremalo drugo istraživačko putovanje broda Bigl, mladi Darvin je na nagovor svog oca pohađao teologiju u Kembridžu, mada se, poput dede Erazma, izuzetno interesovao za takozvanu prirodnu istoriju. Kao student je proučavao pčele i preduzeo nekoliko istraživačkih bioloških pohoda kroz engleski krajolik, a sve pod uticajem kembričkog profesora Hensloua, koji mu je na kraju i predložio da pođe na putovanje Biglom.

Darvinov otac, nije želeo da mu sin krene na taj put, ali se predomislio na nagovor Čarlsovog ujaka Josije Vedžvuda. Mladi, utučeni Darvin se već bio pomirio sa očevom odlukom, kad ga je ujak vratio sa puta u Kembridž i odvezao nazad do rodnog Šruzberija da zajedno ubede oca.

Posle očevog pristanka, Darvin je otišao u London na razgovor sa kapetanom Bigla – koji je osim oblika nosa, primetio i njegovu izrazitu bistrinu misli. Kapetan Ficroj, zapamćen kao aristokrata izuzetne discipline i preke naravi, kasnije proslavljen u pionirskim istraživanjima na polju meteorologije i budući guverner Novog Zelanda, tokom pet godina je delio kabinu sa Darvinom i s njim proveo mnoge „prijatne i zanimljive“ trenutke, ali se i nebrojeno mnogo puta s njim žestoko raspravljao.

Već na polasku, od Plimuta ka Baiji u Brazilu, Darvin je kritikovao Ficrojevo pravdanje robovlasništva u Južnoj Americi i njihova rasprava je brzo dovela do Darvinove odluke da se sa Bigla iskrca u prvoj luci. Svađa se okončala tako što je kapetan poslao jednog od mlađih oficira da se izvini Darvinu, koji je zbog suprotstavljanja kapetanu već stekao popularnost kod posade. I mada su se njihove rasprave jednako žučno nastavljale tokom celog puta od decembra 1831. do oktobra 1836. godine, Darvin u svojoj Autobiografiji za Ficroja kaže da je „u izvesnom pogledu, njegov karakter jedan od najplemenitijih koje je ikada upoznao“.

„Putovanje brodom Bigl bilo je daleko najznačajniji događaj u mom životu“, piše Darvin u Autobiografiji koju je, bez naročite želje za objavljivanjem i pod nazivom Uspomene na moj umni i lični razvoj, napisao 1876. godine – kad je već bio u celom svetu proslavljen prirodnjak. „To putovanje“, kaže, „obeležilo je celu moju karijeru, mada je zavisilo od tako neznatnih okolnosti kao što je ponuda mog ujaka da me preveze trideset milja do Šruzberija, što bi malo koji ujak učinio, nezavisno od takvih tričarija kao što je oblik mog nosa.“

BORBA ZA OPSTANAK: Šta bi se desilo da Darvin zaista nije krenuo na taj put? Da recimo, nije video kako su kornjače na Galapagosu razvile različite karakteristike zato što su razne populacije, razdvojene planinama, živele pod različitim uslovima?

U većini priča o Darvinu i nastanku teorije evolucije, slavni prirodnjak Biglom stiže baš na ova daleka ostrva i – kad ih ugleda – shvata da sve žive vrste vode borbu za opstanak. U njoj se kroz milione godina populacije neprekidno menjaju, pretvarajući pojedine slučajne greške u naslednom materijalu u nove organe, preinačujući im funkcije u organizmu i stvarajući, na kraju, nove vrste.

Ta slika, međutim – nije precizna. Kao što je transformistička ideja postojala skoro vek i po pre Darvina, razvijajući se uz uspone i padove, tako je i njegova teorija nastajala decenijama.

U oktobru 1838, Darvin je pročitao jedan matematički rad o populacionom principu Tomasa Maltusa (1766–1834), objavljen 1798. godine, i iz njega saznao da je povećanje bilo koje populacije uvek ograničeno nedostatkom hrane, tako da uvek dolazi do borbe za preživljavanje. Primenjeno na dotadašnja biološka istraživanja, ovo saznanje navelo je Darvina na zaključak o prirodnom odabiranju.

Bila je to revolucionarna ideja koja je mogla da objasni ključni uzrok postepenog preobražaja starih oblika života u nove, složenije vrste. Darvinu je bilo potrebno punih dvadeset godina da tu svoju ideju uobliči u teoriju i objavi je 1859. godine u Poreklu vrsta kao učenje o „poreklu sa modifikacijama“ (pojam evolucije usvojen je znatno kasnije). Rad na ovom delu je bio, kako sam Darvin piše, iscrpljujuće obiman, može se reći, i zapanjujuće detaljan.

ČOVEK ŠETA BAŠTOM: Nakon petogodišnje plovidbe, Darvin je objavio knjigu Putovanje broda Bigl, uz brojne egzotične biološke i geološke nalaze, što mu je donelo priličan ugled u naučnoj javnosti Engleske i materijalnu sigurnost. Čarls Darvin je čitave četiri decenije posle istorijskog putovanja gotovo neprekidno boravio u Daunu, bez ikakve volje da bilo kuda putuje.

No, mada je i sam priznavao da ga je ideja o preobražaju živog sveta „ulovila“, zbog čega je proveo godine u sakupljanju i tumačenju dokaza iz paleontologije, embriologije, geologije, botanike i zoologije, Darvin je svoju teoriju držao gotovo u tajnosti.

Jedan od razloga zašto je tako bojažljivo nastupao sa svojim „poreklom sa modifikacijom“ bilo je stanje u kom se transformističko učenje zateklo sredinom XIX veka. Biologijom tog doba do te mere dominira fiksističko učenje francuskog anatoma i oca paleontologije Žorža Kuvijea (1769–1832), da se samom Darvinu činilo kako se u naučnim krugovima na transformizam gleda gotovo kao na jeres.

UTICAJ SREDINE: Koreni transformizama sežu u XVII vek, dok se kao učenje o promenama u živom svetu ozbiljnije razvija sa istraživanjima švedskog botaničara Karla Linea (1707–1778). Krajem XVIII veka, uz razvoj matematike i sve češća otkrića fosilnih ostataka transformizmu se okrenuo veliki broj prirodnjaka. Među njima je bio i deda Čarlsa Darvina, Erazmo (1731–1802), koji je 1794. godine objavio Zoonomiju ili zakon organskog života.

Njegovo delo nije presudno uticalo na unuka. Čarls Darvin je, kako piše u Autobiografiji, dva puta čitao Zoonomiju, ali je došao do razočaravajućeg zaključka o preteranom udelu spekulacija u odnosu na činjenice. Kako piše Tomas Haksli „Erazmo Darvin je zapravo anticipirao pojavu Lamarka, a ne Čarlsa Darvina“.

Prvu celovitu teoriju evolucije pre Darvina postavio je Žan-Batist Lamark (1744–1829) u knjizi Zoološka evolucija iz 1809. godine, ali je zapravo on i najodgovorniji za propast svoje teorije. U dugoj debati sa Kuvijeom nije uspeo da odbrani transformističke ideje koje su prirodnjaci, potom, napustili.

Darvin je umesto jedinki počeo da posmatra ponašanje populacija, dao je objašnjenje kako dolazi do transformacije u prirodnoj selekciji. Na njega je u najvećoj meri, uz Lamarka, uticalo delo engleskog geologa Čarlsa Lajela (1797–1875) Principi geologije koju je čitao tokom putovanja Biglom.

Ispostavilo se, međutim, da on nije jedini koji se u tišini bavio transformizmom. U proleće 1857. godine, Darvinu je u Daun stiglo pismo sa Malajskog arhipelaga, koje mu je poslao istraživač Alfred Rasel Volas (1823–1913) i u kome izlaže svoje viđenje borbe za opstanak, do kog je nezavisno došao i koje je objavio prethodne, 1856. godine.

U odgovoru, Darvin mu piše: „Slažem se sa istinitošću gotovo svake reči Vašeg rada i usuđujem se da kažem kako ćete se složiti sa tim da je vrlo retko da se neko u toj meri složi sa bilo kojim teoretskim radom.“

Smatra se da je pojava Volasove alternativne teorije zapravo, u najvećom meri podstakla Darvina da sa svojim učenjem konačno izađe u naučnu javnost. Ispostaviće se da među naučnicima ipak nije bilo nepoznato čime se Darvin bavi i on će tokom sledeće godine odgovarati na brojna pisma koja ga podstiču da svoju teoriju objavi. To Darvinovo prvenstvo kao tvorca evolucije čini neupitnim. No, Darvin će naredne godine ipak ubrzati rad na knjizi, da bi u novembru 1859. godine, Poreklo vrsta (Origin of Species by Means of Natural Selection) izašlo iz štampe. Prvo izdanje knjige doživelo je neverovatan uspeh za jednu naučnu knjigu, verovatno jednu od poslednjih koje su pisane jezikom razumljivim širokoj publici.

IZ LIMBA PREZRENIH: Zbog opasnih tvrdnji iz kojih se lako dalo zaključiti da ljudi ne potiču od boga već dele sudbinu životinja, knjiga je odmah naišla na negativnu reakciju naročito sveštenstva, ali je zbog svoje oslonjenosti na činjenice u potpunosti prihvaćena od prirodnjaka. Rat za teoriju je time tek počeo. On će se voditi do danas, produkujući brojna nova učenja, škole i teorije, od kojih neke sasvim izlaze iz domena biologije, a neke sežu gotovo do socijalnih teorija. S razvojem genetike u drugoj polovini XX veka, Darvinovo učenje doživljava renesansu (vidi okvir).

Darvinovi čvrsto postavljeni temelji i brižljivo izvedeni zaključci privukli su na stranu evolucije duhove kao što je bio engleski biolog i mislilac Tomas Haksli (1825–1895) i drugi, koji su u sukobu sa konzervativnim strujama imali znatno jače argumente. Već je legenda da je prvo izdanje Porekla vrsta rasprodato za samo nedelju dana. Može se reći da je Bogu toliko trebalo da napravi svet, a Darvinu da u njega uvede evoluciju.

„Za bilo koga ko bude proučavao simbole našeg doba“, piše Tomas Haksli u svom delu Život i Pisma, „pojava filozofije evolucije, u odnosu na njenu poziciju na tronu ljudske misli, na koju je stigla iz limba prezrenih i, kako su se mnogi nadali, zaboravljenih stvari, predstavljaće najveće znamenje XIX veka.“ Dva veka od Darvinovog rođenja još se bore protiv njegove teorije.