Marina Raguš,
poslanica SRS-a, jedina koja nije udaljena iz sale na 20 dana, otkriva kako je to biti jedini poslanik koji „brani boje radikala“ i kako izdržava da bez pauze govori po više od sat vremena:
„Završila sam Fakultet političkih nauka, a u vreme kada sam ja studirala imali smo serijale takmičenja u govorništvu sa kolegama sa Pravnog i Filozofskog fakulteta. Naše rasprave trajale su satima i tada niko od nas nije ni pomišljao na vodu ili hranu, bilo je važno reći ono za šta se zalažete i ostati upamćen. To iskustvo puno mi sada pomaže.“
Kako se osećate kao jedini radikal u sali?
„To je tužna slika. Ipak, znam da je sada na meni užasno velika odgovornost jer su sve oči i uši uprte u mene. Zato se sa posebnom pažnjom i energijom pripremam za svaku sednicu, jer želim da što jasnije prenesem građanima stavove SRS-a.“
Hoće li joj biti lakše kad stranačkim kolegama „istekne kazna“?
„Naravno da hoće i jedva čekam da se to desi. Kao da smo na odsluženju vojnog roka, svakog radnog dana precrtavamo po jedan dan u kalendaru. Ja nisam želela ovu medijsku pažnju, ali šta je tu je. Važno je da bar jedan radikal može u parlamentu da pokrene najvažnija pitanja u zemlji.“
(„Alo“)
Slavica Đukić–Dejanović,
predsednica Skupštine Srbije, nakon što ju je poslanica Srpske radikalne stranke Gordana Pop-Lazić optužila da je pre nekoliko meseci u kupatilo u svom kabinetu u Ulici kralja Milana ugradila džakuzi, dozvolila je reporterima da zavire u njen kabinet:
„Ma kakav džakuzi, naravno da ga nemam, niti bih ga ikad ugradila. A oni koji šire takve priče verovatno bi to uradili da su na mom mestu, to su njihovi ‘pusti snovi’.
Ovo je moj jedini kabinet, jedino mesto gde primam strane ambasadore i druge posetioce, a sve u mom kabinetu na neki način predstavlja državu. Bilo bi jako ružno da uđu u kupatilo koje se raspada. Insistirala sam da se to uradi po što nižoj ceni, da se stave pločice domaćih proizvođača jer su po nekoliko puta jeftinije od španske keramike. Jedino sam tražila da kupatilo bude u crno-beloj kombinaciji jer mislim da je to najelegantnije.“
(„Alo“)
Mina Zimonjić,
supruga Nenada Zimonjića, tenisera, priča o svom porođaju:
„Moja majka je snimila porođaj. Mada, iskreno, nisam to htela. Doktor koji je vodio moju trudnoću i koji me je i operisao je šašav čovek, pun iznenađenja, i zahvaljujući njemu je sve ispalo baš onako kako sam zamolila da ne bude. Skinuo je paravan koji je stajao tako da ne gledamo sam čin operacije baš u trenutku kada se Leon rađao. Moju majku je podsetio da snima i uzeo je ručicu našega sina i rekao: ‘Maši mami’. Naravno, više nije vraćao paravan tako da sam od početka do kraja odgledala porođaj.“
(„Blic“)
Stevan Prodanov,
automehaničar, pobednik u „tucanju jajima“ kako sam kaže, pre šest godine već se okitio šampionskom titulom:
„Iako najtvrđa jaja nalazimo u našoj staroj bazi, u dvorištu porodice Ivetić iz Podlokanja, ovo potiče iz našeg kokošinjca. Selekcijom mokrinske i podlokanjske živine došli smo do koka koje nose ‘čelična’ jaja. Tradiciju da mi Prodanovi titulu uzimamo svake neparne godine nismo izneverili. Ja sam pobedio 2003, brat Dušan 2005, a naš otac Bačika 2007. Obećali smo da ćemo vladati barem jednu deceniju, a onda se malo povući.“
(„Glas javnosti“)
Svetlana Ražnatović,
„folk zvezda, tradicionalno proslavlja Vaskrs u krugu svoje porodice, uz sve hrišćanske običaje“:
„Za Vaskrs sam uvek s porodicom, tada svi odlazimo u crkvu da bismo se pričestili posle posta. Tu je i neizbežno farbanje najlepših i najšarenijih jaja i nadmetanje u tucanju, ali i bogata trpeza. Deca su nekako uvek posebno radosna tog dana, a njihov smeh me uvek čini srećnom.“
(„Press“)
Radoš Bajić,
glumac i reditelj, bio je gost-urednik redakcije „Džet-seta“ i interesovao se za načine na koje se dolazi do informacija, kako se one proveravaju, ali pohvalio i članke koji se ne tiču serije „Selo gori, a baba se češlja“:
„Čitao sam juče članak o seriji ‘Bela lađa’ i mogu vam reći da pišete maksimalno objektivno i profesionalno. To vas je i preporučilo kada sam birao medijskog sponzora za svoju seriju, jer sve što zavređuje pažnju gledalaca zastupljeno je u ‘Pressu’.“
(„Press“)
Marko Jarić,
košarkaš i suprug slavne manekenke Adrijane Lime, „oseća malu strepnju pred njihov prvi zajednički dolazak u našu prestonicu“:
„Mislim da ljudi u Srbiji poštuju tuđu privatnost. Mislim da neće biti nikakvih problema. Nikada nisam imao potpuni mir u Beogradu. Često nisam mogao da predvidim situacije koje su mi se dešavale. Jednom mi se dogodila veoma čudna stvar. Po završetku NBA sezone došao sam u Beograd i seo u restoran sa prijateljima. Tom prilikom mi je prišla jedna žena, predstavila se i rekla da je iz Švedske, a onda me je zamolila da se slikamo jer su njeni sinovi moji veliki fanovi. U sledeća dva-tri meseca fotografije su se pojavile u svim domaćim tabloidima. Pored slika je pisalo: ‘Tako se Marko jarić priprema za Evropsko prvenstvo.’ I onda se ljudi pitaju zašto je Marko nekada nekulturan…“
(„Glorija“)
Kristina Čanković,
bivša članica Lune, odlučila je da i zvanično svom imenu doda i ime svoje bivše grupe iako je u sukobu sa bivšim šefom:
„Završila sam sve formalnosti, i sad imam novu ličnu kartu u kojoj piše moje novo ime – Kristina Luna Čanković. Toliko sam zavolela ime Luna da više ne mogu bez njega. Ostaje mi samo da obavim i crkveno krštenje. Ako Čeda ne veruje da smem da se predstavljam svojim imenom, nek proveri kod matičara ili neka me tuži.“
Čeda Rajčić Čvorak,
osnivač grupe Luna, i dalje tvrdi da njegova bivša saradnica neće smeti da koristi sporno ime Luna:
„Neka se zove kako god hoće, može i Kristina Rolingstons. Ne mogu nikome da zabranim kako će da se zove, ali kao Kristina Luna ne može da nastupa! Ime sam zakonski zaštitio i ako pokuša, tužiću je.“
(„Press“)
Dragana Mirković,
„crnokosa zvezda“, porodični dom u Kasidolu „delimično je prilagodila visokim standardima u uređenju enterijera, kako njen suprug i deca ne bi osetili preveliku razliku u komforu na koji su naviklu u Beču“:
„Enterijer sam htela da preuredim kupovinom komfornog nameštaja koji bi ga osvežio i oplemenio, a mama i tata su mi od kako sam počela da zarađujem upotpunosti prepustili odluku o uređenju doma.“
O poklonima,
„Toni (Draganin suprug, prim. ur.) obožava moje roditelje da obraduje praktičnim poklonima, dok ja, kao neko ko godinama održava kuću, uvek pazarim neke potrepštine jer najbolje znam šta ih najviše raduje. Kada smo bili na brodu Queen Mary 2, moj voljeni je želeo da im kupi neki skupoceni poklon, ali ja sam znala da će ih najviše obradovati naša porodična fotografija u velikom kožnom ramu, sa obeležjem tog luksuznog broda.“
(„Story“)
Ksenija Pajčin,
pevačica, govori o novoj pesmi koju je snimila:
„Prvi put u svojim numerama pokazujem ranjivost, delimično razočaranje u muškarce, ali i da sam nežna žena, a ne kamen i muškarača. Otkrila sam svoje pravo lice – spoj inteligencije i lepote, ali ostajem pri stavu da svima govorim istinu u lice. Do sada sam predstavljana kao jaka žena koja se igra muškarcima, kao rečima u pesmi, ali vreme je da se to promeni.“
(„Story“)
Tatjana Vojtehovski Stevanov,
novinarka, „ozbiljno lice koje zadaje muke takmičarima kviza koji vodi“, na pitanje kako se bori protiv stresa, kaže:
„Nerviranje je veliki trening mozga. Ko zna da trenira, manje će muke imati. Majka mi je psiholog i zahvaljujući cakama iz alternativne psihologije olakšavam sebi život. To vešto primenjujem već deceniju, pa se čak i na poslu već dugo nije desilo da me nešto izvede iz takta.“
(„Gloria“)
Neda Ukraden,
pevačica, kaže da je stres „poguban po lepotu i zdravlje“:
„To je potpuno suvišna stvar u životu. Čovek mora da bude pametan i ne reaguje na svaki pritisak. Zbog prirode svoje profesije često sam bila u situaciji da se sekiram, ali sada su stvari drugačije. Više ne dozvoljavam da me svako isprovocira. Međutim, ako se to ipak desi, odem do grada i ne smirujem se dok se kući ne vratim sa nekoliko kesa punih cipela. Po nepisanom pravilu, uvek izaberem najskuplje. Važno je samo da posle toga hormon sreće odradi svoje.“
(„Gloria“)
