Duška Vučinić–Lučić,
PR RTS-a i naše delegacije na Eurosongu,
„Jutro pre žurke, u subotu je naša delegacija obišla Crveni trg u centru Moskve gde se održavala parada povodom Dana pobede nad fašizmom i Dana Evrope. Juče smo organizovali druženje sa medijima – sportski dan u hotelu. Na takav korak smo se odlučili zbog predstojeće Univerzijade.
Organizovali smo vežbe slobodnog stila, svi su bili obučeni u trenerke Univerzijade, jer smo hteli da povežemo muziku i sport, te da ljude pozovemo da ponovo dođu u Beograd zbog Univerzijade. Marko je, između ostalog, radio i trbušnjake i jedini nije mogao da stane u trenerku, te se pred novinarima našalio na svoj račun rekavši da delegacija sumo rvača na Univerzijadi još nije dobila trenerke.“
(„Blic“)
Mikica Đorđević,
direktor „Prvog maja“, menadžer FK Radnički iz Pirota, i „jedna od najisturenijih figura devedesetih godina, koji je svojim izgledom pribavio etiketu jednog od najvećih domaćih plejboja i bez problema razoružavao najpoželjnije devojke u gradu, a i šire“, u ekskluzivnoj ispovesti priča o tim godinama i klijentima:
„Preko Sente sam došao i do Slobodana Miloševića. Bilo je to 1995. godine. Senta mi je dao Miloševićev konfekcijski broj i sa dva sašivena odela uputio sam se u Predsedništvo, da mu ih predam. Sećam se da je u poseti bio tadašnji ministar inostranih poslova Hrvatske Mate Granić. Sloba je probao sako i pantalone, a onda upitao za cenu. Kada sam mu rekao da je to besplatno, jer je ipak velika reklama da naša odela nosi predsednik, vratio ih je i rekao je da će da ih uzme kad donesem račun. I zaista, sutra sam mu doneo račun, doduše prepolovljen, i Milošević je uzeo ček i ispisao ga uz reči: ’Mikice, nemoj da se šališ da ne pustiš ovaj ček. Proveriću još danas da li si ga pustio.’ Senta mi je takođe rekao da se ne zezam i da će Sloba to proveravati. Ne znam da li je to bila demagogija ili nešto drugo, ali hteo je da plati.“
O reklami:
„Od svih političara, najveću reklamu mi je pravio lider radikala Vojislav Šešelj. On je nosio naše modele i često bi na televizijskim gostovanjima isticao da je na njemu garderoba iz ‘Prvog maja’. Njegov broj je bio 120, što predstavlja najveći konfekcijski broj, i zato su krupniji ljudi, kada bi videli Šešelja na televiziji, navalili tih dana u naše prodavnice, jer su govorili: ’Ako imaju broj za Šešelja, biće i za mene.’“
O hapšenju:
„U februaru 1999. u robnu kuću ‘Prvog maja’ dolaze inspektori i hapse me. Neprijatno im je, ali kažu: ’Došao red i na vas.’ Tada su svi u fudbalu radili na crno i onaj ko bi rešio da te uništi, lako je mogao to da uradi. Kažem ja njima da su i oni, kao i svi, na crno kupovali fudbalere, a oni će meni: ’Ali mi smo vlast.’ Kada sam došao u Centralni zatvor, upravnik ne veruje da sam uhapšen i misli da se snima neka nova reklama. Bio sam prvi pritvorenik koji je ušao u tada novi i luksuzni deo zatvora ’Hajat’. Kasnije će tu doći Slobodan Milošević. Sećam se da su sa mnom u pritvoru bili sve neki direktori od oko 60 godina. Ulazim u ‘Hajat’, s ovim direktorima, a komandir nam kaže: ’Ej, ušli ste u ovo novo, nemoj da slučajno vidim da je neko švrljao po zidovima.’“
(„Press“)
Ceca Ražnatović,
„najpoznatija folk zvezda“, vodila je decu u zoološki vrt u pratnji novinara i fotoreportera. Za sina kaže da „zna sve o životinjama“:
„Čita enciklopedije o životinjama. Sve zna. On je sa tri-četiri znao sve živo. Znao je enciklopediju napamet, iako nije znao da čita. Ali, toliko puta mu je pročitana da on vuče prstićem od reda do reda. Napamet je naučio enciklopediju. Deca… Ko sunđeri, sve upijaju!“
(„Puls“)
Radoš Filipović,
sedamdesetogodišnjak iz Brezne, sela na obroncima Suvobora, „pravo je čudo prirode“:
„Prvi put sam rakiju probao kad sam bio sasvim mali, ni u školu nisam pošao, a od svoje dvadesete pijem minimum litar žestine dnevno. Uvek pijem samo čistu rakiju i na osnovu dugogodišnjeg iskustva mogu po boji i mirisu da odredim kvalitet. Savetujem svima da izbegavaju ‘šećerušu’, jer sam viđao kako savladava ljude. Teško je to kada čovek u društvu nema sa kim da pije jer kada sednem sa drugarima, njih brzo uhvati, a mene ništa pa mi je teško da sa njima razgovaram. Ne mogu da razumem jer mi se nikada od rakije nije zavrtelo u glavi, niti su me noge izdale, čak ni kada na litar-dve prepečenice popijem još gajbu piva ili nekoliko flaša vina.“
(„Zona“)
Sanja Marinković,
voditeljka TV Pinka, mlada majka, na pitanje ima li jutarnji ritual, kaže:
„Otkako sam postala majka, ritual mi je da me Strahinja probudi, posle čega ustajem i ceo dan se vrtim oko njega. Volela bih da se vratim starom životnom ritmu.“
(„Story“)
Nedeljko Dražić,
„beli mag, šaman, parapsiholog“, odrastao u Hecegovini, obišao 135 zemalja, susreo se ljudožderima, „doneo je spas mnogim ljudima i zajednicama“, priča:
„Da bih pročistio organizam, postim na vodi dva-tri dana, a onda slede mentalne pripreme koje obično radim u ponoć. Nakon toga se telepatski povezujem sa svojm prijateljima, šamanima, vračevima i lamama, da bi mi pomogli u borbi jer tu se ne prašta ni najmanja pogreška. Tom prilikom nosim ritualnu odeću, koja me štiti, ali mi daje i određene moći. Kada se upustim u borbu sa sataninim sinovima, koji su uzeli nečiju dušu tada oblačim crvenu odeću. To je veoma opasna igra jer se dešava da padnem u trans, pa pored mene mora da bude poverljiva osoba iz moje branše, koja mi pomaže da se vratim. Crvenu boju koristim i kada skidam prokletstvo, nagaze ili vezanost (impotenciju muškraca izazvanu vradžbinama). Sve osobe nad kojima izvodim ritual skidanja magije moraju nekoliko dana pre toga da poste i idu u crkvu. Rituale uvek radim u zaštićenom prostoru da se zlo ne bi omaklo kontroli, pa zaposelo nekog nedužnog. Obavezno izgovaram bajalice, moćne energetske reči koje biram u zavisnosti od vrste magije.“
SAVET
„Ukoliko muškarac ima problema sa potencijom, dovoljno je da mu draga lagano rukom protrese genitalije i izgovori sledeću bajalicu: ‘Silo nečista, idi u središte zemlje!’“
(„Zona“)
Zijad ef. Majdančić,
duhovni iscelitelj, na pitanje da li su „novi virusi pogubni po čovečanstvo“, kaže:
„Pandemija će zavladati svetom 2014. godine i teško će se zaustaviti. Novi virus pretvaraće krvne sudove u papirnate cevčice koje će pucati same od sebe…“
Ružica,
vidovnjakinja, na isto pitanje, odgovara:
„Godine 2012, novi virus doneće bolest sličnu koleri, a krenuće iz Južne Amerike i brzinom svetlosti zaraziće svet. Zaraženi će umirati u roku od tri dana!“
Desa,
beli mag, o virusima koji će nas ugroziti, kaže:
„Vidim da će se uskoro pojaviti novi virus koji će izazvati neku vrstu gripa, a doći će iz dalekih zemalja preko voća. Mnogi će misliti da je u pitanju obična prehlada, pa će pokušati da se leče čajevima. Međutim, ovaj virus će napadati srce i mozak.“
(„Zona“)
Branislav Lečić,
„glumac, nekada ministar, buntovnik, borac za prava obespravljenih“, kaže:
„Nemam kompleks zbog godina i u skladu sam s njima. Mlad čovek ima jednu vrstu uzbuđenja ždrepca, a s godinama se rađaju i druge snage poput mudrosti.“
Koji deo ženskog tela mu je najseksipilniji:
„Volim čitavo žensko telo i cela aparatura mog bića usmerena je ka ženskoj lepoti – od glave pa do malog prsta na nozi. Lice samo po sebi može da bude zanimljivo, analiziram ga kao vajar koji radi bistu. Može da bude jako uzbudljiv spoj njenog nosa i obraza, dužina vrata, ruke… a da ne govorimo o bedrima, grudima, guzi, struku. To zadovoljstvo mogu samo ruke da objasne. Besmisleno je govoriti o osećaju kada se žena otvori, kada dođem do najveće vatre koju mi ona, ako me želi i voli, podari. Ulazak u nju je festival zadovoljstva i lepote iz kojeg čovek ne želi da izađe. Ja volim da potonem u žensku lepotu jer ne znam za bolje sklonište.“
O ljudskim pravima:
„Kada je reč o homoseksualizmu, jedino što mi smeta jeste zalaganje da im se dozvoli sklapanje brakova i usvajanje dece. Toliko emancipovan zaista nisam.“
(„Story“)
Mateja Kežman,
fudbaler, otac i vernik, otkriva:
„Priznajem da me privlači monaški život, ali u manastir ne može da ode svako. Ukoliko bih dobio Božji poziv, svakako bih mu se s velikom radošću odazvao. Zbog toga se iz dana u dan trudim i učvršćujem svoju veru. Siguran sam da bi moja porodica bez pogovora prihvatila tu činjenicu, a i svojim sinovima želim da jednog dana postanu monasi.“
(„Story“)
