Stanarsko pravo u ljudskom telu

Koliko god vam to nezamislivo zvučalo, najveći deo ćelija vašeg organizma uopšte ne pripada vama. Od nevidljivih gljivica između prstiju na nogama, do oko kilogram bakterija u digestivnom sistemu, ljudsko telo bi pre trebalo posmatrati kao hodajuću mnogovrsnu skupinu, koja se sastoji od ljudskih ćelija, bakterija, gljiva i virusa, nego kao poseban organizam. Do ovih zaključaka došli su i naučnici sa Imperijal koledža u Londonu. Više od 500 različitih vrsta bakterija postoji u našem organizmu, i mogu činiti skupine od preko 100 triliona ćelija. Kada govorimo o broju ljudskih ćelija u čovekovom organizmu, njih ima „samo“ nekoliko triliona. Ovaj rad baca potpuno novo svetlo na evoluciju, gde bi termin „postajanje mnogovrsnog“, pre nego „postanak vrsta“, mogao da predstavlja darvinizam XXI veka.

Prema istraživanju naučnika sa Imperijal koledža, bakterije evoluiraju jako brzo: mogu da prođu kroz hiljade generacija za samo jednu ljudsku! Ovo ima dve vrlo bitne posledice. Prva je da tokom vašeg života vaša bakterija može da promeni svoje gene, dok vi vaše ne možete. Moguće je da crevne bakterije brzo evoluiraju u odgovoru na kratkoročne promene u vašoj sredini, npr. promene režima ishrane.

Druga posledica je još zanimljivija. Ako bakterija može da evoluira tako brzo, može biti da je ono što smatramo ljudskom evolucijom – npr. sposobnost da varimo novu hranu sa pojavom agrikulture – u stvari bakterijska evolucija. Znamo da su u poslednjih 10.000 godina „bezobrazne“ bakterije (one koje izazivaju bolesti kod ljudi, domaćih životinja i biljaka) prošle kroz dramatične genetičke promene. Možda su kroz takve promene prošle i neke „prijateljske“ bakterije.

Ako celoj ovoj priči dodamo i podatak da genom (celokupna genetička informacija jednog organizma) vrste Homo sapiens predstavlja pravi kolaž „sopstvenih“ i „stranih“ elemenata: četrdeset i pet procenata ove DNK čine transpozabilne (mobilni genetički elementi koji imaju mogućnost promene položaja u genomu) i virusne sekvence, možemo li i dalje govoriti o ljudskom genomu i organizmu jednog Homo sapiensа?

Različitost vrsta bakterija na vašoj koži je izvanredno velika. Ako bismo pregledali samo vaše ruke, svaki vaš prst bi na sebi imao posebnu klasu mikrostanovnika. Vaši dlanovi bi se po vrsti mikrostanovnika takođe vrlo razlikovali, svaki ponaosob bi bio dom 150 različitih vrsta mikroorganizama, ali samo 20 odsto bi pripadalo istoj vrsti. A ako ste još žena, najverovatnije imate i više vrsta. Zašto? Još uvek niko ne zna.

Bakterije u digestivnom traktu su potpuni hit. Mi smo njima veoma potrebni, ali i bakterije i uopšte mikroorganizmi imaju važnu ulogu za nas, u varenju hrane i usklađivanju našeg imunog sistema. Oni stvaraju molekule koji su potrebni našim enzimima da funkcionišu ispravno. Mikroorganizmi čak učestvuju i u finom podešavanju koji će od naših gena biti aktivan, a koji ne. Postoje i neki rezultati istraživanja koji govore u prilog njihovoj važnoj ulozi u normalnom razvoju srca. Na kraju, neki rezultati ukazuju na to da mogu uticati i na apetit, čak i na neke oblike ponašanja. Sledeći put kada se probudite u toku noći u potrazi za noćnom užinom, moći ćete da se pravdate: „Draga, nisam ja, naterali su me mikroorganizmi u meni!“

Sve zajedno, mikroorganizmi iz vaših organa za varenje snabdevaju vas količinom gena mnogo većom nego onom koja se nalazi u humanom genomu. Štaviše, dok su ljudi međusobno veoma slični na nivou genoma, genomi njihovih mikroorganizama drastično se razlikuju. Šta dovodi do razlika? Na to utiče različita vrsta ishrane. Ishrana bogata šećerima i mastima favorizuje tipove mikroorganizama koji su efikasniji u iskorišćavanju hrane bogate energijom. Ako u ishranu ubacite više voća i povrća, povećaćete raznolikost tipova mikroorganizama. Takođe, sigurno je vrlo bitno koji su mikroorganizmi još prisutni: kao i u svakom ekosistemu, odnosi između stanovnika određenog staništa su kompleksni. Ono što možemo izvesti kao logičan zaključak jeste da što je manja raznolikost mikroorganizama između mojih organa za varenje i vaših, to smo mi manje u srodstvu. I ne samo to, nego se razlika može napraviti i geografski. Tako se zastupljenost mikroorganizama u crevima razlikuje između stanovnika Kine i Kanade.