U dva dana – dva stresa!
Najpre su grčka braća najavljujući košarkaše „Partizana“ pustila jugoslovensku himnu, a onda su slovenački bratučedi proneli srpski barjak sa šahovnicom u njegovom svetom središtu.
Grci su nam se izvinili dok Slovenci srljaju iz gafa u gaf: izvinili su se publici i „svima u Hrvatskoj“, doklen nas, čija je zastava upletena u sablažnjivu celinu barem koliko i šahovnica, nisu udostojili ijedne reči! Pa nećemo tako, umalo ne rekoh braćo: ako je zbrka uvredljiva onda je uvredljiva ne samo za Hrvate čiji su sportisti najavljeni mutantom – usled čega mislim da nisu dobro baš ni skijali – nego, još i više, za nas; koji smo od alpskih disciplina digli ruke: sneg nije naše omiljeno agregatno stanje, u tečnosti haramo pomoću plivača i vaterpolista, na veleslalom nismo nikog ni poslali, utoliko je bilo nemoguće da se zastave pomešaju! A ako je već došlo do greške, trebalo je ugledati se na novine koje kad nešto zabrljaju – pobrkaju na pr. V. Kalezića i S. Avramov – napišu: U tekstu tom i tom, taj i taj broj, tehničkom omaškom napisali smo da je na slici prof. dr Smilja Avramov, a radilo se o akamediku prof. dr Vasiliju Kaleziću. Izvinjavamo se akademiku prof. dr Vasiliju Kaleziću, prof. dr Smilji Avramov kojoj koristeći ovu priliku želimo da što pre uđe u SANU i čitaocima.
Možda primer nije čak ni dobar, među pobrkanima teško da ima čuvstava poput onih kakva su se zapatila i razvila između Hrvata i Srba, ali vratimo se stresu broj jedan: igrači i uprava „Partizana“ želeli su, prirodno, da budu najavljeni srpskom himnom (na šta istinabog nemaju pravo; himna se svira kad igra reprezentacija), a odslušali su himnu pokojne Jugoslavije! Već su bili uzeli vazduh da zapevaju „Bože pravde“, nekima su se unapred zamaglile oči a trnci su im od patika krenuli naviše, kad se iz zvučnika mučki zaorilo „Hej Sloveni“, čime je organizator omalovažio svu našu borbu da izađemo iz tamnice naroda tj. Jugoslavije i da postanemo Nezavisna država Srbija! Sportisti i uprava „Partizana“ toliko su bili zlostavljani u Jugoslaviji da im je zbog njene himne borbeni moral splasnuo i sinovi Helade porazili su ih, uprava „Olimpijakosa“ priznala je grešku, „Partizan“ je izvinjenje primio, ali je u pismu Evroligi dao oduška duševnim patnjama koje teško da će biti zalečene u narednih deset ili dvadeset godina: „Nakon predstavljanja obe ekipe organizatori su odlučili da intoniraju himne država čiji su reprezenti pomenuti klubovi. Umesto himne Srbije Bože pravde naši igrači, stručni štab, navijači i svi ljudi koji su bili prisutni u hali, kao oni koji su gledali direktan televizijski prenos slušali su himnu Jugoslavije ‘Hej Sloveni’. To je skandalozno i veoma razočaravajuće.“ Gore bi bilo jedino da su organizatori pustili špicu i zloslutnu muziku iz „Insajdera“!
Zaista, klub jeste zadržao ime „Partizan“ ama je njegovoj veleupravi muka i od partizanštine i od panslavizma! „Hej Sloveni“ znači: „Hej vi narodi sa kojima smo ratovali! hej ti, narode slovensko-iranskog porekla, koji Gurovića nisi primio na svoju teritoriju! hej narodi, Slovacima svaka čast, koji ste priznali lažnu državu Kosovo!!!“
U Slovene spadaju i Slovenci čija se „Radna žena“ propisno obrukala, u pravoslavno središte naše trobojke zašila je šahovnicu! Sam pogled na tog tekstilnog kentaura mora da je zaledio krv u žilama i gledaocima koji nisu ni Srbi ni Hrvati: šahovska polja u srpskoj trobojnici su kao rentgenski snimak robijaševog stomaka gde se vide dve aluminijumske viljuške, hemijska olovka i zipo upaljač, a koje je pacijent progutao ne bi li malko predahnuo od jednoličnog kažnjeničkog života.
&
Nasrtajima na naše svetinje (nasrtajima koji su makar potekli izvan našeg govornog područja) pridružuje se i naš rođeni MUP koji će nas dogodine obradovati novim tablicama, novim saobraćajnim i vozačkim dozvolama. Predsednikove uzbudljive reči (meni su one kao ‘I Have A Dream’!) da ćemo u Evropu, ali sa svojim identitetom, bačene su pod noge: skraćenice na novim tablicama biće latinične!
Osim što ćemo morati da ih platimo – i njih i nove dozvole, kao što smo platili i promenu prethodnih tablica, onih sa mrskom petokrakom: na svaki novi izdatak proizišao iz promene ideologije ili iz opatuljivanja države ponosno pognemo glavu i platimo – kršićemo saborno Ustav, najbolju knjigu Beogradskog sajma, jer je zvanično pismo u našoj državi ćirilica.
Mislio sam da se tablice najvećma radi toga i menjaju, da tuđinska, rimokatolička, pavelićevska i općenito govoreć zavojevačka pismena zamenimo pismenima otaca naših, kad, naoborot, ne samo što će biti sve latinicom nego će namerno u registarski broj (koji biće kombinacija cifara i slova) biti ubacivana slova X, Y i W! Pa njih nismo imali ni u zloglasnoj Jugoslaviji, toj tamnici kako je već rečeno košarke, čija himna kao kakva avet i kao noćna mora progoni sportiste, upravu i navijaštvo! Čak i u SFRJ koja je imala dva pisma (kao uostalom i SRJ, pa čak i SCG!), gde tablice behu latinične, takvih slova nije bilo!
Ako će se ovo nipodaštavanje predsednikovih reči i Ustava isplatiti tako što će srbijanske tablice biti lakše prepoznavane u policijskim kompjuterima diljem EU, neka je halal MUP-u. Kolege iz drugih zemalja i Interpola neće naše tablice morati da skeniraju i da ih pomoću kojekakvih makroa pretvaraju u njima poznate znake, nego će naše tablice ponosno ući u porodicu evropskih tablica, ali ako smo već toliko predusretljivi zašto uz X, Y i W ne stavimo i tri crnogorska slova koja je nauka nedavno otkrila?
