U borbi oko izbora ništa se ne prepušta slučaju. Ipak, lakše je onome kome je predlagač vladajuća stranka
Kandidat poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju“, odnosno Demokratske stranke, Nevena Petrušić, jedina je „prošla“ raspravu Odbora za ustavna pitanja i predložena je parlamentu za izbor poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Da podsetimo, prema Zakonu o zabrani diskriminacije, poverenika je trebalo izabrati do 1. marta, međutim Odbor za ustavna pitanja doneo je odluku da se prvi izbor poništi zbog neodgovarajućih kandidata. Od njih troje, jedino je kandidat Liberalno-demokratske partije Goran Miletić, koga je podržalo 211 nevladinih organizacija, ispunjavao sve zakonom propisane uslove. Međutim, zbog insistiranja na nekakvim novim uslovima nije izabran, što je uglavnom protumačeno kao otpor nevladinim organizacijama i kao politička odluka.
Pred Odborom za ustavna pitanja sada su bila dva kandidata: Goran Miletić, koga je LDP ponovo predložio i o kome se ovog puta nije raspravljalo, i Nevena Petrušić, dekan Pravnog fakulteta u Nišu, koju je predložila Demokratska stranka. Snažnu podršku nevladinog sektora imala su oba kandidata. Demokrate su tako zatvorile usta svima koji su larmali da vlast ima nešto protiv civilnog sektora. Jednostavno, pošlo im je za rukom da taj sektor podele. U odnosu na prethodne izbore, kada je ogroman broj nevladinih organizacija stao samo iza Gorana Miletića, sada se taj broj prepolovio, pa su jedni stali na stranu jednog kandidata, a drugi na stranu drugog. Uz Miletića je ostala grupa vodećih nevladinih organizacija s Koalicijom protiv diskriminacije na čelu, a iza Nevene Petrušić stale su mnoge ženske organizacije i poveći deo civilnog sektora iz unutrašnjosti. U pismima podrške za Nevenu Petrušić naglašavana je kako njena profesionalna kompetentnost s obzirom na naučni i istraživački rad, tako i njene dugogodišnje aktivnosti u civilnom sektoru na polju zaštite žena i ljudskih prava uopšte, zbog čega joj je i OEBS odao priznanje. Između ostalog, navodi se da je Nevena Petrušić 1993. osnovala i volontirala u SOS telefonu za žene i decu žrtve nasilja u Nišu, da je 1997. osnovala Ženski istraživački centar u Nišu, da je član Izvršnog odbora Viktimološkog društva Srbije, a njen angažman u civilnom sektoru istican je kroz mnoge projekte i predavanja, najviše u oblasti rodne ravnopravnosti i zaštite ljudskih prava. Tokom rasprave na skupštinskom odboru, na pitanje Čedomira Jovanovića o njenom dosadašnjem angažovanju na zaštiti prava nacionalnih manjina i osetljivih grupa među kojima je i LGBT, prof. Petrušić je rekla da se bavila ljudskim pravima uopšte i da su posledice diskriminacije iste bez obzira na oblik diskriminacije. S druge strane, deo nevladinog sektora, Koalicija protiv diskriminacije i Inicijativa mladih za ljudska prava, smatra da Nevena Petrušić ipak ne zadovoljava sve postavljene kriterijume, aludirajući pri tom na zahtevane „moralne kvalitete“.
Kao prvo, povod za takvu ocenu nalazi se u Izveštaju inspekcijskog nadzora Ministarstva prosvete iz aprila 2009, a u kome se kaže da je na Pravnom fakultetu u Nišu izvršen nezakonit upis studenata na diplomske master-studije iz oblasti evropskih integracija u školskoj 2008/2009. godini. Poenta cele priče jeste to što za osnivanje ovih studija fakultet nije imao ničiju dozvolu, već ih je oformio samovoljno. Izveštaj se sastoji od 10 tačaka u kojima se navodi jedna po jedna nepravilnost tog upisa, kao na primer školarina od 100.000 dinara utvrđena na nezakonit način, zatim nepostojanje kriterijuma za upis studenata, lažne informacije u pogledu značaja diplome ili stranih predavača, i druge stvari zbog kojih je na kraju naloženo vraćanje novca grupi studenata i podnošenje prekršajne prijave protiv Pravnog fakulteta u Nišu. Dvojica redovnih profesora tog fakulteta mnogo puta su na uvid tražili određene informacije u vezi s osnivanjem spornih studija (reč je o formiranju, nadležnostima i radu Kolegijuma master studija iz oblasti evropskih integracija na tom fakultetu), međutim dekan Nevena Petrušić nije im to dozvoljavala i time, tvrdi se u Koaliciji protiv diskriminacije, „grubo povredila ustavom zajamčeno pravo na slobodan pristup informacijama o svom radu“. Profesori su se nakon toga obratili povereniku za informacije od javnog značaja, koji je naložio Pravnom fakultetu u Nišu da je shodno zakonima dužan da profesorima dostavi tražene informacije, ali pošto ni to nije urodilo plodom, ceo slučaj je upućen na Vladu Srbije kako bi na kraju tražene informacije ipak bile dostavljene.
Drugo, na Pravnom fakultetu u Nišu redovno se održavaju tribine desničarskih organizacija, što pojedini profesori tog fakulteta smatraju nedopustivim. Međutim, kako jedan od profesora kaže za „Vreme“, poseban problem bio je što je donedavno, dok pojedini profesori ozbiljno nisu podigli glas, postojala praksa da se u vreme tih tribina nastava na fakultetu prekida, sa čim je dekan, kako se tvrdi, sigurno bio upoznat. Odgovarajući na optužbe povodom održavanja desničarskih tribina, Nevena Petrušić smatra da je rad svih studentskih organizacija legitiman i slobodan. Takođe, ocenjuje da je povod za optužbe njena diskreditacija dok traje izbor poverenika za ravnopravnost i da je politizacija izbora poverenika rezultat ranijeg neuspelog izbora.
Istina je da se u borbi oko izbora poverenika za ravnopravnost nijedan detalj ne prepušta slučaju, to bar mogu da posvedoče svi. Međutim, ako se u izboru već jednom pojavila „nameštaljka“, ili nepostojeći kriterijum, ako je već jednom tražena navodna besprekornost kao što je to bilo u slučaju Gorana Miletića, onda je potpuno opravdano istu besprekornost tražiti i od drugih kandidata. Bez obzira na to koja ih poslanička grupa predlaže.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – u Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
