PUŠTANJE U RAD AVALSKOG TORNJA: V. Jeremić i A. Tijanić (foto: Tanjug)
Tehnički gledano Avalski toranj i nije morao da se obnavlja, za ono čemu će služiti bio bi dovoljan i čelični stub utegnut sajlama na koji se okače antene i gotova priča, ali ipak, nije život samo u se, na se i poda se: tako gledano, ni Hram svetog Save na Vračaru nije neophodan. To ne znači da nije koristan
Za nekoga je završetak obnove Avalskog tornja dika i ponos, za nekoga simbol inata i prkosa, za nekoga orijentir, za nekoga pokazatelj šta sve može kad se Srbi slože, za nekoga je kapa Srbije, za nekoga dizanje magle, za nekoga opomena da se uzmemo u pamet, neko je srećan što njegov vršnjak ponovo stoji, za nekoga, pak, bačene pare i pita se čemu toranj služi, a uz to i ne radi.
Istina, na prošlonedeljnoj svečanosti na Avali, sve te govorancije o ponosu, inatu, prkosu, slozi, kapi, magli, opomenama, podizanju magle i sreći nisu krunisane ključnim događajem – pritiskanjem nekog već dugmeta kojim bi se ponos, inat, prkos, orijentir i sve ostalo pustilo u rad. S pravom se, dakle, skeptici pitaju čemu toranj zaista služi. Međutim, kako „Vreme“ saznaje, dugme će biti pritisnuto koliko prve, a najdalje druge nedelje maja, doduše sa manje pompe, ali sa konkretnim efektom: slika na televizoru bez snega i za one koji nemaju „kabl“.
ZAISTA, ČEMU SLUŽI?: Jedan od argumenata „protiv“ obnavljanja Avalskog tornja je bio da je reč o zastarelom sistemu prenosa slike i tona, inferiornom u odnosu na kablovski ili satelitski prenos. Reč je, međutim, samo o različitim načinima za izvršenje istog zadatka – „dotur“ elektromagnetnih talasa do krajnjeg korisnika, od kojih svaki ima svoje mane i prednosti.
Jedan od bitnih faktora je cena koju plaća krajni korisnik i tu je emitovanje preko zemaljskih predajnika u prednosti u odnosu na sve druge. U stvari, zemaljski prenos je najjeftiniji način da se program isporuči na ogroman broj adresa: u zoni Avale, na primer, direktno u dva miliona prijemnika, pri čemu nema dodatnih troškova, sem električne energije, dok se kabl-operateru plaća pretplata. „Kažu oni da to nije pretplata, nego održavanje sistema. Svi smo se slatko nasmejali“, kaže Radiša Petrović, dipl. ing. elektrotehnike, izvršni direktor emisione tehnike i veza RTS-a.
Kablovski i satelitski prenos „signala“ je u prednosti zbog kapaciteta: kad je reč o isporuci programa do krajnjeg korisnika, omogućen je prijem mnogo većeg broja programa nego što je to bilo moguće preko zemaljske mreže. To je zato jer je analogni frekventni spektar ograničen za televiziju od 21 do 69 kanala, dakle najviše 48 kanala, ali u praksi može se koristiti tek svaki drugi.
VELIKA VRATA: Međutim, digitalizacija televizijskog signala vraća zemaljske predajnike u „igru“ na velika vrata: na taj način preko antene moći će da se „hvata“ do 60 u tehničkom smislu kvalitetnih programa. „Digitalizacija je donela to da se korisnici sada ponovo vraćaju direktnom prijemu, jer je veliki broj besplatnih, a tehnički vrhunskih programa“, kaže Petrović. „Ali, ne samo bez tornja na Avali, nego i bez onog na Jastrepcu, na Crnom vrhu i na ostalim planinama, bez objekata gabarita Avalskog tornja i moćnih antenskih sistema i moćnih predajnika, mi to ne možemo da uradimo. Džabe ćemo da se ‘digitalizujemo’ ako to ne budemo napravili.“
Po odluci Međunarodne unije za telekomunikaciju, do juna 2015. sve evropske zemlje moraju kompletno da pređu na digitalno emitovanje radio i TV programa, ali po preporuci Evropske komisije, a te preporuke su za članice EU prilično ozbiljna stvar, moraju do kraja 2011. da ugase analogni servis. „Mi smo tu malo u problemu, jer smo okruženi zemljama Evropske unije i sada, ako mi to ne uradimo, digitalni signali mnogo više smetaju analognim nego obrnuto“, objašnjava Petrović. „Bez obzira na to što su optički kablovi najbolji mogući prenosni put, pre svega jer je kapacitet neograničen, alternacija je uvek dobrodošla, uvek je dobro imati rezervu. Ne drže se, naime, sva jaja u jednoj korpi. Tako, svi korisnici telekomunikacionih kapaciteta za prenos – emiteri radio i televizijskih programa, mobilni operateri, internet provajderi, vojska, policija, državne institucije svuda u svetu koriste i radio-relejne veze za prenos. Primera radi, u Velikoj Britaniji je predviđeno da se do 2012. godine uloži više od dve milijarde funti samo na izgradnju velikih snažnih predajnika, da zemaljskim emiterima ‘pokriju’ svoju teritoriju.“
Tehnički gledano Avalski toranj i nije morao da se obnavlja, za ono čemu će služiti bio bi dovoljan i čelični stub utegnut sajlama na koji se okače antene i gotova priča, ali ipak, nije život samo u se, na se i poda se: tako gledano, ni Hram svetog Save na Vračaru nije neophodan.
MILIJARDA: Ponovna izgradnja Avalskog tornja koštala je oko milijardu dinara, odnosno desetak miliona evra. Za te pare moglo bi da se kupi 24.000 personalnih računara koliko ih nedostaje u srpskim školama, moglo bi da se kupi skoro 3000 steonih junica holštajn frizijske pasmine, moglo bi da se zasnuje i do prvog roda dovede 800 hektara vinograda.
Sa milijardu dinara može da se izgradi 110 metara mosta preko Ade Ciganlije, da se rekonstruiše šestina Gazele, toliko vredi deset kilometara jedne trake autoputa kroz Vojvodinu, odnosno dva i po kilometra obilaznice oko Dimitrovgrada ili manje od kilometra obilaznice oko Beograda.
Milijardu dinara je predviđeno za asfaltiranje Kružnog puta, a za dve-tri godine će morati opet. Toliko košta remont pet „migova 29“ i jednog „an-26“, ili remont dvadesetak garnitura vozova za gradsku železnicu.
Takođe, milijardu dinara bi koštala izgradnja šest krstova „najvećih na Balkanu“, poput onog koji će se graditi u Nišu, ili 90 krstova poput onog koji se upravo gradi u Kragujevcu.
Za deset milijardi dinara može da se kupi trideset miliona ćevapa, ili šest i po miliona pljeskavica u lepinji, odnosno nešto više od milion gajbi piva. Na kraju, milijarda dinara je stoti deo ovogodišnjeg budžetskog deficita, koliko iznosi desetomesečna prinadležnost narodnih poslanika bez putnih troškova, odnosno petina uštede koja bi se ostvarila smanjenjem državne administracije. Posle nam je toranj kriv!
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
