Ub nije rub

Utorak, pre podne, radni dan, na Ubu sve mobilno i pri svakoj gotovosti. Pred Policijskom stanicom, koja u prizemnoj montažnoj zgradi, još više mobilno i sve još više pri svakoj gotovosti. Ulica upravo oprana, policija na raskrsnici, jedan policajac pita pristigle novinare et kamermane, Je l’ oni tako svaki dan, kad čuje odgovor, glasno nastavlja, Blago vama, vama sve lepo, jer gde su ministri samo se lepo dešava. Na ulazu u policijsku stanicu, u neki beton, sitno prolećno cveće, protokol ministra policije, i jošte Prvog potpredsednika – zamenika predsednika Vlade i jošte Najevropljanina Ivice Dačića, već pristig’o sa svu logistiku, načelnik ubske policije, policijski visok, policijski crn, sa ti crni policijski brkovi, sa tu teget policijsku šapku, Mika Pantelić, prima zvanice, objašnjava istorijat zgrade.

S KOJE STRANE: Javiše da ministar samo što nije, upitaše, S koje strane, rekoše S koje strane, načelnik Mika se prikopča, izvede jedinice do ulice, pa sve to postroji uza zid. Načelnik rukom iscrta ko gde stoji, pokaza marševski korak, sve stade uza zid i u vrstu. Eto ti kolone sa očekivane strane, napred policijska kola, pa jedan „audi“, pa drugi „audi“, pa crni „landrover“, pa još crni „audija“. Dačić ovaj put izađe iz drugoga po redu „audija“, prikopča crno i radno odelo, zakorači ka jedinicama, marševski iskorači jedan u uniformi, raportira, Stanje na području policijske stanice Ub redovno, raportira komandir policijske ispostave Žikica Mitrović. Dačić klimnu, krenu u rukovanje, prvo sa načelnikom Mikom, koji spremno i sve se saginjući izgovori svoj govor, Hvala puno, održali ste obećanje…

Ministar pozdravi i ostale prisutne, uvedoše ga u to prizemno montažno zdanje, rekoše da zgrada imala upotrebnu dozvolu do ‘91, da tu 60 policajaca i ostali’ operativaca. Dačić sve pohvali, izađoše, prođoše pored otvoren prozor sa jednom službenicom za koju ministar nađe nekoliko dobar dan reči, uđoše u prostorije za izdavanje ličnih dokumenata, ministar pokaza duže interesovanje, informisaše da ažurnost dnevna, Dačić pokaza još zanimanja, i to se završi sa svaku hvalu.

Onda sve to i u ti crni auti krenu nekoliko stotina metara dalje gde bilo mesto za taj temeljac za novu policijsku stanicu. Kod rupe za temeljac, u kojoj već bile neke armature, sve bilo spremno, velika mešalica za beton je radila, radnici u plavim i žutim šlemovima su pokazno bili gde treba, na mestu su bili i aktivisti Socijalističke partije iz okolnih mesta, predsednici susednih opština, jedan sa brkovi iz PUPS-a, i jošte SPS poslanik i SPS portparol imena Đorđe Milićević, i jošte DS generalni direktor Železnica Srbije Milovan Marković. Kako izađe iz auta u to svoje crno radno odelo, sa male šiške frizurom koja već za podašišivanje, ministar pravo na svoga poslanika Đorđa, dalje se dade u zagrljaj DS Markovića Miće, tu ga do’vati predsednik Uba Krsmanović, koji ga stazom popatošenom nekim drvenim oplatama odvede do rupe. Betonjerka je radila na najjače, napuniše se kolica sa malterom, DS predsednik Uba zahvati lopatom u kolica pa dodade ministru Dačiću, Dačić pravilno istovari lopatu u rupu, Krsmanović još jednom za’vati iz kolica, ministar jopet uspešno izruči beton u rupu. Aplauzi su bili jednoglasni, aplauzima se sa svoj aplauz pridruži i ministar.

POLICIJA JE NARODNA: Šta ondak bilo, ondak bilo da ministar stao da izjavu za novinare. Ministar je policijski pravilno stao tako da mu sunce ne bije u oči, pa je pit’o, Je l’ može, rek’o da će bude kratak, i rek’o šta ima, Ovde na Ubu nisu neki izbori, da ne mislite da se radi zbog izbora, objektivno postoji potreba da se izgradi zgrada policijske stanice jer je postojeća neuslovna. Ondak se zahvalio lokalnoj samoupravi, rek’o da će u novoj zgradi bude dovoljno prostora za sve službe, da policija treba bude moderna, obrazovana i dobro opremljena, ovaj objekat korak napred, nada se da će sledeće godine biti useljen, i još rek’o da policija nije politička nego narodna, i da on uistinu misli da policija treba da bude narodna.

Zatim bilo jedno lepo novinarsko pitanje, kad je krenuo na taj radni zadatak postavljanja temeljca, na šta ga je asocirao Ub, reporteru „Vremena“ se ote, Na Cana, a ministar, čuvši upadicu, odgovori, Pa daaa, zavisi sa koje tačke gledišta, od sportskih do nekih kriminogenih krugova, ali pošto znam o čemu se ovde radi i pošto sam odlagao posetu zbog drugih obaveza, došli smo zbog policijske stanice, više puta sam govorio da Ub ne treba da bude rub. Reporter nastavi da iznenađuje sebe, upita, može li g. ministar, pošto je na Ubu, koju o g. Subotić Canu. Ministar odgovori da ne zna šta bi novo na tu temu, vodi se postupak, raspisana je poternica, ali pošto to u zemlji u kojoj se on nalazi nema karakter krivičnog dela, on nije dostupan našim pravosudnim organima. Reporter upita za preformulisanje optužnice, a ministar odgovori da to nije posao policije, te da je borba protiv organizovanog kriminala državni prioritet i da je Srbija po tome primer drugim državama.

I to bilo to, ministar krenu u drugarsko pozdravljanje sa postrojenim i svi u razna odela aktivisti svoje partije, jedan mu se predstavi, Znamo se sa promocije, Dačić srdačno klimnu, dovedoše ga do starijeg čoveka sa kačketom, drugarski se rukovaše. Dačić je u svom crnom radnom odelu sa taj crni i radni auto odlazio na nove zadatke, upitamo se sa čovekom sa kačketom, Petrović Vojislav iz Crvene jabuke. Onaj što doveo Dačića do Petrovića uze objašnjava, To ti je najstariji odbornik SPS-a, i Dačić, posle 2000, kad nigde nije smeo da ide, prvo doš’o u Crvenu jabuku kod Voje, to je istorija, kad nigde nije mog’o, mog’o u Crvenu jabuku…