Birate nepostojeći broj

Tek pošto je svanulo u petak, 23. aprila, radnici Regulatorne komunikacione agencije Kosova u pratnji policije, sa baznih stanica u naseljima centralnog Kosova u kojima žive Srbi, uklonili su opremu za mobilnu telefoniju. Oni su počupali kablove i antene dva srpska provajdera, Telenora i Telekoma Srbija. Računa se da je do utorka po podne, kada ovaj tekst odlazi u štampu, nakon što je sukcesivno „ugašeno“ više od 40 baznih stanica, bez signala na mobilnim telefonima ostalo više od 100.000 ljudi.

Najnovije vesti sa Kosova glase: U selu Kišnica, kraj Gračanice, kamenovane su kuće porodice Krstić. Iako se incident dogodio u noći 24. aprila, Krstići nisu uspeli policiju da obaveste o tome do jutra; zbog isključenja telefona u Domu zdravlja u Gračanici ta ustanova aktivirala je nove brojeve telefona u mreži slovenačke kompanije Ipko, ali pacijenti kojima je potrebna hitna pomoć nemaju telefon s kog bi mogli da je pozovu; tokom vikenda u selu Malo Rudare kao i u blizini Leposavića, antene operatera Ipko oštećeni su u eksplozijama, a slično se dogodilo i sa operaterom Valja, što se u medijima tumači kao osveta za skidanje srpskih antena; u Gračanici je u utorak održan protestni skup Srba sa koga su lokalni čelnici uz transparente „Slepi, nemi, gluvi“, „Vratite nam veze“, „Nema mreže, zašto“ pozvali međunarodnu zajednicu da reaguje; Bernar Kušner, francuski ministar spoljnih poslova, kratko je prokomentarisao ova dešavanja: „Mobilni telefoni funkcionišu, koliko ja znam. Nikome nije onemogućeno da priča, treba samo izabrati mrežu.“

TENZIJE: U Prištini su uništavanje baznih stanica Telekoma i Telenora objasnili nastojanjima da se sprovede zakon i „stvore uslovi za normalan rad“ telekomunikacionih kompanija. Objašnjavajući da uklanjanje opreme nije usmereno „na bilo koju etničku zajednicu ili na specifičnu državu, nego na sve one operatere koji nisu poštovali pravne norme koje su na snazi“, kosovske vlasti počele su da dele besplatne SIM kartice i brojeve mobilnog operatera Valja, oko 2500 njih, u oblastima naseljenim Srbima. Postoje najave da će i cena poziva ka operaterima u Srbiji biti snižena na devet centi za minut razgovora. Predsednik Regulatorne komunikacione agencije Kosova Ekrem Hodža rekao je da će ovo telo nadzirati situaciju i proveriti da li se „ilegalne mreže“ ponovo povezuju. Ako se to desi, tvrdi Hodža – a već se desilo u ponedeljak kasno uveče na teritoriji Štrpca i Osojana – mreže će opet biti onesposobljene.

Dva srpska operatera u javnost su izašla samo sa kratkim saopštenjima. Telenor je u petak potvrdio da su među demoliranim bile dve bazne stanice ove kompanije na lokacijama Gračanica i Ugljare. Saopšteno je da je to demoliranje samo jedno u nizu koje se dogodilo poslednjih godina.

Narednih dana uništene su još dve Telenorove stanice – Brezovica i Gnjilane. U ovoj kompaniji smo naknadno saznali da im nije stiglo nikakvo upozorenje da će bazne stanice biti isključene, kao i da nemaju nikakvu komunikaciju sa kosovskom Regulacionom agencijom za telekomunikacije.

Generalni direktor Telekoma Srbija Branko Radujko izjavio je da se šteta izazvana prekidom telefonskog saobraćaja na Kosovu i Metohiji meri u milionima evra. Radujko je naveo da je ta kompanija u stalnom kontaktu sa državnim organima i dodao da je Telekom spreman, „ukoliko se stvore okolnosti za to, da u roku nekoliko dana uspostavi saobraćaj, zbog čega su naše ekipe već na terenu“.

S obzirom na to da jedna bazna stanica košta najmanje 50.000 evra (a mogu da koštaju i nekoliko puta više), prostom računicom dolazimo do minimalne štete od dva miliona evra, ne računajući izgubljeni prihod zbog prekida saobraćaja. Čitavu situaciju dodatno pogoršava položaj oba provajdera – Telekom Srbija je pred prodajom i ovo bi moglo da umanji vrednost kompanije, dok Telenor potiče iz Norveške, koja je još pre dve godine priznala Kosovo.

DIPLOMATSKA AKCIJA: Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je da će Srbija pokrenuti „najveću moguću međunarodnu akciju“ kako bi Srbi na Kosovu mogli da koriste usluge srpskih operatera mobilne telefonije. „Srpsko stanovništvo je ugroženo objektivno. Ne mogu da pozovu u pomoć. Mi smo podigli uzbunu u međunarodnoj zajednici.“

„Isključenje mobilnih operatera iz Srbije na Kosovu je vrlo ozbiljan problem i Vlada će učiniti ‘bukvalno sve’, osim posezanja za silom, da pomogne tim Srbima u enklavama“, izjavio je premijer Srbije Mirko Cvetković koji očekuje da će se naći prihvatljivo rešenje za Srbe u kosovskim enklavama.

Republička agencija za telekomunikacije (RATEL), inače nadležno telo za ovo pitanje, nije se izjašnjavala, već je sva komunikacija s javnošću o temi pala na Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. No, spor oko legalnosti rada Telekoma i Telenora na Kosovu prilično je jasan. Ove dve kompanije na Kosovu posluju na osnovu licenci koje su dobile od RATEL-a i koje važe za teritoriju Srbije. Za razliku od Kosova, Srbija je članica UN-a i time i članica Međunarodne telekomunikacione unije (International Telecommunication Union, ITU). Zahvaljujući tome Srbija ima numeraciju (381), dok je Kosovo nema (mada je zvanično zahtevalo još 2005. godine), i neće je ni imati sve dok ne postane članica UN-a. Iako na teritoriji Kosova rade još dva operatera, slovenački Ipko i francuski Valja, oni koriste numeraciju Slovenije (386) i Monaka (377) i na Kosovu su zapravo u nekoj vrsti rominga. Tako ispada da Kosovo nije ovlašćeno da izdaje svoje licence, a ne uvažava srpske.

Zbog svega ovoga, Srbija je u poziciji i da prekine dovod fiksne telefonije i interneta na Kosovu, ali je sprečava više razloga, a oni su poslovni, bezbednosni i politički, jer postoji strah da bi prekid interneta mogao da bude okidač za inicijativu da Kosovo dobije sopstvenu numeraciju. Sa ovim stavom potpuno se slažu i predstavnici kosovskih vlasti: „Ako bi Srbija isključila kod 038 na Kosovu, bio bi to jedan dobar početak da međunarodni mehanizmi ubuduće imaju u vidu neophodnost određivanja međunarodnog državnog koda za Kosovo. Mislim da u ekonomskom pogledu nije u interesu Srbiji da preduzme takav postupak. A ako jeste, onda za nas neće biti fatalnih posledica“, rekao je ovih dana predsednik Regulatorne komunikacione agencije Kosova Ekrem Hodža.

NIŠTA NOVO: Uništavanja i isključenja baznih stanica bilo je i ranije, a najmasovnije tokom 2006. godine. Kosovska telekomunikaciona agencija i tada je tvrdila isto – da su Telekom Srbije i Telenor ilegalni operateri. U pregovorima u Prištini o ovoj temi učestvovao je, između ostalih, i Nenad Popović, šef ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije. Prema dokumentaciji koju je „Vreme“ dobilo iz Ekonomskog tima, Srbija je UNMIK-u tada predstavila nekoliko važnih argumenata: da je Telekom Srbija važeću licencu za mobilnu telefoniju platila 125 miliona maraka 1997. godine i da ne postoji pravni akt niti je sprovedena nekakva procedura kojom bi ta prava Telekoma da koristi licencu mogla da mu se oduzmu; 1999. godine na osnovu uredbe UNMIK-a imovina Telekoma poverena je na upravljanje novoosnovanom subjektu Pošte i telekomunikacije Kosova i proglašena je za javnu iako pripada akcionarskom društvu, a akcije su delom u vlasništvu države Srbije, a delom u privatnom vlasništvu; konačno, Telekom je neprekidno „iskazivao dobru volju“ da pronađe rešenje, „počev od saradnje sa KFOR-om u leto 1999. godine kada su izvršene neophodne popravke razrušene infrastrukture za potrebe KFOR-a…“

Mada bi u interesu „obe strane“ najpre bilo trajno rešavanje ovog problema, čini se da i Priština i Beograd imaju šansu da mnogo izgube. Nekako ne bi iznenadilo da se čitava stvar okonča baš kao i 2006 – da se polako i neprimetno vrati na staro.