Pored toga što je reč o zdravstvenim ustanovama i da je uzrok požara kvar na električnim instalacijama, zajednički imenitelj ova dva požara je da se električna instalacija pokvarila malo posle renoviranja/dogradnje, da nije izvršen tehnički prijem radova, da su renoviranje/dogradnju obavile firme koje za te poslove nisu registrovane, da su vatrogasci stigli nekoliko minuta posle dojave, da su pacijenti uspešno evakuisani, kao i da je oprema uglavnom spasena.
Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, Vatrogasno-spasilačka jedinica Sektora za vanredne situacije MUP-a u Sremskoj Mitrovici primila je poziv u 20 časova i 20 minuta i za četiri minuta stigla na mesto događaja, u gašenju požara učestvovalo je 45 vatrogasaca-spasilaca sa 16 vozila, a pored vatrogasno-spasilačke jedinice iz Sremske Mitrovice, u intervenciji su učestvovale i jedinice iz Novog Sada, Šapca i Beograda.
BRIGO MOJA…: Na konferenciji za novinare direktor bolnice dr Goran Ivić je potvrdio da su vatrogasci vrlo brzo stigli, ali je posao otežao nedostatak adekvatnih vozila za gašenje požara na visinama, koja su stigla iz Beograda i Novog Sada sat i po po izbijanju vatre.
„Priča da nije odmah započeto sa gašenjem požara jer nije bilo kola sa opremom za gašenje sa visine je zamena teza: ni kad su vozila sa platformom stigla iz Novog Sada i Beograda nisu korišćena za gašenje, već za polivanje zidova da se požar ne proširi, jer jačina mlaza koji ona postižu je toliki da bi bolnica ostala bez krova, a sva oprema unutra bila uništena“, kaže za „Vreme“ Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova za vanredne situacije. „Ono što zbunjuje jeste činjenica da je do dolaska vatrogasaca evakuacija dva sprata već bila završena, a vatrogasci su stigli za četiri minuta.“
Inače, hirurški blok bolnice je sagrađen i pušten u rad 1996. godine, ima četiri sprata, tu su smeštene urologija, hirurgija i ortopedija. Dvadeset godina kasnije, u okviru programa „Hitne rekonstrukcije 20 bolnica u Srbiji“, blok je renoviran, što je koštalo tri miliona evra.
PROMINCLE: Pošto je požar ugašen, na „lice mesta“ izašli su istražitelji, e da se ustanovi šta to bi i zašto to bi. Zvaničnog saopštenja o rezultatima istrage još nema, ali se nezvanično štošta može saznati, recimo da je „99 odsto“ uzrok požara kvar na električnoj instalaciji klima-uređaja, da je nekoliko puta te večeri „iskakao“ neki tamo osigurač, da ga je kanda neko premošćavao, da je pronađeno više od dvadeset ispražnjenih protivpožarnih aparata, po čemu se može zaključiti da su zaposleni pokušali da ga sami ugase pa tek kad su videli da ne uspevaju digli su uzbunu. Pažnju privlači izjava direktora na već pomenutoj konferenciji za novinare da „u trenutku izbijanja požara klima-uređaji nisu radili“.
„Da su vatrogasci pozvani na vreme, požar bi bio mnogo brže ugašen, a šteta znatno manja“, kategoričan je Marić. „Sve ostalo utvrdiće istraga.“
„Šteta neće biti velika koliko je mogla da bude“, prokomentarisao je ovaj događaj ministar zdravlja Tomica Milosavljević, i dodao da od pokrajinskih vlasti i direktora te bolnice očekuje da pruže jasan odgovor na pitanje šta se zaista dogodilo. „Siguran sam da će Ministarstvo unutrašnjih poslova vrlo brzo na osnovu obavljenog uviđaja odgovoriti na pitanje uzroka i brzine reagovanja vatrogasnih službi, kao i na to da li su one opremljene za reagovanje na tako velikim visinama“, i dodao da će nakon toga na red doći jasno konstatovanje eventualne lične odgovornosti.
Konstatacija ministra zdravlja da se „od pokrajinskih vlasti i direktora te bolnice očekuje da pruže jasan odgovor na pitanje šta se zaista dogodilo“ takođe privlači pažnju. Zašto direktor, razumljivo je, od njega se očekuje da objasni zašto vatrogasci nisu pozvani kad je ispražnjen prvi protivpožarni aparat, kao i ko je i zašto „čačkao“ po osiguračima, ali zašto pokrajinske vlasti? Kakve veze pokrajinske vlasti imaju sa „licnovanjem“ osigurača?
Veza bi mogla da budu ona tri miliona evra uloženih u renoviranje. Naime, renoviranje je završeno još 2007. godine, ali do danas tehnički prijem nije obavljen. Razlog: nema projekta, a ako ga možda i ima, nije kompletan. Projekat je, međutim, neophodan da bi se bilo šta uradilo: na osnovu projekta se raspisuje konkurs za izvođača, na osnovu njega se određuju cena i rokovi, i izvršavaju radovi, na kraju se na osnovu projekta obavlja tehnički prijem. To je ono na šta je istraga fokusirana: ko je, sa kime i na osnovu čega renoviranje ugovarao, ko je i na osnovu čega radove platio?
To će se, bože zdravlja, jedared saznati. Nezvanično, klima-uređaje je postavljalo šabačko preduzeće Sedam d.o.o. Taj podatak ne bi bio značajan da nije jedne takoreći sitnice: ovo preduzeće je registrovano za proizvodnju farmaceutskih preparata. Tako je bar zavedeno u Agenciji za privredne registre. Nesumnjivo, tu nešto miriše, a nisu promincle.
VEĆ VIĐENO: Pre šest meseci volšebno je planulo novoizgrađeno potkrovlje na jednoj od zgrada Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“, u kojoj su smešteni interno odeljenje, hirurgija i urologija. I u tom slučaju vatrogasci nisu obavešteni čim je požar izbio, ali ne zbog bezuspešnog pokušaja gašenja, već zato što je kasno primećen. Naime, potkrovlje je bilo sveže završeno i namešteno, reč je o luksuznim bolesničkim sobama i apartmanima, ali nije bilo i useljeno, jer nije obavljen tehnički prijem. I u tom slučaju kao da nešto nije bilo u redu sa dokumentacijom, mada to zvanično nikad nije potvrđeno. I tada su vatrogasci stigli za nekoliko minuta, pridružila se i Žandarmerija, a osoblje bolnice je, kao i u Sremskoj Mitrovici, u vrlo kratkom roku evakuisalo bolesnike. I tada je uzrok požara bio kvar na električnoj instalaciji.
Međutim, kako se zapalila električna instalacija koja nije bila pod opterećenjem, ili možda jeste, ali nije utvrđeno, istraga nije otkrila, mada se i tada, kao i sada, govorilo o odgovornosti, počev od direktora pa naviše, uz poseban osvrt na izvođača završnih radova – beogradsku firmu Beta-Inženjering, koja, doduše, jeste registrovana za građevinske radove, ali za „grube građevinske radove i specifične radove u niskogradnji“. Tako je bar zavedeno u Agenciji za privredne registre.
Spekulisalo se i da je požar podmetnut, e da bi se prikrio izvođački javašluk, da je mnogo njih upleteno u „ja tebi – ti meni“, da sve ima veze sa hapšenjem nekolicine direktora nekih drugih zdravstvenih ustanova zbog pronevere novca prikazanog kao trošak adaptacije/renoviranja objekta, ali je sve ostalo na spekulacijama.
Proveravalo se, navodno, kako su uvođene instalacije, gledalo se svako parče izgorelog sprata kako bi se utvrdilo da li je neko „naduvavao fakture“ – kupovao jeftiniji materijal za gradnju, a u papirima knjižio višestruko veće cene. „Sve će biti provereno, jer sa ovakvim stvarima nema šale. Ovde je mnogo nemoćnih ljudi moglo da izgori“, saznavali su novinari od „izvora bliskog istrazi“. I ništa, do dana današnjeg ništa.
Nema baš mnogo veze sa ova dva slučaja, osim što je bila velika vatra, a, boga mi, i velika eksplozija, ali nikakvog epiloga nema ni dve i po godine otkako je u Bubanj Potoku u vazduh odleteo pogon za proizvodnju goriva za protivgradne rakete tajanstvenog preduzeća EdePRO, prve i najveće privatne firme koja se više od dve decenije bavi proizvodnjom naoružanja u Srbiji i koja, gle čuda, nije registrovana za proizvodnju raketnog goriva. Tom prilikom troje ljudi je povređeno, jedan od njih teško, sa opekotinama trećeg stepena na četiri petine površine kože, koji je nekoliko dana kasnije povredama podlegao.
I tada se, kao i sada, ali i kao pre šest meseci nezvanično saznavalo ovo i ono, da nije reč o „uzgajanju marihuane na tavanu, već o nečem mnogo, mnogo većem“, „da mnogo na ‘Grmeč’ smrdi“, kao i da „ovog puta to neće tek tako proći“.
Tada je Predrag Marić tvrdio ovom novinaru da će „rezultati istrage biti uskoro saopšteni“, čim se uviđaj završi, a Snežana Vasiljević, u Upravi policije zadužena za komunikaciju s novinarima, rekla je da u tom trenutku niko nije voljan da zvanično bilo šta kaže o toku istrage, sem da je „stvar jako velika, da istraga ide u više pravaca i da će potrajati“.
