Deo vernika smatra da su govori patrijarha srpskog Irineja kada je u pitanju Kosovo umereni i "na mestu", kakvi i dolikuju verskom poglavaru. S druge strane, "tvrđa struja" mu zamera na višku diplomatije, ocenjujući njegove poruke kao preterano pomirljive i nedovoljno oštre. Verovatno da im, naviknute na zapaljive i takoreći ratničke govore pojedinih crkvenih velikodostojnika, smeta odmereni ton prvog među jednakima
„Najvažniji zadatak naše crkve i naroda je pomoć državi da sačuva naše sveto mučeničko Kosovo od svih koji bi da ga prigrabe. Kosovo je naša sveta zemlja i moramo biti spremni na svaku žrtvu da bismo ga sačuvali, makar ona zahtevala stradanja. Ako mi zaboravimo Kosovo, zaboraviće i ono nas“, kazao je patrijarh Irinej na dan kada je ustoličen, dodajući da bez svetinja na Kosovu Srbija ostaje „bez uma i duše“.
Šest meseci kasnije, u četvrtak 22. jula, u 16.55 oglasila su se zvona na svim pravoslavnim hramovima. Tačno u pet, u crkvama i manastirima SPC-a počeo je moleban, služen za povoljno rešenje statusa Kosova i Metohije. (Savetodavna) odluka Međunarodnog suda pravde (MSP) u Hagu već je u tom trenutku bila poznata. Otud verovatno i ne čudi što molebanu u Hramu svetog Save u Beogradu nije prisustvovalo više od 150 ljudi.
Poziv da dođu na moleban vernicima je uputio patrijarh Irinej u svom govoru pred odluku MSP-a. Na početku govora, održanog u Patrijaršiji, pozvao je srpski narod da ostane sabran i da slogom doprinese miroljubivoj odbrani Kosova i Metohije. Naglasio je pritom da Srbija vodi jednu od najvećih bitaka u svojoj istoriji da sačuva svoju dušu i svoju Svetu zemlju.
No, za razliku od svetovnih lica koja su se poslednjih nedelja i meseci obraćala građanima s puno optimizma, patrijarh Irinej je bio oprezniji. „Znamo da nas čeka još teških dana i da ovo iskušenje nije poslednje“, poručio je, dodajući da šta god da bude odlučeno „mi se moramo izboriti da se pregovorima dođe do najcelishodnijeg rešenja koje će biti prihvatljivo za Srbe i Albance, da bi zajedno živeli u miru i blagostanju i imali bezbednu budućnost“. Nekoliko dana pre toga, na proslavi gradske slave u Prokuplju, kazao je da očekuje mudru odluku MSP-a i da se moli da ona bude trajno rešenje za oba naroda. Patrijarh srpski Irinej koristio je svaku priliku da govori o patnjama Srba na Kosovu, ali naglašavajući da se Kosovo mora braniti istorijom, kulturom i ljubavlju prema njemu, kao i da je neophodan suživot Srba i Albanaca.
Govori patrijarha tumačeni su različito. Deo vernika smatra njegova obraćanja narodu odmerena i „na mestu“, onakva kakva i dolikuju verskom poglavaru. S druge strane, „tvrđa struja“ zamera mu na višku diplomatije, procenjujući njegove poruke kao preterano pomirljive i nedovoljno oštre kada je u pitanju „odbrana Svete zemlje“. Verovatno da delu vernika, naviknutog na zapaljive i takoreći ratničke govore pojedinih crkvenih velikodostojnika, smeta ton prvog među jednakima. Pogotovo što se situacija sa bivšim episkopom raško-prizrenskim Artemijem još nije smirila, a odbegli monasi sa Kosova i Metohije uporno odbijaju da se vrate u svoje manastire. Njihov duhovni otac, penzionisani vladika Artemije, veoma omiljen među delom vernika, poznat je po (pre)jakim rečima, pogotovo kada je reč o očuvanju Kosova u okviru Srbije.
Kao „svedoka“ da Crkva više ne brani dovoljno odlučno Kosovo i Metohiju, pojedini su navodili Pitera Fejta, šefa Misije EU na KiM. Naime, u govoru održanom pred Evropskim parlamentom pre oko mesec dana, Fejt je pomenuo i promene u pristupu SPC-a prema Kosovu. Rečenica koja je dospela u medije glasila je da je „tranzicija SPC-a prema umerenijem pristupu po pitanju Kosova takođe još jedan pozitivan pomak“. Međutim, ubrzo su Sveti arhijerejski sinod i patrijarh srpski zatražili ispravku prevoda i izvinjenje od Evropske unije.
Naime, original je glasio da je „tranzicija SPC-a prema umerenijem pristupu na Kosovu takođe još jedan pozitivan pomak“.
„Razlika između ‘umerenijeg pristupa (ponašanja) na Kosovu’ i ‘umerenijeg pristupa po pitanju Kosova’ (da li po pitanju statusa?) veoma je velika i predstavlja grubu grešku za koju je Njegova svetost tražio javnu ispravku i izvinjenje od strane kancelarije EU“, navedeno je tada u saopštenju za javnost SPC-a, uz rečenicu da Crkva niti menja niti namerava da menja svoj stav o pitanju koje je jasno regulisano Ustavom i voljom građana. Međutim, sam pomen umerenijeg pristupa od strane stranog zvaničnika, ma na šta da se odnosio, imao je loš odjek kod dela vernika koji su to shvatili kao popuštanje u borbi.
„Nama ostaje da budemo mirni i spokojni, da se koristimo svim sredstvima ljudskog morala da dođemo do cilja i dokažemo pravo na našu najsvetiju zemlju. Mogu da donesu bilo kakvu odluku, ali je srpski narod nikad neće prihvatiti, jer znamo da se ono što je nepravedno uzeto mora na kraju i vratiti“, kazao je u svojoj besedi, nakon održanog molebana, patrijarh Irinej.
Prilikom obraćanja poglavar SPC-a poručio je vernicima da ne gube nadu, dajući primer Jevreje koji su na svoju državu čekali dva milenijuma.
Ostalo je nejasno zašto je moleban zakazan za pet posle podne, kada se znalo da će do tada odluka već biti donesena.
Moleban je služen i na Kosovu, a u crkvi manastira Gračanica služili su administrator Eparhije raško-prizrenske mitropolit Amfilohije i vladika lipljanski Teodosije. Tamošnju besedu održao je mitropolit Amfilohije, kazujući da je mišljenje MSP-a „nastavak bezakonja“ i „nasilja“.
„Mi se nalazimo na svetom mestu, raspetom više od 600 godina. Kosovsko raspeće 1389. godine traje neprekidno do naših vremena. To raspeće se i danas nastavlja. I 1999. godine kada su moćnici ovog sveta nastavili delo tiranina Murata sultana bombardujući svetu kosovsku zemlju ponovo ugrožavajući dušu i biće ovog svetosavskog naroda“, govorio je mitropolit Amfilohije, poredeći sudije MSP-a sa Pontijem Pilatom.
U nedelju, 25. jula, u obnovljenom Vladičanskom dvoru u Prizrenu održana je sednica Eparhijskog saveta, prva posle 1999. godine. Kao dokaz, kazali su, da se Crkva ne odriče svojih svetinja i vekovnog sedišta Eparhije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
