"Vreme" saznaje od izvora iz vrha srpske policije da uhapšeni Žuža i Mladenović pripadaju jednoj od ekstremnih podgrupa Obraza. Njih je policija ranije locirala. Žuža je bio uhapšen za vikend, a u ponedeljak je policija zajedno sa BIA uspela da locira i uhapsi Mladenovića blizu Lepenskog vira. Ova dvojica do sada nisu bila poznata "organima gonjenja". Jedan je sa Novog Beograda, a drugi iz Rakovice. Izvor je potvrdio da je policija uradila posao u saradnji sa BIA i da je ta saradnja odlična. Za sada nema saznanja da je iza ove dvojice stajala neka veća organizacija, ali će dodatna istraga dovesti i do novih saznanja
Najpre je agencija Tanjug prenela izjavu direktora srpske policije Milorada Veljovića da je policija identifikovala i uhapsila dvojicu napadača na novinara „Vremena“ Teofila Pančića. Uhapšenima, Danilu Žuži (19) i Milošu Mladenoviću (18) određeno je policijsko zadržavanje od 48 sati nakon čega su izvedeni pred istražnog sudiju.
Potom je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao da je identitet osumnjičenih utvrđen na osnovu DNK analize, pošto su na predmetu kojim je Pančić pretučen pronađeni tragovi DNK napadača.
U jednoj od epizoda američke serije „Soprano“, jedan od saradnika šefa mafije u Nju Džerziju upravo se žali na činjenicu da je DNK analiza znatno otežala posao.
„Sad imaju mnogo načina da te pokupe i dokažu da si baš ti nešto uradio“, jada se on kolegama iz mafijaškog sindikata.
Dačić je rekao da je policija razgovarala sa osumnjičenim napadačima i da je posle poklapanja DNK tragova došla do neposrednih dokaza na osnovu kojih je uhapsila napadače.
„MUP će i dalje štititi novinare posebno zbog toga što oni obavljaju jednu specifičnu delatnost od javnog interesa i često su zbog obavljanja te delatnosti izloženi raznim oblicima nasilja“, rekao je Dačić.
On je ponovio da je bilo teško utvrditi identitet počinioca, jer su sigurnosne kamere na okolnim zgradama u Zemunu gde se dogodio incident snimile napadače s leđa.
„Bila je neophodna pomoć svih onih koji su bili neposredni svedoci ili su imali bilo koja druga saznanja“, kazao je Dačić.
„Vreme“ saznaje od izvora iz vrha srpske policije da uhapšeni Žuža i Mladenović pripadaju jednoj od ekstremnih podgrupa Obraza. Njih je policija ranije locirala. Žuža je bio uhapšen za vikend, a u ponedeljak je policija zajedno sa BIA uspela da locira i uhapsi Mladenovića blizu Lepenskog vira. Ova dvojica do sada nisu bila poznata „organima gonjenja“. Jedan je sa Novog Beograda, a drugi iz Rakovice. Izvor je potvrdio da je policija uradila posao u saradnji sa BIA i da je ta saradnja odlična. Za sada nema saznanja da je iza ove dvojice stajala neka veća organizacija, ali će dodatna istraga dovesti i do novih saznanja. Oni su okrivljeni za nasilničko ponašanje, a dalje kvalifikacije su na tužilaštvu.
Zbog napada na Teofila Pančića, Prvo osnovno javno tužilaštvo podnelo je zahtev za sprovođenje istrage i određivanje pritvora protiv Miloša Mladenovića i Danila Žuže iz Beograda, izjavio je šef kabineta republičkog javnog tužioca Vlada Đorđević.
Tužilaštvo tereti Mladenovića i Žužu da su izvršili kvalifikovani oblik krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, kao i kvalifikovani oblik nasilničkog ponašanja, rekao je Đorđević.
Akciju policije su, čini se, svi dočekali sa olakšanjem. I udruženja novinara, toliko marginalizovana, i institucije koje u svom opisu imaju zaštitu prava građana, koje su takođe na margini. Ali, svi oni, ili svi mi, imamo još zrno sumnje da posao nije do kraja završen čak i kada sutra, možda danas, okrivljeni budu osuđeni.
Policija je javnosti predočila snimak koji su zabeležile sigurnosne kamere. Na snimku se vidi kako Pančić ulazi u autobus, a za njim dve osobe koje utrčavaju. Za njima se zatvaraju vrata i narednih desetak sekundi autobus stoji u stanici. Onda se vrata otvaraju, dvojica mahnito beže iz busa sa linije 83, Pančić teturavo izlazi i uzima svoju torbu koju su ovi bacili na stanično mesto. Na snimku se ne vidi ništa što bi moglo zaista da pomogne u otkrivanju identiteta napadača.
Pored videa, policija nam je učinila dostupnim i fotografije dvojice omladinaca koji su napali Pančića. Obojica golobradi, dečaci iz komšiluka, kakvih je na hiljade oko nas. Porodice sigurno ne mogu da budu ponosne na činjenicu da su im se deca pojavila u medijima na takav način.
Uhapšeni Danilo Žuža na svom Fejsbuk profilu otvoreno se izjašnjava kao nacionalsocijalista. Na dan kada je napadnut Teofil Pančić, 24. jula, na svom profilu je napisao: „Ako je osveta greh, mi u paklu gorećemo.“
Na sreću ili na žalost, osobe koje su napale novinara „Vremena“ izgleda da dolaze baš iz onog miljea iz kog se pretpostavljalo da dolaze. Kocke se toliko poklapaju, profili su toliko prepoznatljivi da bi neko mogao da posumnja da je reč o nameštaljci. Međutim, niz nasilnih događaja u kojima su učestvovali pripadnici neformalnih ili formalnih grupa koje je MUP Srbije označio kao klerofašističke oduzima mogućnost za bilo kakvu sumnju: zadojeni na pričama o propasti srpstva zbog izdajstva pojedinaca, kakav je valjda i Teofil Pančić, ovi omladinci u nasilju pronalaze izlaz za artikulaciju nekih svojih političkih stavova. Samo nasilje prema neistomišljenicima je jasna politička poruka i tome prisustvujemo godinama unazad, bilo na mitinzima i skupovima „pravoslavne desnice“, bilo na sportskim priredbama koje su idealna javna govornica za iznošenje takvih stavova.
Policija je, čini se, ovoga puta i sebe iznenadila brzom reakcijom. Za razliku od ranijih slučajeva u kojima su nastradali novinari, sada su potencijalni počinioci pronađeni relativno brzo i možda bi moglo da se očekuje „brzo izvršenje pravde“ na sudu. Ministarstvo na čijem je čelu Ivica Dačić, zajedno sa direktorom policije Veljovićem i uz obilatu pomoć BIA gotovo su rutinski rešili ovaj slučaj, ili su nam dali elemente da verujemo da je sve učinjeno kako treba, što znači da će optužnica biti solidna i da će posle efektnog suđenja vinovnici dobiti adekvatne kazne.
Činjenica da je BIA angažovana na pronalaženju nasilnika pokazuje da je pritisak javnosti bio takav da ništa nije prepušteno slučaju, ali negde govori o kapacitetima srpske policije. Izvor iz MUP-a Srbije je za „Vreme“ rekao da „je MUP sve odradio“, ali se resurs kao što je tajna policija ne angažuje baš na slučajevima za koje kazna može biti u visini od nekoliko godina zatvora.
Ekstremna omladina u Srbiji je i ranije završavala pred sudom, ali nekog posebnog efekta nije bilo: niti su donete neke drastične upozoravajuće presude (suđenje za ubistvo Brisa Tatona je primer), niti je nasilje smanjeno. Nesinhronizovane izjave raznih predstavnika institucija o tome kako će biti postupano sa različitim ekstremnim grupama – koje su sve navijačke i nacionalkriminalne – nisu donele nikakav rezultat.
Hapšenje ove dvojice možda znači promenu koja se nije dogodila ni posle ubistava novinara u prošlosti, ni posle direktnih napada na novinare, odnosno one koji otvoreno, ali zaista otvoreno, govore o tome kako živimo i u kakvom društvu živimo. Ovi koji su pretekli mogu samo da i dalje pritiskaju vlast da radi svoj posao. Iz dana u dan.
Komentar Teofila Pančića na hapšenje: link
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – u Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
