OSAM GODINA PRED SUDOM: Vojislav Šešelj / foto: reuters
Logika naših sudova i njihove prakse govori u prilog raspletu nastavkom procesa – pa makar i bez Šešeljevog dokaznog postupka – te verovatno prihvaćanjem barem dela optužbi koje ga terete, izricanjem kazne koja će pokriti dosadašnjih osam godina pritvora i možda (bar) još nešto pride
Na dan kad nastaje ovaj tekst, utorak poslije podne, još je sasvim neizvjesno što će u Haškom tribunalu odlučiti sudsko vijeće u slučaju Vojislava Šešelja: temeljem pravila 98 bis Statuta, vijeće će ocijeniti da li je Haško tužilaštvo u dosadašnjem postupku protiv Vojislava Šešelja ponudilo ili nije dovoljno dokaza koji ga terete.
Po tom pravilu, naime, omogućeno je obrani da po okončanju dokaznog postupka optužbe zatraži oslobađanje optuženoga (optuženih), ako smatra da tužilaštvo nije predočilo dovoljno dokaza koji bi, ako budu usvojeni, doveli do osuđujuće presude. Upravo to tvrdi Šešelj i njegovi „pravni savjetnici“ (evo je i Zoran Krasić pred koji dan ustvrdio da u Srbiji gotovo nema čovjeka koji nije uvjeren u nevinost vojvode Šešelja), da nema niti jednog dokaza za njegovo sudjelovanje u udruženom zločinačkom pothvatu u brojnim ratnim zločinima za koje ga se tereti, te je jedina moguća opcija oslobađajuća presuda, plus odšteta od deset milijuna eura, iako mu je i samom jasno da po pravilima Haškog tribunala nikakva odšteta moguća nije.
Da se razumijemo, nije Šešeljev zahtjev za oslobađanje nakon završenog dokaznog postupka Tužilaštva prvi ni posljednji – evo Jovica Stanišić traži isto – ali činjenice govore da Tribunal te zahtjeve nije prihvaćao čak niti u slučajevima u kojima je kasnije izricana oslobađajuća presuda.
TUŽILAŠTVO ŠUMOM, ŠEŠELJ DRUMOM: Tužilaštvo, dakako, tvrdi sasvim suprotno: da su dokazi koje je izvelo jaki i da teško terete Šešelja, te da ukazuju na trostruki doprinos optuženog udruženom zločinačkom poduhvatu. Prvo, promoviranjem ideje Velike Srbije, organiziranjem dobrovoljaca u svrhu podrške ostvarenja te ideje i direktnim sudjelovanjem – govorom mržnje – u progonu, deportaciji i nečovječnom postupanju. Izvedeni dokazi, kako je iznijelo Haško tužilaštvo, pokazuju da je „optuženi stekao popularnost putem propagiranja četničke ideologije i oživljavanja četničkih vojnih organizacija“, te da je namjeravao „stvoriti Veliku Srbiju putem straha i nasilja“ u čemu su, zajedno sa njim sudjelovali i drugi članovi udruženog zločinačkog pothvata (već spomenuti Jovica Stanišić spominje se među ostalima). Spomenuti su i javni nastupi Vojislava Šešelja, prijeteći i snimljeni, u kojima govori o „rijekama krvi koje će teći“, o „slijepoj osveti“ i „stradanju nevinih“, a sve te gromoglasne izjave imale su – po Tužilaštvu – „duboki utjecaj na provođenje udruženog zločinačkog pothvata“, kojem je cilj bio progon nesrpskog stanovništva u Vojvodini, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Oslobađajuća presuda i odbacivanje svih navoda optužnice „jedina je odluka“ koju sudsko vijeće može donijeti, „služeći svojoj savjesti, osjećanju časti i profesiji“, ustanovio je u haškoj sudnici Vojislav Šešelj.
Vidjet ćemo kakvu će odluku donijeti vijeće, ali mora se primijetiti da je njegov apel na „savjest, čast i profesiju“ haških sudaca mnogim promatračima – i nama koji smo imali prilike osjetiti Šešeljevu politiku i jezik mržnje na vlastitoj koži – djeluje posve apsurdno. Apelira to isti onaj koji je i u haškoj sudnici vrijeđao tužioce, ponižavao svjedoke i same suce, ne jednom nas šokirajući neviđenim javnim prostačenjem koje pristojan svijet ne očekuje ni od kočijaša, a kamoli nekoga koga pristalice oslovljavaju titulama profesor i doktor. Istina je i to da je, opet po utisku promatrača haškog procesa, sudac Žan Klod-Antoneti, predsjednik sudskog vijeća, nerijetko iritantno bio bolećiv na sve ispade optuženih, pa valjda odatle već kladionice posljednjih dana u Beogradu kažu da će odluka u srijedu biti donesena u omjeru 2:1, pri čemu se tipuje da će Antoneti biti za prihvaćanje Šešeljevog zahtjeva, dok će drugo dvoje sudaca biti za nastavak procesa.
U svakom slučaju, ako nastavka procesa bude, vjerojatno će Šešelj ostati pri tome da neće izvoditi svoje dokaze, pa će se vrlo ubrzo preći na završne riječi. To znači i da slatka jeza i iščekivanje raznih u Srbiji da će im vojvoda već prvih dana maja stići u otadžbinu, pa u Skupštinu Srbije i na predstojeće parlamentarne izbore (ma kada oni bili), neće biti ostvarena, bar ne tako brzo.
ZAVERA I ČINJENICE: Činjenica je da je Šešelj – a sam je milom ili silom htio dočepati se Haškog tribunala one 2003. godine, uoči ubojstva premijera – u pritvoru u Sheveningenu već osam godina. Isto tako je činjenica da je četiri godine čekao na početak suđenja, da je Tužilaštvo mijenjalo i dopunjavalo optužnicu i da je sve to jako daleko od evropskog (i ne samo evropskog) standarda prava na suđenje u razumnom roku. No, činjenica je i to da je sam Šešelj svaku priliku koristio za opstrukciju suđenja; uostalom, da mu je suđeno kod kuće, ne bi se igrao štrajka glađu odbijajući stručnu advokatsku pomoć (inače, ima ona izreka da onaj tko se brani sam, bez advokata, ima budalu za klijenta), već bi mu po domaćem zakonu ona bila nametnuta, bez priziva.
Nakon svega, logika naših sudova i njihove prakse govori u prilog raspletu nastavkom procesa – pa makar i bez Šešeljevog dokaznog postupka – te vjerojatno prihvaćanjem barem dijela optužbi koje ga terete, izricanjem kazne koja će pokriti dosadašnjih osam godina pritvora i možda (bar) još nešto pride.
Ako bude takav ishod, njegovi pristalice će to tumačiti još jednom antisrpskom zavjerom (antihrvatskog suda, jer u najnovijoj teoriji zavjere u srpskoj javnosti spominje se utjecaj netom izrečenih presuda hrvatskim generalima).
Onima koji su Šešeljevo kreativno vođenje politike osjetili na vlastitoj koži, niti takav ishod neće biti zadovoljavajući. To su oni koji su otjerani iz Hrtkovaca i ostalih vojvođanskih, hrvatskih sela, to je porodica Barbalić iz Zemuna koja ni do današnjih dana nije došla do pravde, to su građani Vukovara koje su „oslobodili“ – mnoge i od života samoga – Šešeljevi radikali-dobrovoljci (Ovčara, na primjer), to su i ubijeni kod Trnova, među kojima i dvojica maloljetnih dječaka. I još mnogo toga. U najkraćem, to su svi oni kojima se četnički vojvoda Šešelj, kad pomisle na njega, u mislima prikazuje onako kako ga godinama crta Corax, s onom zahrđalom kašikom iza uha, koja simbolizira sve ono što je taj čovjek napravio i izrekao u protekla dva desetljeća, bilo tu kod nas, bilo u Haškom tribunalu.
Optužnica – 14. februar 2003.
Haški tribunal otpečatio je optužnicu protiv predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koja mu stavlja na teret zločine koje su dobrovoljci SRS-a 1991. i 1992. počinili nad Hrvatima i muslimanima u zapadnoj i istočnoj Slavoniji i delovima BiH i Vojvodine, uključujući i sistematski progon, masovna ubistva, nezakonito pritvaranje i uništavanje imovine.
U osam tačaka Šešelj je optužen za zločine protiv čovečnosti, a u šest za kršenje zakona i običaja rata.
Vojislav Šešelj je izjavio da 24. februara putuje u Hag: „Putujem, kupio sam kartu za 24. februar.
Šešelj se u optužnici tretira kao „član zločinačke grupe“ koja je trebalo da stvori veliku Srbiju. Šešelj je, prema navodima optužnice, iz te grupe istupio septembra 1993, „kad se sukobio sa Slobodanom Miloševićem“.
Prema optužnici članovi grupe su bili: „Slobodan Milošević, Veljko Kadijević, Blagoje Adžić, Ratko Mladić, Jovica Stanišić, Franko Simatović Frenki, Radovan Stojčić Badža, Milan Martić, Goran Hadžić, Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Željko Ražnatović Arkan“.
Pred odlazak Šešelj je tvrdio da je ideja „velike Srbije“ isključivo njegov politički projekat: „Koncept velike Srbije je moj lični koncept i ne dam ga nikome. Zapadne srpske granice na liniji Karlobag-Ogulin–Karlovac–Virovitica je moj politički projekat i ničiji više. Ne dam ga ni Miloševiću, ni Karadžiću, ni Mladiću, ni Martiću, ni Ojdaniću, ni Šainoviću, niti bilo kome.“
Odlazak – 24. februar 2003.
Vojislav Šešelj je pred odlazak na pitanje „kada se vraćate iz Haga?“ odgovorio: „Kad mi istekne 14 doživotnih robija. Po svakoj tački optužnice mogu da mi izreknu doživotnu robiju. Videćemo.“ Vojislav Šešelj je pristalicama poručio da će se vratiti iz Haga „kao pobednik, jer je optužnica zasnovana na najobičnijim lažima“.
Ispraćaj uz pečeno prase – 23. februar
Više od petnaest hiljada pristalica Srpske radikalne stranke, okupljenih na Trgu Republike, oprostilo se 23. februara, od Vojislava Šešelja. Radikali su na binu doneli i pečeno prase. Lider radikala na miting je stigao uz pesmu „Sprem’te se, sprem’te, četnici“.
„Odlazim da zastupam srpsku državotvornu ideju i više od 10.000 dobrovoljaca SRS-a, kao i sve srpske junake koji su se borili na ratištima“, rekao je okupljenima Vojislav Šešelj. Miting je završen šetnjom beogradskim ulicama.
Kada je stigao u Ševeningen, prema pisanju „Večernjih novosti“ Vojislav Šešelj je od Slobodana Miloševića dobio poklon za dobrodošlicu – korpu sa voćem, da se osveži posle puta.
Prvo pojavljivanje pred sudom – 26. februar 2003.
U prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom Šešelj je rekao da ne razume optužnicu, „imam primedbe na prevođenje“, rekao je. „Za mnoge reči ne znam šta znače: točka, hotimično, obrana, sudac, suradnja, uhvaćaj, općina, opći… Izjasniću se u roku od 30 dana ukoliko mi tužilaštvo razjasni nepoznate termine.“
Mesec dana kasnije Šešelj je izjavio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
On je izrekao i mnoge druge primedbe na račun Suda i Tužilaštva, a jedna od primedbi je bila na način odevanja. „U mojoj zemlji je uobičajeno da sudije i tužilaštvo nose pristojna odela, pa mene mnogo frustrira što vi nosite crveno-crna odela, koja me asociraju na inkviziciju“, rekao je Šešelj.
Na pitanje da li će uzeti branioca, Šešelj je ponovio da je njegova odluka da se sam brani definitivna i naglasio da niko, osim njega, ne može da u sudnici govori u njegovo ime. „U suprotnom, to bi bilo režirano suđenje i moje prisustvo bi bilo besmisleno.“
Prema istraživanju agencije „Medium“, prvi dan haškog suđenja TV prenos je, na vrhuncu gledanosti, gledalo oko 485.000 žitelja Srbije.
Imenovanje branioca – 9. maj 2003.
Pretresno veće donosi odluku da se optuženom Šešelju „dodeli branilac u pripravnosti“ i istovremeno odbija zahtev optužbe da „imenuje pravnog zastupnika radi pružanja pomoći optuženom Šešelju u pripremanju i vođenju odbrane“ bez ikakvih ograničenja.
Za „stend baj“ advokata imenovan je beogradski advokat Aleksandar Lazarević. Posle sukoba interesa između njega i Šešelja, 16. februara 2004. umesto Lazarevića imenovan je Tjard van der Spul.
Neće advokata – 21. jun 2003.
Vojislav Šešelj započeo je štrajk glađu jer je Sud odbio njegov zahtev da se brani sam. Time je nastavljen „tihi rat“ između Šešelja i Haškog tribunala koji će trajati do kraja suđenja.
Zabrana komuniciranja – 23. jun 2005.
Zbog otkrivanja identiteta jednog zaštićenog svedoka, Vojislavu Šešelju je izrečena dvomesečna zabrana komuniciranja sa svima izuzev sa pravnim zastupnicima i diplomatskim i konzularnim predstavnicima.
Svedok Miloševića – 19. avgust 2005.
Vojislav Šešelj se pojavio pred Haškim tribunalom kao svedok odbrane Slobodana Miloševića. Njegovo svedočenje je potrajalo dve nedelje. Odmah na početku Šešelj je izjavio da se njegova stranka oduvek zalagala za veliku Srbiju, dok se Miloševićev SPS zalagao za očuvanje Jugoslavije.
Vraćeno pravo da se brani sam – 30. oktobar 2006.
Suđenje Šešelju, prvobitno zakazano za 2. novembar, odloženo je 25. oktobra, jer je optuženom vraćeno pravo da se brani sam. Naime, Apelaciono veće je 20. oktobra prihvatilo žalbu i Šešelju vratilo pravo na odbranu pod uslovom da mu sudije ponovo postave branioca po službenoj dužnosti, koji bi preuzeo odbranu ukoliko bi optuženi ometao ili opstruirao tok suđenja.
Šešelju je 31. avgusta za advokata u pripravnosti određen Holanđanin Tjard van der Spul, a kasnije mu je imenovan britanski advokat Dejvid Huper.
Tužilac Hildegard Uerc Reclav najavila je ranije da će na optužbu izvesti ukupno 126 svedoka, od kojih bi se 52 pojavili u sudnici, dok bi za 66 svedoka bile dostavljene pisane izjave. Dokazni postupak optužbe trajao bi oko šest meseci, ukoliko bi se radilo pet dana sedmično, procenilo je Tužilaštvo. Isto toliko vremena trebalo bi da dobije i optuženi za izvođenje svojih dokaza.
Šešelja izveli iz sudnice – 1. novembar 2006.
„Huper ne može da se predstavlja kao moj branilac, on je špijun! Zahtevam da iz sudnice odstranite ove špijune koji su glumili moje branioce. Udaljite iz sudnice ili mene ili njega, nema kompromisa.“ Posle ovih reči Vojislav Šešelj je izveden iz sudnice Tribunala na svoj zahtev, pošto nije želeo da na statusnoj konferenciji bude zajedno sa „braniocem u pripravnosti“ Dejvidom Huperom.
Šešelj prigovara proceduri – 3. novembar 2006.
„Ja sam spreman za suđenje bio od 24. februara 2003. Za ove četiri godine vi niste radili ništa drugo do tražili način da me sprečite da se efikasno branim“, rekao je Šešelj, odgovarajući na pitanje sudije Orija da li je spreman za proces. Optuženi je potom kazao da ne zna za šta je optužen, zato što mu nije dostavljena izmenjena i sužena optužnica.
Sudija Ori je odgovorio da je veće prihvatilo predlog tužilaca da optužnicu smanje za pet tačaka.
Šešelj je do sada pretresnom veću podneo preko 200 podnesaka. Svi su oni u skladu sa pravilima Tribunala, ali problem je u tome što su puni psovki. Odlučeno je da Šešeljevi podnesci ne mogu da imaju više od 3000 reči, traženo je i da budu na engleskom jeziku i u elektronskoj formi.
Izmena optužnice – 8. novembar 2006.
Alfons Ori saopštio je da je sudsko veće donelo odluku da iz optužnice protiv Šešelja budu izbačeni zločini u Zapadnoj Slavoniji, Bijeljini, Brčkom, na Boračkom jezeru i u Bosanskom Šamcu.
Početak suđenja i štrajk glađu – 27. novembar 2006.
Sa praznom stolicom za optuženog i advokatom Dejvidom Huperom na mestu branioca, posle tri godine i devet meseci čekanja počelo je suđenje Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu.
Posle dva dana Haški tribunal je saopštio da je Vojislav Šešelj prekinuo štrajk glađu jer je Žalbeno veće vratilo Šešelju pravo da se brani sam, kao i da će suđenje početi iznova.
Od 11. novembra, Šešelj je potpuno odbijao hranu, pio je samo vodu i nije uzimao propisane lekove protiv visokog pritiska i astme.
Aleksandar Vučić je rekao da će Šešelj štrajkovati glađu dok ne budu ispunjeni njegovi zahtevi – ukidanje „restriktivnih mera“ u vezi sa posetama njegove supruge Jadranke Šešelj, registrovanje njegovih pravnih savetnika i dostavljanje dokumenata isključivo na papiru i srpskom jeziku i ukidanje odluke o imenovanju branioca u pripravnosti Dejvida Hupera i njegovog pomoćnika Andreasa Ošija i njihovo odstranjivanje iz sudskog predmeta.
Šešelj prebačen u bolnicu – 30. novembar 2006.
Lekari procenili da Šešelju preti srčani udar, on je, protiv svoje volje, prebačen u zatvorsku bolnicu i na silu je priključen na infuziju, saopštio je SRS. Vojislav Šešelj u pritvoru Haškog tribunala 20 dana štrajkuje glađu.
Zabrinuta Vlada – 1. decembar 2006.
„Vlada Srbije duboko je zabrinuta zbog mogućnosti da u slučaju dr Šešelja budu ugrožena i prekršena osnovna prava, garantovana svakom ljudskom biću – pravo na odbranu pred sudom kakvu sam optuženi izabere, ali pre svega najosnovnije pravo na život“, naveo je Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, u pismu predsedniku Haškog tribunala Faustu Pokaru.
Testament – 2. decembar 2006.
Vojislav Šešelj je u testamentu zatražio da se najdraži od njega oproste uz pesme „Sprem’te se, sprem’te, četnici“, „Ima jedan kućerak u Sremu“ i „Niz polje, babo, idu sejmeni“. Od vrha SRS-a zahteva da ne odustane od „velike Srbije“, da spreči ulazak Srbije u EU i NATO i da nikada ne sklapa savez sa Tadićem i Koštunicom. „Posebno zahtevam da nikada ne dopustite da bilo ko pocepa partijsko jedinstvo.“
Prekid štrajka glađu – 8. decembar 2006.
Posle 28 dana, koliko je trebalo da Haški tribunal ispuni sve njegove zahteve, Vojislav Šešelj je okončao štrajk glađu.
Nove sudije – 22. februar 2007.
Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar odredio je novo sudsko veće za suđenje Šešelju. Proces je poveren veću u kojem su sudije Ijan Bonomi iz Velike Britanije, Patrik Robinson sa Jamajke i Žan-Klod Antoneti iz Francuske.
Suđenje najranije u novembru – 23. maj 2007.
Suđenje Šešelju moglo bi da počne najranije u novembru ove godine, zbog zauzetosti sve tri sudnice do tada, rekao je sudija Žan-Klod Antoneti. Šešelj je rekao da su svi razumni rokovi za početak suđenja prošli jer je u pritvoru Tribunala od februara 2003. godine.
Plan za eliminaciju – 4. jul 2007.
Šešelj je ocenio plan Tribunala da mu suđenje počne u novembru kao „apsolutno nemoguć“. On je taj plan povezao sa nedavnom rezolucijom kojom je Savet Evrope zatražio da suđenje bude brzo zakazano, tvrdeći da je to „politički pritisak čiji je cilj da ja budem osuđen i eliminisan s političke scene planete“.
Tribunal plaća odbranu – 30. jul 2007.
Vojislav Šešelj ima pravo na novac Tribunala za finansiranje svoje odbrane, odlučio je sudija Žan-Klod Antoneti i naložio Sekretarijatu suda da pronađe način da se Šešelju isplate troškovi.
Šešelj je od Tribunala već tražio 6,395 miliona evra.
TV prenos – 2. septembar 2007.
SRS je počeo prikupljanje potpisa za predlog da RTS direktno prenosi suđenje lideru radikala Vojislavu Šešelju u Hagu. Radikali smatraju da će to biti istorijski proces od posebnog nacionalnog interesa.
Sahrana majke – 7. oktobar 2007.
Lider SRS-a neće tražiti od Tribunala da ga puste na sahranu majke, koja je preminula u Beogradu.
Počinje suđenje – 7. novembar 2007.
Posle četiri godine i osam meseci u pritvoru Vojislav Šešelj izlazi pred haške sudije. Strategija odbrane biće zasnovana na optužbi da su za raspad SFRJ i rat na prostoru bivše Jugoslavije krivi Vatikan i Rimokatolička crkva, kaže njegov pravni zastupnik Slavko Jerković.
Vojislav Šešelj je izjavio da će mu se suditi za verbalni delikt. „Verbalni delikt i delikt pisanja, za to sam ja optužen, trećeg delikta nema“, rekao je Šešelj tokom rasprave uoči početka suđenja.
Tužilaštvo, navodno, raspolaže sa više od 607.000 strana materijala, od čega je, kako su preneli Šešeljevi pravni savetnici, oko 400.000 stranica optužujućeg i 207.000 oslobađajućeg materijala.
Tužilaštvo bi izvođenje svojih dokaza trebalo da završi do proleća 2008. godine, dok se kraj suđenja očekuje najkasnije do početka 2009.
Tužilaštvo Karla del Ponte i njen tim: Hidergard Uerc Reclav, Ulrič Musemajer i Daniel Sakson.
Šešelj se brani sam uz pomoć pravnog tim iz Srbije: Aleksandar Vučić, Zoran Krasić i Slavko Jerković
Haški sud je četiri puta menjao optužnicu protiv Šešelja: Prvobitna – 14. februar 2003; izmenjena – 27. maj 2005; modifikovana – 15. jul 2005.
Šešelj se 26. februara 2003. nije izjasnio o krivici, a 25. mart 2003. izjasnio se po svim optužbama da nije kriv
Učinite me besmrtnim – 8. novembar 2007.
Vojislav Šešelj pozvao je Haški tribunal da ga „što žešće“ osudi i tako „učini besmrtnom“ njegovu „ideologiju srpskog nacionalizma“.
Životni cilj – 7. februar 2008.
„Meni najviše odgovara doživotna robija, to je moj cilj.“
Karla, vodi Šešelja i više nam ga ne vraćaj – 23. april 2008.
Vojislav Šešelj je od pretresnog veća zatražio da se izjasni o knjizi Karle del Ponte Lov – ja i ratni zločinci, odnosno o lažnoj optužnici koju je, po njemu, Karla del Ponte protiv njega napisala po nalogu bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića. U knjizi između ostalog piše da je Đinđić bivšoj glavnoj haškoj tužiteljki rekao „vodi Šešelja i više nam ga ne vraćaj“.
Ubica Đinđića je Gavrilo Princip – 21. maj 2008.
Šešelj je u haškoj sudnici rekao da Đinđićev ubica Zvezdan Jovanović zaslužuje „slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji“.
Opstrukcija – 26. avgust 2008.
Posle devet meseci suđenja i saslušanih 38 svedoka Tužilaštva, suđenje je prekinuto dok se ne odluči o zahtevu Tužilaštva da se Šešelju, koga optužuju za opstrukciju procesa, odmah oduzme pravo da vodi sopstvenu odbranu i odredi advokat.
Pare i kartice – 31. oktobar 2008.
Uprava pritvora u Hagu kaznila je Vojislava Šešelja sa 250 evra zato što su tog leta u njegovoj ćeliji pronađeni dve novčanice od po 500 evra, 19 „evrositi“ telefonskih kartica i dva neobeležena CD.
Nepoštovanje suda – 23. januar 2009.
Sudsko veće Tribunala podiglo je optužnicu za nepoštovanje suda protiv Vojislava Šešelja, i to po zahtevu Tužilaštva koji je podnet još u oktobru prošle godine. Prema navodima optužnice, Šešelj je u svojoj knjizi otkrio poverljive podatke o tri zaštićena svedoka koji mogu dovesti do otkrivanja njihovog identiteta.
Sudsko veće Haškog tribunala je 11. februara na neodređeno vreme suspendovalo saslušanje preostalih svedoka Tužilaštva u procesu protiv Šešelja zbog toga što je, kako je navedeno, integritet sudskog postupka narušen, jer se ne može garantovati bezbednost svedoka.
Tribunal je Šešelja 24. jula osudio na 15 meseci zatvora, zato što je u jednoj knjizi objavio podatke o zaštićenim svedocima iz glavnog procesa, na osnovu kojih se može utvrditi njihov identitet.
Prošli rokovi za pravično suđenje – 3. mart 2009.
Šešelj je izjavio da ne može imati pravično suđenje zato što su svi razumni rokovi za okončanje procesa „odavno prošli“ i zato što Tužilaštvo „kupuje vreme“. Nekoliko dana kasnije će izjaviti da njemu suđenje nije prekinuto zato što je navodno zastrašivao svedoke, već zato što je „pukla mašinerija Tužilaštva“.
Neće privremeno oslobađanje – 9. jul 2009.
Šešelj je odbio predlog sudije Žan-Kloda Antonetija da podnese zahtev za privremeno oslobađanje i da u Beogradu, uz državne garancije, sačeka nastavak suđenja.
Zatražio oslobađanje – 2. februar 2010.
Optuženi Vojislav Šešelj je najavio da će, pošto krajem marta bude okončano saslušavanje svedoka optužbe, zatražiti oslobađanje zato što tužioci nisu dokazali njegovu krivicu po tačkama optužnice.
Ponovo nepoštovanje suda – 5. februar 2010.
Haški tribunal je podigao novu optužnicu protiv Šešelja zbog nepoštovanja suda. Prema optužnici, Šešelj je u knjizi čiji naslov nije naveden objavio „brojne podatke o svedocima, uključujući prava imena, zanimanja, prebivališta, koji su omogućili njihovu identifikaciju“.
Šešelj je 24. jula 2009. godine osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda i ta kazna mu je potvrđena 19. maja 2010. On je 4. februara 2010. godine po drugi put optužen zbog objavljivanja u knjizi podataka o jedanaest zaštićenih svedoka.
Ubijaju mi centar za ljubav! – 22. septembar 2010.
Vojislav Šešelj je optužio Haški tribunal da namerava da njegovo suđenje okonča tako što će sačekati da umre. On je rekao da je u haškoj bolnici bio podvrgnut elektrošokovima, kao i da će sredinom oktobra biti podvrgnut i hirurškoj intervenciji na srcu. „Provući će mi kateter kroz prst na nozi, a onda će laserom da mi nešto spale u srcu. Neki kažu da će to biti centar za ljubav, tako da će mi ostati samo mržnja prema Haškom tribunalu, prema NATO-u, SAD i EU“, naglasio je Šešelj.
Operacija nije uspešna – 2. decembar 2010.
Medicinska intervencija kojoj je oktobra bio podvrgnut Vojislav Šešelj bila je uspešna, izvestili su lekari pretresno veća Tribunala u Hagu. Operacija srca, ablacija srčanog puta, obavljena je 29. oktobra u Univerzitetskoj bolnici u Lajdenu.
Vojislav Šešelj je izjavio da mu je bolje posle zahvata na srcu kojem je bio podvrgnut u oktobru, ali da „nema govora o uspešnoj operaciji“ i da je prerano o tome donositi sud.
Tražim novčanu nadoknadu – 8. mart 2011.
„Gospodine sudija, tražim da me oslobodite po svakoj tački optužnice, jer je potpuno jasno da nemate nikakve dokaze za osuđujuću presudu.“
Ovako je optuženik sa najdužim stažom iza rešetaka u Hagu Vojislav Šešelj ocenio prvo poluvreme procesa koji se u Tribunalu vodi protiv njega više od osam godina. „Tražim i da mi isplatite odštetu za više od osam godina bezrazložnog pritvora, zbog svega što sam ovde preživeo, zbog ugroženog zdravlja, prava na pravično suđenje i prekinute političke karijere koja je bila u snažnom usponu“, i dodajući da pošto kod njega nema nikakvog kompromisa, zahteva oslobađajuću presudu i novčanu naknadu. Po njegovim rečima, deset miliona evra odštete i oslobađajuća presuda – poslednja je ponuda, uz uslov da mu novac bude isplaćen odmah, i: „Da više nemamo posla jedni s drugima. Ako se bude nešto odugovlačilo, onda tražim 100 miliona evra. A po principu solidarne odgovornosti, mogu da tužim svakog sudiju i tužioca jer su u ovome učestvovali zajedno.“
dragoslav grujić i dokumentacioni centar „vreme“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
