Novo lice komunizma

Dok sedi u centru velikog peace znaka načinjenog od stotina metalnih patrona za suzavac ispaljenih na studente, Kamila Valjeho (23), vođa protesta čileanskih studenta, neodoljivo podseća na neki lik iz mjuzikla Kosa. Samo što je njena lepota prosto neprimerena nekakvom revolucionarnom okruženju i upravo je to privuklo pažnju svih vodećih svetskih medija. List „Gardijan“ piše da još od lidera zapatističkog pokreta nacionalnog oslobođenja u Meksiku potkomandanta Markosa, Latinska Amerika nije tako podlegla šarmu nekog pobunjeničkog lidera. „Ovoga puta nema maski, dugih cevi ili pištolja, samo jedna srebrna minđuša u nosu“, navodi autor teksta.

Studentkinja geografije Kamila Valjeho, „komandante“ studentskih protesta, šarmirala je ceo svet, ne samo Latinsku Ameriku. Nazivaju je novim licem komunizma. Njeno lice je prelepo – safirno plave oči, četvrtasta vilica i pirsing u levoj nozdrvi. O svom izgledu kaže: „Ljudi dolaze da me čuju, mediji me pozivaju zbog mog izgleda, a onda im ja saopštavam naše ideje.“ Ono što je počelo kao borba Kamile i ostalih čileanskih studenata za bolje uslove studiranja, pretvorilo se u političku borbu koja je uzdrmala temelje države koja delimično još počiva na Pinočeovom nasleđu.

Njena lepota je u funkciji cilja, a njene ideje su u skladu sa porodičnom tradicijom i njenom mladošću. Naime, njeni roditelji su sedamdesetih godina bili aktivni članovi Komunističke partije (KP) Čilea. Kamila Antonija Amaranta Valjeho Dauling rođena je 28. aprila 1988. u Santjagu. Aktivni član omladine KP Čilea postala je godinu dana po upisu na fakultet. Sa levičarima koji se bore za pravednije društvo povezala se 2006. godine. Četiri godine kasnije postala je predsednica Saveza studenata čileanskog univerziteta i za manje od godinu dana napravila revoluciju, kada je zajedno sa dvojicom predstavnika Katoličkog univerziteta Čilea i Univerziteta Santjago de Čile organizovala proteste za bolje uslove studiranja.

MATEMETIKA VS. ISTORIJA: Prvi povod za studentske proteste u Čileu bila je prošlogodišnja odluka nadležnih za obrazovanje da se smanje časovi određeni za društvene nauke u korist povećanja broja časova za matematiku i jezik. Ova i druge odluke deo su reforme obrazovanja koju je predložio predsednik Čilea Sebastijan Pinjera. Kristijan Kokst, direktor Centra za izučavanje politike i prakse u obrazovanju, iznosi mišljenje da su društvene nauke oblast koja oblikuje građansku svest, a da vlast smanjivanjem broja časova istorije i društvenih nauka zapravo šalje jasnu poruku: građansko oblikovanje ličnosti nije bitno.

Tako je počelo, kao matematika protiv istorije, a za pola godine se pretvorilo u ozbiljan sukob koji traje već mesecima. U demonstracijama u Santjagu, u kojima su pored studenata učestvovali nastavnici i roditelji, sindikati, obični građani, tokom leta više od sto hiljada ljudi je izašlo na ulice. Više od 200.000 đaka odbilo je da ide u školu i pridružilo se studentima. U sukobima sa policijom povređeno je stotine osoba i uhapšeno oko 870 demonstranata. Policija je rasterivala demonstrante suzavcem, a studenti su uzvraćali štapovima i kamenicama. Protesti su se proširili na gradove Valparaiso i Konsepsion, radnici iz javnih sektora pridružili su se masovnom pokretu koji nije viđen još od poslednjih godina vladavine Augusta Pinočea.

Vlada je odgovorila paketom reformi u koji je uključeno povećanje sredstava za obrazovanje, kvalitetnija obuka za nastavnike, povećanje fakultetskih stipendija i pomoć pri plaćanju studentskog duga. Studenti su odbili plan, tvrdeći da u paket reformi nije uključen njihov glavni zahtev, da privatni fakulteti deo svog prihoda ulože u poboljšanje obrazovanja. Studenti traže jeftinije i kvalitetnije obrazovanje – studije u Čileu su među najskupljima na svetu, što je ostalo još od vremena Pinočea – zahtevaju da država preuzme kontrolu nad javnim školskim sistemom, u okviru kojeg se obrazuje oko 3,5 miliona studenata. Oni kažu da su sredstva nejednako raspodeljena. Profesori i studenti zameraju vlastima da za obrazovanje izdvajaju tek 4,4 odsto BDP-a, iako UNESCO propisuje najmanje sedam odsto, dok s druge strane čileanska privreda beleži solidan rast: 9,8 odsto u prvom semestru 2011. što je nezabeleženo u poslednjih 16 godina.

Preko društvenih mreža pokrenuli su širu javnost da se pridruži protestima, pa su tako građani Santjaga u ugovoreno vreme počeli da udaraju u šerpe, da bi tako privukli pažnju vlasti. Kako prenosi meksička agencija Notimeks, buka koja je nastala tokom tog protesta čula se u svim krajevima čileanske prestonice, pa i u predsedničkoj palati La Moneda. Ovaj oblik protesta primenjivao se prilikom građanskog otpora protiv Pinočea.

UBIJTE KUČKU: Kamila Valjeho Dauling je noćna mora desničarskog čileanskog predsednika, milijardera Sebastijana Pinjere. Njeno lice ga gleda sa naslovnih strana domaćih i stranih novina i čini se da je postala popularna onoliko koliko je predsednik omražen. Umešnost Kamile Valjeho je jasno i artikulisano izlaganje stanja u državi i potreba celog društva, pogotovo studentske populacije. Analitičari ocenjuju da je ona trenutno glavni akter na političkoj sceni Čilea. Njene konferencije za novinare, piše „Gardijan“, mogu da dovedu do smene ministara, dok marševi koje ona predvodi uzrokuju potpune blokade delova čileanske prestonice. U televizijskim duelima sa predstavnicima Ministarstva obrazovanja, ona „obara ruke“ logikom i snažnom harizmom, zbog čega je stekla mnoge neprijatelje.

Krajem avgusta određena joj je policijska zaštita zbog pretnji telefonom i na društvenim mrežama. Tatjana Akunja, zvaničnica u Ministarstvu kulture, nedavno je otpuštena, jer je sugerisala da bi ubistvo Kamile bilo dovoljno da se uguši studentski bunt. Ona je iskoristila rečenicu generala Pinočea koju je 1973. izgovorio prilikom vojnog udara protiv izabranog predsednika Salvadora Aljendea. Pinoče je snimljen kako govori svojim trupama: „Ako ubijete kučku, otarasili smo se đubreta.“ Jedna službenica vlade napisala je na Tviteru za Kamilu: „Ako ubijete kučku u teranju, mužjaci će prestati da lude.“ Istraživanja su pokazala da samo 26 odsto čileanske javnosti podržava Pinjeru, a 16 procenata njegovu dosadašnju koaliciju. „Veliki je nivo nezadovoljstva“, rekla je Valjeho u jednom intervjuu. „Uvek je omladina bila ta koja čini prvi korak… mi nemamo porodičnih obaveza, to nas čini slobodnijim. Mi smo napravili prvi korak, ali više nismo sami, starija generacija nam se pridružila u ovoj borbi.“

Oči sveta uprte su u prelepu revolucionarku, a internet je preplavljen njenim fotografijama. Bolivijski potpredsednik Alvaro Garsija Linera je posle okupljanja mladih lidera u Boliviji, gde je Kamila Valjeho govorila i nedvosmisleno pozvala studente na bunt, rekao da su „svi zaljubljeni u nju“. Konačno, prethodnog vikenda gospođica Kamila je upoznala predsednika Čilea, ekonomistu sa Harvarda, na sastanku sa studentskim liderima, univerzitetskim profesorima i učiteljima, koji se održavao u predsedničkoj palati. Ona je sastanak shvatila kao „prvu šansu da obe strane jasno izlože svoje pozicije“. Posle sastanka, svi su rekli da će biti još susreta i pregovora, a ministar za obrazovanje je ocenio da je razgovor bio konstruktivan.