IT u prosveti
Privredna komora Srbije je u saradnju sa Društvom za informatiku Srbije i Pokretom za elektronsku privatnost organizovala okrugli sto na temu „Implementacija informacionih tehnologija u prosveti“. U uvodnom izlaganju je konstatovano da je slab nastavni program i da se očigledno ne shvata važnost IT-a u školovanju, već da je sve prepušteno improvizaciji. Primena IT-a u školama je daleko ispod potreba – po završenoj školi učenici ostaju neobrazovani u primeni informacionih tehnologija. Istaknuto je da treba ulagati u znanje, pre svega u osnovnoj školi. Tome je već doprineo projekat „Digitalna škola“, koji je digitalizovao 95 odsto osnovnih škola. Deca će u praksi naučiti da računar nije samo igračka, već da se može koristiti i za posao. Podvučeno je da su zloupotreba računara i zlostavljanje dece i dalje prisutni, a da informatičko obrazovanje povećava bezbednost dece! Primećeno je da je potrebno prvo obučiti profesore, jer predmetni nastavnik treba bolje poznavati materiju od učenika, što nije uvek slučaj. S druge strane, preterano šarenilo udžbenika smanjuje pažnju učenika, a opet, đaci traže još šarenije knjige – da iz knjiga, kao u slikovnicama, iskaču razne stvari – inače gube pažnju tokom nastave. Deca internet i dalje prevashodno vezuju za Fejsbuk. Ne znaju da može poslužiti za učenje i izražavanje kreativnosti. Potrebno je da profesori ulože dodatan napor i motivišu đake da ispravno koriste računar. Napomenuto je da postoji potreba za obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju, koja se doskora nisu ni upisivala u školu, jer se smatralo da nisu sposobna da prate nastavu. Oni traže prilagođen softver i hardver (drugačije tastature, miševe i tablete) da bi iskazali svoju sposobnost uklapanja u okruženje. Zaključeno je da su škole zarobljene u 19. veku, nastavnici u dvadesetom, a učenici su u 21. veku. Za svaki uzrast je moguća primena informacionih tehnologija, ali sadržaj treba prilagoditi uzrastu. Ne može samo predmet informatika da se bavi informatikom. Moraju i ostali predmeti početi s njenom primenom, da bi se đaci zainteresovali u dovoljnoj meri. Čemu predmet programiranje, ako veliki broj učenika ne ume da primeni osnove Windowsa i Worda ni na fakultetu? Model škole treba da ima tačan profil profesije i koje setove znanja učenik mora da savlada na kraju obrazovanja. Tome će doprineti usmeravanje interesovanja učenika na školski sadržaj na internetu.
Usavršavanje nastavnika
U Kragujevcu je otvoren Centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, koji će nastavnicima i profesorima pomagati da unaprede svoja znanja i prate trendove u obrazovanju.
Škole su do sada same birale seminare koje su nastavnici pohađali, što je izazivalo mnoge nelogičnosti i probleme. Tako su, na primer, prosvetni radnici koji predaju prirodne predmete pohađali seminare iz društvenih oblasti i obratno. Prema rečima direktorke ovog Centra, Zorice Nikolić, do takvih situacija je dolazilo jer nije postojala koordinacija između Ministarstva prosvete i samih škola. „Osnovna svrha postojanja Centra je da svakodnevno bude na raspolaganju prosvetnim radnicima i da im blagovremeno dostavlja informacije koje će im pomoći u daljem radu i u stručnom usavršavanju“, rekla je ona. Inače, od pre nekoliko godina zakon nalaže da nastavnici i profesori pohađaju seminare kako bi „sakupili“ najmanje 100 sati stručnog usavršavanja.
Poziv školama za projekat profesionalne orijentacije
Ministarstvo prosvete i nauke i Ministarstvo omladine i sporta u saradnji sa nemačkim udruženjem za međunarodnu saradnju (GIZ) realizuje projekat „Profesionalna orijentacija na prelazu u srednju školu“. Cilj projekta je uspostavljanje funkcionalnog i održivog sistema i programa profesionalne orijentacije za učenike na prelazu iz osnovne u srednju školu. Predviđeno je da od 2011. do 2013. godine projektom budu obuhvaćene sve osnovne škole u Republici Srbiji, u skladu sa dogovorenom strukturom i dinamikom realizacije projektnih aktivnosti. Svi programi su akreditovani i priznati od strane Ministarstva prosvete i nauke. Program profesionalne orijentacije je namenjen nastavnicima, stručnim saradnicima, roditeljima i celokupnoj zajednici u školskom okruženju i unapređuje školske i vanškolske lokalne, regionalne i nacionalne kapacitete korisnika u oblasti profesionalne orijentacije radi obezbeđivanja kvalitetnog sistema profesionalne orijentacije. Dobiti od uključivanja u program su višestruke. Učenici i mladi na prelazu u srednju školu ili na tržište rada dobijaju pristup savremenom modelu profesionalne orijentacije kroz koji o izboru škole i budućeg zanimanja odlučuju na osnovu sopstvenih interesovanja i sposobnosti. Programom stiču znanja i veštine koje su neophodne u susretu sa dinamičnim i promenljivim svetom rada. Škole i lokalne kancelarije za mlade uključivanjem u program pružaju mogućnost zainteresovanim profesionalcima da usavrše svoj rad u oblasti profesionalne orijentacije i realizuju stručno usavršavanje kroz akreditovan program profesionalne orijentacije.
