Poslednjih nekoliko godina, Savetovalište protiv nasilja u porodici obezbeđuje korisnicama sigurnih kuća pohađanje raznih kurseva, kako bi imale veće šanse za zaposlenje i uspele da se finansijski osamostale. Sa novom prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom, raste samopouzdanje i vera u sebe, a to je najvažnije. Većina žena bila je ekonomski zavisna od nasilnika ili zlostavljača, i to je često jedan od najvećih problema zbog čega su i trpele nasilje toliko godina
U prostorijama Privredne komore Beograda, u četvrtak, 19. aprila, potpisan je Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji ove institucije sa Savetovalištem protiv nasilja u porodici. Sporazum su potpisali mr Ivana Zeljković, generalni sekretar Privredne komore Beograda, i Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta protiv nasilja u porodici. Inicijator ove saradnje je Skupština grada Beograda, pa je potpisivanju prisustvovao i predsednik Skupštine grada, Aleksandar Antić. Sporazumom je predviđeno da PKB pomogne ženama koje su žrtve nasilja kroz programe za edukaciju i prekvalifikaciju, što će im omogućiti povratak u normalan život i sticanje ekonomske nezavisnosti.
Privredna komora Beograda i kompanije koje su njene članice i ranije su pomagali sigurne kuće, izdvajajući deo sredstava iz svog budžeta, kako bi pokrili osnovne troškove sigurnih kuća – komunalije, hranu za zbrinuta lica i slično. Ipak, materijalna pomoć je samo privremena i zato je bilo neophodno pomoći im institucionalno, na duže staze.
„Ako dajemo samo materijalnu pomoć, na taj način podržavamo društvo koje proizvodi žrtve. Naša ideja je da od tih žena ne pravimo žrtve, već da ih ohrabrimo i pokažemo im da mogu da budu borci. Treba da počnu sa radom, da bi nadoknadile sve šta su propustile dok su bile u nezdravoj sredini. Imaju ljude koji stoje iza njih i koji hoće da im pomognu, ali prvenstveno je bitno da same sebi pomognu. Tako smo i došli na ideju da im Privredna komora Beograda ponudi edukaciju, odnosno specijalizovane kurseve, ne samo u smislu sticanja nekog formalnog sertifikata, već i u savetodavnom. Napravićemo bazu podataka u koju ćemo uneti njihove CV-je, i na taj način će one biti dostupne poslodavcima“, priča Ivana Zeljković, generalni sekretar Privredne komore Beograda. „Razgovarali smo sa kompanijama i osobama sa kojima smo na dnevnoj bazi u kontaktu, da im se pomogne da pronađu posao. Prvo ćemo apelovati na kompanije koje su članice Kluba prvih žena – to je nevladina organizacija koja upravo radi na afirmaciji ženskog preduzetništva i okuplja oko 80 kompanija. Skoro smo imali sastanak sa njima, i one su više nego raspoložene da u okviru svojih kompanija zaposle žene koje će proći obuku kod nas. Kompanija Mozzart već je zaposlila oko dvadesetak žena iz prihvatilišta.“
Sertifikati Privredne komore Beograda su priznati na međunarodnom nivou, a u okviru Komore postoji i Centar za poslovno obrazovanje i unapređenje kvaliteta. Tu se sprovode razne obuke: učenja stranih jezika – za sad je to samo engleski, informatička obuka, obuka iz računovodstva, poreskog savetovanja, pisanje biznis plana za mala i srednja preduzeća, uvođenje ISO standarda, a postoje i obuke iz oblasti zanatstva.
Radionice koje će se sprovesti koncipirane su tako da žene iz sigurnih kuća ne budu izdvojene – neće se napraviti grupa u kojoj će biti samo one, već će biti u mešanoj grupi, sa ženama iz kompanija koje žele da se obrazuju. „Sve koje žele da dođu da se edukuju, dobrodošle su. Verujemo da neće biti lako, još je sve na papiru i deluje apstraktno. Ne zna se koliko vremena je potrebno ženama da se oporave od povreda i nasilja, to je individualan proces. Postoji mogućnost da brzo odustanu kad naiđu na prvu prepreku, iz straha da neće uspeti. Međutim, one same biraju u kom pravcu bi da se edukuju i usavršavaju, pa će im ta zainteresovanost sigurno ubrzati oporavak“, priča Svetlana Delić, šef kabineta predsednika Privredne komore Beograda. „Imamo ugovore sa profesorima, konsultantskim kućama, ljudima koji se bave edukacijama iz raznih oblasti, tako da se sa te strane trudimo da pružimo vrhunsko obrazovanje. Što se tiče zanata, koncentrisali smo se na takozvano „dualno obrazovanje“, kombinaciju teorijskog i praktičnog znanja, a istovremeno imamo i ugovore sa kućama koje se bave tim delatnostima.
Od 1. novembra 2000. godine, otkada je počela sa radom prva sigurna kuća u okviru Savetovališta protiv nasilja u porodici, zbrinuto je oko 1550 žena i isto toliko dece. „Za tih skoro 12 godina, bilo je vrlo obrazovanih žena sa fakultetima, doktoratima, pa čak i naučnim zvanjima. Međutim, većina je imala niže obrazovanje, čiji je prosek i ispod srednje stručne spreme. To su vrlo različite žene, i u pogledu vaspitanja i drugih životnih navika, ali vrlo je bitno da je velika većina njih spremna da prihvati sve što joj se nudi kako bi svoj život promenila nabolje“, objašnjava Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta protiv nasilja u porodici.
Poslednjih nekoliko godina, Savetovalište obezbeđuje korisnicama sigurnih kuća pohađanje raznih kurseva, kako bi imale veće šanse za zaposlenje i uspele da se finansijski osamostale. „Sa novom prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom, podiže se samopouzdanje i vera u sebe, a to je za svakog čoveka najvažnije. Većina žena bila je ekonomski zavisna od nasilnika ili zlostavljača, i to je često jedan od najvećih problema zbog čega su trpele nasilje toliko godina. Žene žrtve nasilja su doskoro bile nevidljiva grupa, jer se porodično nasilje u ovom društvu „podrazumevalo“. Neko ko je godinama trpeo razne oblike nasilja, ko je bio vređan i nipodaštavan, počinje stvarno da veruje u to. Ovim Sporazumom dajemo im šansu da izađu iz kruga nasilja i nastave da žive dostojanstveno, da ekonomskom nezavisnošću pokažu sebi i drugima koliko vrede. Dok su živele sa nasilnikom, tu priliku nisu imale“, naglašava Vesna Stanojević. Prema njenim rečima, neophodno je da programi koje predviđa ovaj sporazum, odgovaraju njihovom prethodnom obrazovanju, ali da budu usklađeni i sa njihovim mogućnostima i željama, jer je to garancija da će programi biti uspešni.
Od aprila 2007. do marta 2010. godine, Privredna komora Srbije bila je angažovana na projektu „Prisma“, koji je bio namenjen vojnim licima koja su ostala bez posla tokom reforme Vojske Republike Srbije. U saradnji sa Direkcijom za promenu karijere „Prisma“, Ministarstvom odbrane, obrazovnim institucijama i uz pokroviteljstvo Vlade Kraljevine Norveške, realizovano je osam ciklusa obuke za 455 polaznika koji su nakon reforme proglašeni „viškom“. Obuka je sprovedena kroz devet modula, a neki od njih su vozač autobusa, vođenje poslovnih knjiga, rukovanje jednostavnim građevinskim mašinama, kao i obuka iz oblasti preduzetništva. Po završetku kursa, polaznici su dobili sertifikate o osposobljenosti za obavljanje poslova određenog profila, ali i mogućnost da pokrenu sopstveni biznis. Prema podacima Direkcije „Prisma“, procenat zaposlenosti po završetku obuke iznosio je 79 odsto.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
