Uz ogradu o neverovanju u prognoze vidovnjaka, pa čak ni drevnih Maja, rezime godine koja je za nama ne mogu a da ne počnem činjenicom da iako je spektakularno najavljivani smak sveta izostao, ovu godinu završavamo grčevito se boreći za opstanak i bolje dane koji nam predstoje. U duhu mnoštva tekstova ekonomskih analitičara, neminovno je pomenuti činjenicu da je za nama jedna u nizu teških godina, godina koja će ostati upamćena po nastavku svetske ekonomske krize. Posmatrano na mikro-nivou, teskoba uslovljena nestabilnom ekonomskom situacijom u svetu, kod nas je bila dodatno osnažena političkom situacijom i procesom formiranja Vlade koji je trajao očekivano predugo.
Da ne bude da je baš sve bilo protiv nas i da zbog toga nismo uspeli da realizujemo ciljeve koje smo sebi ambiciozno postavili na početku 2012. godine, treba istaći da je određenih konkretnih pomaka bilo. U tom smislu nećemo štedeti na pohvalama Vladi, pre svega na ukidanju čak 138 parafiskalnih nameta, što je i bio jedan od osam prioriteta koje je Američka privredna komora u Srbiji iznela pred novoformiranu Vladu još pre početka njenog rada. S druge strane, priliv investicija nije ostvaren u očekivanom obimu, a kako bi se to u narednoj godini promenilo, neophodno je sprovesti još čitav niz reformi. Da bi Srbija postala poželjna investiciona destinacija, neophodno je nastaviti rad na unapređenju poslovnog ambijenta i to pre svega izmenama u oblasti radnog zakonodavstva, kao i građevinarstva i prostornog planiranja. Izmene u ovim dvema oblastima direktno bi se odrazile na priliv direktnih stranih i domaćih investicija, a s tim i na smanjenje stope nezaposlenosti i radno angažovanje većeg dela stanovništva, fleksibilnijim oblicima ugovora o radu.
Bolja budućnost za sve nas predstoji ukoliko nastavimo sa podrškom sektorima privrede koji imaju izuzetan potencijal. U tom smislu, oblast kojoj država Srbija treba da posveti izuzetnu pažnju u narednoj godini jeste razvoj informacionih tehnologija, jer je ekonomski razvoj zemalja u direktnoj srazmeri sa investicijama u IT industriju. Da ova industrija ima izuzetan potencijal govori i podatak da je Srbija u 2012. godini izvezla samo softver u vrednosti od 240 miliona evra, što je, prema rečima ministra trgovine Rasima Ljajića, za Srbiju po prvi put veća zarada nego od izvoza malina. Takođe, sav izvoz je realizovan zahvaljujući radu 6500 ljudi u IT industriji. Kako bi se ovakav pozitivan trend razvoja informacionih tehnologija nastavio, mi kao jedno od najvećih dobrovoljnih poslovnih udruženja u Srbiji, smatramo da je neophodno da se donesu zakon i strategija razvoja u narednim decenijama. Ovo pitanje je od izuzetne važnosti, s obzirom na to da od efikasnosti i brzine obavljanja poslovnih procesa zavisi profitabilnost privrede, a za to su nam potrebne savremene tehnologije i naročito savremeni informacioni sistemi u kompanijama. Srbija bi implementacijom novih tehnologija uspela da preskoči postojeći tehnološki jaz, a uvođenjem i razvojem informacionih tehnologija kriva produktivnosti doživela bi eksponencijalni rast. Kao pandan možemo uzeti primer Slovačke, koja je po broju stanovnika slična Srbiji, a čiji je obim implementacije novih tehnologija neuporedivo veći.
Ne mogu i da ne pomenem da je jedna od važnih preporuka AmChama, koja će biti aktuelna i u narednoj godini, striktna kontrola budžetskog deficita i to putem racionalizacije javne potrošnje, ali i povećanjem poreskih prihoda koji se mogu ostvariti između ostalog i kroz odlučnu borbu sa sivom ekonomijom i doslednu naplatu svih prinadležnosti od svih obveznika, pa i od javnih preduzeća i delova državne administracije.
Ukoliko u narednoj godini pokažemo odvažnost u sprovođenju svih navedenih reformi, možemo očekivati i ostvarenje, iz ove perspektive, hrabrih prognoza Svetske banke o regionu Balkana, po kojima Srbija ima mogućnost za rast domaćeg bruto proizvoda, i to za čak dva odsto, što bi bio najbolji rezultat među zemljama jugoistočne Evrope.
Dakle, 2012. godinu smo preživeli – smak sveta se nije dogodio, a mi smo uspeli da je završimo sa izvesnim pozitivnim pomacima i dugim spiskom reformi koje u 2013. godini moramo sprovesti ukoliko želimo da poslujemo, a pre svega živimo u boljem okruženju. Optimisti smo i verujemo da zajedničkim radom i srčanim zalaganjem za sve nas možemo očekivati bolju i izvesniju godinu.
Autor je predsednik Američke privredne komore u Srbiji
